\n
<\/p>\n
18 vek poznat je u istoriju Rumunije kao vek fanariota prema nazivu \u010detvrti Fanar iz Carigrada, odakle su poticali vladari Vla\u0161ke i Moldavije. Smtran u romanti\u010dno doba kao vek korupcije i op\u0161teg raskola, od dana\u0161njih istori\u010dara je smatran vekom kulture i potra\u017enje. Fanarioti su bili pripadnici bogatih gr\u010dkih plemi\u010dkih porodica koje su se bavile trgovinom u Otmanskom carstvom. Fanarioti su dr\u017eali pod kontrolom Vaseljensku Patrijar\u0161iju i u\u0161li su u otomanskoj upravi gde su bili naro\u010dito takozvani dragomani, to jest prevodioci. Kulturno, fanariotska epoha je zna\u010dila ulazak isto\u010dnog stila \u017eivota i konsolidacija pravoslavnog hri\u0161\u0107anstva gr\u010dkog jezika u svim prostorima pod uticajem turaka. Fanariotizam je poznat i kao vizantinizam. Fanariotizam je po\u010deo u drugoj polovini 17 veka i istori\u010dari ga smatraju kao barokom istoka. Formalno, fanarioti su se pojavili u istoriju Rumunije, 1711 godine u Moldaviji, kada je poslednji vladar Dimitrije Kantemir pobegao u Rusiju i 1716 godine u Vla\u0161koj. Za vi\u0161e od 100 godina na prestolima dve rumunske knje\u017eevine do\u0161li su vladari gr\u010dkog porekla kao \u0161to su Mavrokordat, Kara\u0111ea, Mavrogeni, Moruci, albanci ka \u0161to je porodica Gika, ali i rumunske porodice pod gr\u010dkim uticajem kao Kalimaki i \u010disto rumunske porodice Rakovica i Sturza. Romantizam je smatrao da isto\u010dnjastvo i fanariotizam su odgovorni sa siroma\u0161tvo i nepostojanje politi\u010dkih reformi u rumunskom dru\u0161tvu. Ipak treba se ista\u0107i da iz redova fanariota su regrutovane nove nacionalne elite koje su podr\u017eale modernizaciju i osloba\u0111anje rumunskog dru\u0161tva svih postoje\u0107ih nasle\u0111a do po\u010detka 19 veka. Istori\u010darka \u0110or\u0111eta Penelea Filiti govori o tome koje su percepcije ostale do danas vezane za fanariotsko nasle\u0111e koje formalno je nestalo 1821 godine posle revolucije Tudora Vladimireskua. \u0110or\u0111eta Penelea Filiti:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Istra\u017eiva\u010dki radovi koji su jo\u0161 neoblavljeni u vezi sa istorijom Rumunije pokazuju da postoje dve epohe od maksimalnog interesovanja. Jedna je drevno doba kada su da\u010dani i rimljani bili ovde i kada smo bili deo carstva, i zatim je epoha fanariota. Drevno doba je za pohvalu, a fanariotsko za kritiku. Sve \u0161to je zlo je delo fanariota. Naravno da na\u0161 dana\u0161nji mentalitet nije posledica toga, ali \u010dovek rado baca krivicu na ne\u0161to bez da vr\u0161i samokontrolu, i da razmisli na ono \u0161to je on \u0107inio. Ova slika nije stvorena danas, to je delo romanti\u010dne istoriografije na \u010delu sa Bal\u010deskom i Kongalni\u010danuom, ali su bili i grci koji su kritikovali fanariote. Rezultat je bio negativan. Do\u0161ao je Nikolaje Jorga negde na kaju 19 veka i poku\u0161ao je da stvari postavi na svoje mesto. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prestonice dveju knje\u017eevina, Bukure\u0161t i Ja\u0161i bile su dve isto\u010dne prestonice u pravom smislu re\u010di prema modelu epohe. Malobrojni ikonografski izvori iz 18 veka pokazuju nam Bukure\u0161t i Ja\u0161ji sa malim ku\u0107ama i nekoliko bogomolja na obalama nekih skromnih reka. U slede\u0107em veku dve prestonice primaju urbani identitet, a Bukure\u0161t postaje sve va\u017eniji grad. Prestonica Vla\u0161ke je reprezentativna za to doba jer po\u0161to je bio najve\u0107i grad ovde su se susreli ekonomski interesi regiona i posle 1800 godine i politi\u010dki interesi velikih evropskih sila kao \u0161to su Francuska i Engleska. Bukure\u0161t od po\u010detka 19 veka je bio me\u0161avina etni\u010dkih zajednica, ekonomskog \u010dvora u rastu, dru\u0161tvenih kategorija u promeni, reforme, krize autoriteta i sa novoosnovanim ustanovama. Elite su tra\u017eile dr\u017eavnotvorne formule i podr\u0161ku u kancelarijama Velikih sila. U velikoj meri izgled Ja\u0161ja, prestonice Moldavije je bio sli\u0107an onom u Bukure\u0161tu. Rumunska istoriografija u toku 200 godina imala je uglavnom negativne interpretacije za fanariote i njihovu istoriju. Poslednjih godina neki autori promenili su mi\u0161ljenje o tim godinama i imaju objektivni pogled na to doba. \u0110or\u0111eta Penelea Filiti veruje da je do\u0161lo vreme da se vrati pravo mesto 18 veku i da se on posmatra bez strasti. \u0110or\u0111eta Penelea Filiti:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Tudor Dinu nema nameru ni da hvali, ni da kritikuje fanariote, ve\u0107 jednostavno da predstavi istoriju Bukure\u0161ta pod svim mogu\u0107im aspektima. Kada se produbi\u0161 u \u017eivot Bukure\u0161ta u fanariotskom 18 veku konstatuje\u0161 prisutstvo i uticaj, doprinos, i ktitorstva tih grka. Za\u0161to? Jer u rumunskom prostoru postoje nekoliko dinami\u010dnih elemenata, to jest grci, jevreji i jermeni. Me\u0111u njima rumuni su se najvi\u0161e pribli\u017eili grcima. Ova veza izme\u0111u rumuna i grka ja\u0107ala se u to doba. Trgovci, trgovinski pokret, taj deo \u017eivota Bukure\u0161ta postao je most povezivanja nekih neo\u010dekivanih ideja, i vodili su do sna\u017enih veza me\u0161tana sa grcima. Iza svega bili su ti fanariotski vladari. To je uravnote\u017een i korektan pristup, novi za veliki broj ljudi. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija se rastavila od Fanara pre oko 2 veka. O nasle\u0111u tog perioda jo\u0161 se raspravlja i pojava razli\u010ditih ideja je samo znak zrelosti dru\u0161tva. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
18 vek poznat je u istoriju Rumunije kao vek fanariota prema nazivu \u010detvrti Fanar iz Carigrada, odakle su poticali vladari Vla\u0161ke i Moldavije. Smtran u romanti\u010dno doba kao vek korupcije i op\u0161teg raskola, od dana\u0161njih istori\u010dara je smatran vekom kulture i potra\u017enje. Fanarioti su bili pripadnici bogatih gr\u010dkih plemi\u010dkih porodica koje su se […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":128134,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515327","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n