\n
<\/p>\n
Od borbe za Afriku kako je nazvano osvajanje Afrike od strane evropskih sila posle 1880 godine, evolucija sveta je bila ka dekolonizaciji crnog kontinenta. Posle drugog svetskog rata, dekolonizacija Afrike i pokreti za narodno odloba\u0111anje u raznim delima Afrike imale su kao rezultat pojavu na svetskoj mapi nekih nepoznatih dr\u017eava do tada. U ovom me\u0111unarodnom kontekstu Rumunija je usvojila kao spoljnu politi\u010dku orientaciju uspostavljanje veza za novim afri\u010dkim narodima. Dekolonizacija i osloba\u0111anja Afrike je zna\u0107ilo i poku\u0161aj promene sveta. Afrika je tra\u017eila da se pozicionira izme\u0111u dva velika dru\u0161tvena, politi\u010dka i ekonomska modela, komunizma i kapitalizma. Ona je tra\u017eila da kroji novi put izme\u0111u Istoka i Zapada, takozvani tre\u010di put koji da najoblje odgovara svom razvoju. Dok stare metropole su tra\u017eile da o\u010duvaju uticaj, Sovjetski Savez i komunisti\u010dke dr\u017eave su startovale da bi zauzele slobodni prostor kojeg su ostavile biv\u0161e kolonijalne vlasti. Rumunija je pokrenula ofanzivu u Africi na po\u010detku 70 godina i to je bio jedan od glavnih pravaca spoljne politike re\u017eima Nikolaja \u010cau\u0161eska. Rumunija kao i druge evropske dr\u017eave je imala dobar ugled jer nije imala kolonijalnu pro\u0161lost, nije okupirala nijedan deo Afrike i imala je planirani ekonomski model. Severna Afrika je bio region na koji je Rumunija usmerila prioritetno pa\u017enju iz dva razloga, u prvom redu jer zemlje kao Maroko, Al\u017eir, Tunis i Egipat su imale dobru frankofonsku pro\u0161lost, i u drugom redu zbog manje udaljenosti. Prvi bilateralni kontakti uspostavljeni su nakon nekih poseta. Domnika Gorovej, profesor na Fakultetu politi\u010dkih nauka Bukure\u0161tanskog univerziteta govori u nastavku o afri\u010dkim turnejama na kojima je boravio Nikolaje \u010cau\u0161esku po\u010dev od 70 godina. Domnika Gorovej:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Prva zemlja koju je posetio na afri\u010dkom kontinentu je bio Maroko 70 godina i zatim su usledile vi\u0161e turneje po\u010dev od 1972 godine: Maroko, Al\u017eir, Egipat zatim Sudan, Centralnoafri\u010dka Republika, Kongo, Zair, Tanzanija, Zambija. Godinu dana kasnije usledili su Senegal, ponovo Maroko i Al\u017eir, 1974 godine Liberija i Gvineja da bi 1977 godine usledila turneja u Zapadnoj Africi: Mauritanija, jo\u0161 jednom Senegal, Gana, Obala Slonova\u010de, Nigerija. Usledile su posete 1979, 1983, 1987 i 1988 godine. Svaki put je posetio najmanje 5 afri\u010dkih dr\u017eava. Na primer Egipat je posetio u toku 8 turneja jer je bio jedan od privilegovanih partnera na Afri\u010dkom kontinentu. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Da bi se razumela orientacija rumunske spoljne politike ka Africi treba se posmatrati me\u0111unarodni politi\u010dki okvir. Afrika je bila polje konfrontacije izme\u0111u kapitalizma i komunizma. Domnika Gorovej:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Koji je kontekst u kojem \u010cau\u0161esku razvija ove odnose sa afri\u010dkim dr\u017eavama? Naravno da se radi o hladnom ratu. Znamo da su sve strane tra\u017eile ideolo\u0161ku podr\u0161ku u novim afri\u010dkim dr\u017eavama. Suparni\u0161tvu izme\u0111u dva velika bloka dodajmo i uticaj kojeg su stare kolonijalne sile poku\u0161ale da ga o\u010duvaju. Dakle postojala je mala prednost za afri\u010dke lidere koji su znali da maksimalno iskoriste ovo stanje. Odnosi izme\u0111u Zapada i Sovjetskog bloka sa Afrikom su definisani iz perspektive znanja dr\u017eava da iskoriste povlastice preko atraktivnih programa raznih politika. Glavne crte afri\u010dke politike Nikolaja \u010cau\u0161eska imaju sna\u017eni ideolo\u0161ki uticaj kao na\u010din za odbranu bezbednosti i mira. To zna\u0107i da se on zalo\u017eio za nacionalnu borbu protiv imperializma, kolonijalizma, za mir i saradnju me\u0111u narodima. Verujem da ova re\u010denica predstavlja skra\u0107eno celokupnu spoljnu politiku \u010cau\u0161eska. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija je nudila ekonomsku pomo\u010d, i anga\u017eovala se u izgradnji nekih velikih projekata kao \u0161to su hidroelektrane, i prodala je tehnologiju a ovde navodim prodaju traktora Egiptu. I ta ekonomska pomo\u010d je bila u formuli tipi\u010dno komunisti\u010dke ideje. Domnika Gorovej:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Tada se poku\u0161alo pronalazak rumunskog alternativnog re\u0161enja za Afriku protiv neokolonijalnog pona\u0161anja Istoka i Zapada. To vidimo na nivou govora o demokratizaciji me\u0111unaropdnih odonsa, i tu se podrazumeva jedna komunisti\u010dka ideja. Na primer u to doba vidimo sna\u017enu podr\u0161ku za nacionalno osloba\u0111anje kolonija koje su tada jo\u0161 bile portugalske. Zatim vidimo ang\u017eaman protiv re\u017eima aparhajda na jugu kontinenta. Tu se vidi i sindikalno pitanje koje se zalagalo za prava radnika u afri\u010dkim dr\u017evama, ne samo na nivou industrije, ve\u0107 i za individualno pomaganje radnika u zemljama koje su krenule putem industrijalizacije. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ofanziva Rumunije u Africi je nastavljena do 1989 godine. Sem ekonomske asistencije, odnosi Rumunije sa afri\u010dkim dr\u017evama su zna\u0107ili i \u0161kolovanje afri\u010dkih studenata na rumunskim univerziteta, sklapanje me\u0161ovitih brakova i kulturne razmene. Zemlje Severne Afrike ostale su najprisutnije u Rumuniji i sada se ve\u0107 mo\u017ee re\u010di da postoji tradicija bilateralnih kontakata. Posle 1989 godine odnosi Rumunije sa Afrikom su u\u0161li u senci i sada \u010dekaju na njihovo ponovno 4 ja\u0107anje na novim osnovama.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Od borbe za Afriku kako je nazvano osvajanje Afrike od strane evropskih sila posle 1880 godine, evolucija sveta je bila ka dekolonizaciji crnog kontinenta. Posle drugog svetskog rata, dekolonizacija Afrike i pokreti za narodno odloba\u0111anje u raznim delima Afrike imale su kao rezultat pojavu na svetskoj mapi nekih nepoznatih dr\u017eava do tada. U […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":281183,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515329","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n