\n
<\/p>\n
Na po\u010detku 19 veka knje\u017eevine Vla\u0161ka i Moldavija bile su u procesu brze modernizacije, ali uprkos tome opstao je i levantizam. Evropski opredeljeni boljari suo\u010davali su se sa kolektivnim mentalitetom dru\u0161tva, a ova borba se vodila na vi\u0161e planova me\u0111u koje i u tada\u0161njoj muzici. Izme\u0111u visoke i narodne kulture nisu postojale velike razlike, a stare kafanske pesme bile su omiljene i kod bogata\u0161a i kod obi\u010dnog naroda. Kafanske pesme nazvane i narodne pesme bile su kulturni proizvod sa isto\u010dnim melosom, a stihovi su \u010desto bili eroti\u010dni i nemoralni. Takve pesme su bile meta onih koji su \u017eeleli evropejizaciju rumunskog dru\u0161tva. Anton Pan brojio se me\u0111u stvaraocima takvih pesama. Poreklom pravi balkanac, Pan je u\u0161ao u dru\u0161tvu mladih koji su sna\u017eno uticali na urbani \u017eivot isto\u010dnog Bukure\u0161ta. Etnolog Nikolaje Konstantinesku, profesor na Bukure\u0161tanskom univerzitetu govori o dolasku Antona Pana u novoj domovini. Nikolaje Konstatinesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Anton Pan je do\u0161ao sa juga Dunava sa majkom i dvojicom starijih bratova koji su poginuli u ratovima. Zvao se Antonake, sin Panteleona iz Slivena, Bugarske koji je lutovao po rumunskim knje\u017eevinama. Neko vreme je \u017eiveo u Ki\u0161injevu, zatim u Bukure\u0161tu gde se i nastanio i sna\u017eno integrisao u lingvisti\u010dkoj i kulturnoj sredini prestonice, gde je ina\u0107e i postao prema oceni Paula Kornea jedan od prvih knji\u017eevnih predstavnika prestonice Vla\u0161ke. Dobro je poznato jedno pismo Jona Gike upu\u0107eno Vasileu Aleksadrju u kojem se odnosi na kafanski \u017eivot Anton Pana. On je bio jedan od stubova ovog dru\u0161tva sa bogatim kafanskim \u017eivotom.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Naravno da obi\u010dno bukure\u0161tanski \u017eivot nije zna\u010dio samo veselje i \u017eurke, ali \u017eurke koje su organizovali bogata\u0161i bile su u meri da iznenade svakoga, naro\u010dito strance. Nikolaje Konstatinesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Bilo bi pogre\u0161no da verujemo da su svi bukure\u0161tanci od kraja 18 i po\u010detka 19 veka \u017eiveli samo u \u017eurkama i po kafanama sa muzikom, ili da su pevali tamburom ispod prozora nekih gospo\u0111a ili gospo\u0111ica. \u010cesto posetioci grada na obalama reke Dambovica su iznena\u0111eni na\u010dinom \u017eivota u dvorcima boljara sa bogatom trpezom, skupim pi\u010dima i finim likerom, kao i dobrom kafom. Doukmenti vremena govore odakle poti\u010du sve te fine stvari, najime uglavnom iz Be\u010da odakle su dolazili i poznati muzi\u010dari, a \u017eene su bile obu\u010dene prema zapadnoj modi tog vremena. Mi smo tada bili negde na granici izme\u0111u Istoka i Zapada. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Jedna od najpoznatijih kafanskih pesama koja je cenjena i danas je Lelica saftica koje je stvarala\u0161tvo Antona Pana. Nikolaje Konstatinesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,\u0160ta su stare kafanske pesme? Anton Pan je bio u horu crkve i znao je da bele\u017ei kompozicije. On je bele\u017eio takve kafanske kompozicije. Posle 100 godina Gheorghe \u010cobanu je ponovo postavio stare kompozicije u modernim notama i one su snimljene tako kako su verovatno otpevane pre 150 godina. Pesme koje je komponovao Anton Pan bile su u modi na po\u010detku 19 veka. Oni su pisali stihove koje nisu bile ni za novine, ni za \u0161tampanje, i koje su namenjene samo kafanskim peva\u010dima da ih izvode, bele\u017ei \u0110or\u0111e Sion u svojim pisanjima. Tada\u0161anja moda me\u0111u mladim boljarima je da voljenoj \u017eeni organizuje koncerat kafanskih muzi\u010dara. Na raznim mestima u Ja\u0161ju orkestri i izvo\u0111a\u010di pevali su ljubavne pesme za neku lepu \u017eenu. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Autor knjige pesama sa tekstovima kafanskih pesama nazvana ,,Bolnica ljubavi\u201d, Anton Pan je ostao neko vreme u senci, da bi se kasnije njegova dela ponovo objavila, kao \u0161to je bio slu\u010daj i sa Jonom Lukom Kara\u0111jale. Ponovo Nikolaje Konstatinesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Moda je stigla i na drugoj obali Milkova, a romanti\u010dni pesnik Dimitrije Bolinitineanu \u017ealio se na stanje da su gradovi preplavljeni ljubavnim pesmama kafanskih izvo\u0111a\u010da. Vla\u0161ka je prepljavljena takvim pesmama koje su se pojavile u Moldaviji, ve\u010dina njih sa bezobraznim stihovima. I sam Kara\u0111jale, veliki ljubitelj kafana i veza sa udatim \u017eenama o\u0161tro je osudio poeziju iz ,,Bolnice ljubavi\u201d citiram ,,usred ove glupe mode, tog bezobraznog erotizma i tu\u017enog sentimentalizma pojavio se i Anton Pan, na\u0161 poznati narodni pesnik koji je objavio pored toliko svojih vrednih delova i originalnih radova i zbirku pesama koje su u modi, i koje pokazuju glupost jedne epohe. To je pravi izraz nasilja Kara\u0111jalea prema Antonu Panu koji ina\u0107e vi\u0161e nije bio u \u017eivotu. Kasnije Kara\u0111ajale se smiruje i pi\u0161e da je Anton Pan ustvari pravio veliku uslugu rumunskoj knji\u017eevnosti tom zbirkom dokumenata koje pokazuju duhovno stanje rumuna u prvoj polovini 19 veka. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vremenom te stare kafanske pesme ostale su u zaborav zbog novih moda i ostale su predmet rada za folkloriste. Modernizacija rumunskog dru\u0161tva je i\u0161la dalje sa povremenim povratkom na svoje korene i reinterpretacijom. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Na po\u010detku 19 veka knje\u017eevine Vla\u0161ka i Moldavija bile su u procesu brze modernizacije, ali uprkos tome opstao je i levantizam. Evropski opredeljeni boljari suo\u010davali su se sa kolektivnim mentalitetom dru\u0161tva, a ova borba se vodila na vi\u0161e planova me\u0111u koje i u tada\u0161njoj muzici. Izme\u0111u visoke i narodne kulture nisu postojale velike […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":383386,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515325","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n