\n
<\/p>\n
\u010cove\u010danstvo se te\u0161ko oporavlja posle jednog rata. Sem materijalne \u0161tete ljudi treba da se izl\u010de\u0107e posle traume gutika bliskih osoba za \u0161to je potrebno du\u017ee vreme. Nasre\u0107u mobilizacija za odstranjenje posledica rata i pritisak novih generacija \u0107ini da se prevazi\u0111u sve pote\u0161ko\u0107e. Traume rata se jo\u0161 te\u017ee mogu odstraniti kada jedno dru\u0161tvo koje poku\u0161ava da se izle\u0107i nije postavljeno na pravednim osnovama. Komunisti\u010dki re\u017eim koji je preuzeo vlast uz pomo\u010d Crvene armije u svim zemljama Srednje i Isto\u010dne Evrope je \u017eeleo da obnovi dru\u0161tva koje je okupirao nasiljem, ugu\u0161enjem svih koji su imali druge stavove. Tako se dogodilo i u Rumuniju koja se obnovila te\u017ee od drugih dr\u017eava koje nisu bile pod sovjetskom okupacijom, jako su posledice rata bile manje. Sredinom 40 godina kada su ljudi poku\u0161avali da obnove svoje \u017eivote, nova komunisti\u010dka vlada je bila prevazi\u0111ena pote\u0161ko\u0107ama posleratne obnove. Zbog nemogu\u0107nosti ljudi bez politi\u010dkog iskustva koji su stavljeni na funkcijama prema drugim kriterijumima od onog profesionalnog iskustva, obnova je mnogo te\u017ee i\u0161la. Glavni problemi su bili sa prehrambenim proizvodima, grejanjem stanovni\u0161tva i kretanje u gradovima. \u0160tefan Barlea je bio mladi\u0107 kao i svaki drugi, u\u010denik gimnazije 1940 godine. Kasnije je uspeo da stigne do visokih polo\u017eaja u partijskoj hierarhiji. U jednom intervju od 2002 godine za Centar usmene istorije rumunske radiodifuzije on se setio pote\u0161ko\u0107a sa kojima su se suo\u010dili bukure\u0161tanci, kao i stanovnici drugih velikih gradova zemlje. \u0160tefan Barlea:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, 46 godine pojavili su se problemi sa snabdevanjem, koji su postojali i 45 godine. Bilo je problema sa prevozom, sa snabdevanjem sa svakodnevnim \u017eivotom, gorivom. 46 godine po\u010dela je da krene ekonomska delatnost, tako kako je tada bila kapitalisti\u010dka, privatna. Ona je potpomognuta svim sredstvima, po\u010delo je da se okupiraju radna mesta, svi koji su pobegli u toku rata vratili su se ku\u0107ama, \u0161kole su funkcionisale tako da je te\u0161ko bilo samo sa prevozom. Nemo\u017ee se ni zamisliti, i da objasnim u samo nekoliko re\u010di, onaj koji nije tada \u017eiveo nezna \u0161ta zna\u0107e posledice rata.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Javni prevoz u Bukure\u0161tu je bio u jadnom stanju. Uslovi putovanja se te\u0161ko mogu zamisliti i \u010desto su se doga\u0111ale prave tragedije. \u0160tefan Barlea:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Tramvaji su i\u0161li sa ljudima na stepenicama i na krovu. 45 godine mnogi \u017eitelji Bukure\u0161ta su bili u izbegli\u0161tvu i zatim su se vratili. Dok su prona\u0161li svoje mesto, dok su se stabilizovali do\u0161la je i zima. 45 godine \u010dekao se tramvaj ne 5-10 minuta ve\u0107 pola sata. Bio je mali broj tramvaja. Mi smo \u017eiveli u \u010detvrti Gen\u010dea a u gimnaziji sam bio u Lazaru u centar grada, jer mnogi u\u010denici smo i\u0161li ka centru. Trebalo je da ustanem sat-dva ranije da bih stigao do tramvaja. I po\u0161to je tramvaj pro\u0161ao ispred na\u0161e ulice i za stanicu dve se vratio mi smo i\u0161li tramvajom u suprotnom smeru . I\u0161ao je do kraja i dok je stigao ispred moje ku\u0107e ve\u0107 je bio pun. Ljudi su stajali gde su mnogli u tramvajima. Dogodile su se mnogobrojne nesre\u0107e zbog toga, neki su pali, to je bila svakodnevnica. To je bio glavni problem dana kako da stigne\u0161 do \u0161kole ili radnog mesta. Leti da neka\u017eem i\u0161li smo pe\u0161ice od ku\u0107e do \u0161kole u centar grada, i tako smo se i vratili. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Snabdevanje hranom je bilo te\u0161ko re\u0161ivo pitanje. Vlada i lokalne vlasti prona\u0161le su re\u0161enje racija, koje je bilo nezadovoljavaju\u0107e. \u0160tefan Barlea:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,\u0160to se ti\u0107e snabdevanja hlebom i mesom ono je bilo veoma te\u0161ko. Sve je bilo na raciji, a problem je bio \u0161to ni tako nije bilo dovloljno mesa. Hleb je bio, ali ne na zadovoljavaju\u0107em nivou tako da su bili ogromni redovi. Ljudi su se budili u 2-3 ujutro da bi kupili meso. Najvi\u0161e sam patio i to je bio trenutak kada se nisam razumeo sa \u010cau\u0161eskom najime je uveo te kartice i norme za snabdevanje, jer to nije bilo potrebno. To je bilo ne\u0161to \u0161to je vratilo Rumuniju unazad, dakle u zrelosti sam osetio isto \u0161to sam osetio i u detinjstvu. \u010cau\u0161esku je napravio veliku glupost jer je rekao da imamo velike spoljne dugove. Dugovi nisu bili tako veliki, imali smo 12-13 miliardi dolara, dakle znatno manje od dugova poljaka, ma\u0111ara i drugih. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Materijalna obnova Rumunije posle Drugog svetskog rata je bio kamen spoticanja kojeg je rumunsko dru\u0161tvo te\u0161ko prebrodio. U uslovima postojanja demokratskog re\u017eima, be\u017e pritiska komunisti\u010dke ideologije, obnova bi bila znatno lak\u0161a. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
\u010cove\u010danstvo se te\u0161ko oporavlja posle jednog rata. Sem materijalne \u0161tete ljudi treba da se izl\u010de\u0107e posle traume gutika bliskih osoba za \u0161to je potrebno du\u017ee vreme. Nasre\u0107u mobilizacija za odstranjenje posledica rata i pritisak novih generacija \u0107ini da se prevazi\u0111u sve pote\u0161ko\u0107e. Traume rata se jo\u0161 te\u017ee mogu odstraniti kada jedno dru\u0161tvo koje […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":129918,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515330","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n