\n
<\/p>\n
Posle podele Nema\u010dke na kraju Drugog svetskog rata pojavile su se dve nove nema\u010dke dr\u017eave, najime Savezna Republika Nema\u010dka i Nema\u010dka Demokratska Republika. Nova nema\u010dka savezna dr\u017eava odbila je da prizna postojanje nema\u010dke komunisti\u010dke dr\u017eave, a unutarnema\u010dki odnosi ograni\u0107ili su se na veliko ekonomsko i propagandisti\u010dko takmi\u010denje du\u017e Gvozdene zavese i Berlinskog zida posle 1961 godine. Jako su bile u suprotnim vojnim blokovima i imale su razli\u010dite ekonomske modele Rumunija i Savezna Republika Nema\u010dka uzajamno su se otvorile po\u010dev od druge polovine 60 godina. Veoma va\u017ean trenutak u novim odnosima izme\u0111u jedne razvijene kapitalisti\u010dke dr\u017eave i jedne komunsti\u010dke dr\u017eave u razvoju je poseta Rumuniji zamenika nema\u010dkog kancelara Vilija Branda 1967 godine. U drugoj polovini 60 godina me\u0111unarodni odnosi su bili u promeni a granice izme\u0111u dva velika ekonomska i vojna bloka, kapitalizam i komunizma nisu bile toliko rigidne. Svaka zemlja je \u017eelela odnose koje da joj donose ekonomski profit i svaki je poku\u0161ao otvaranje ka geopoliti\u010dkim zonama od interesa. Rumunija u dobroj tradicij svojih veza sa nema\u010dkim prostorom orientisana je ka diplomatskim odnosima sa Zapadnom Nema\u010dkom i bila je prva zemlja komunisti\u010dkog bloka koja je tako postupala. Rumunija je odrmrzla odnose sa kapitalisti\u010dkom Nema\u010dkom posetom Bukure\u0161tu zamenika nema\u010dkog kancelara Vilija Branda, budu\u0107eg \u0161efa nema\u010dke vlade. Diplomata Vasile \u0160andru, tada\u0161nji zamenik \u0161efa diplomatije setio se u jednom intervju za Centar usmene istorije rumunske radiodifizuije od 1994 godine o pretpostavkama te posete. Vasile \u0160andru:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Taj \u0107in rumunske spoljne politike bio je izraz samostalnog stava Rumunije u me\u0111unarodnim odnosima. Kontekst je bio slede\u0107i: u leto 1966 godine odr\u017ean je u Bukure\u0161tu skup Konsultativnog politi\u010dkog komiteta Var\u0161avskog ugovora. U usvojenom dokumentu tim povodom pokrenuta je ideja sazivanja jedne evropske konferencije za saradnju i bezbednost u cilju normalizacije odnosa sa obe nema\u010dke dr\u017eave. U duhu tog dokumenta, Rumunija je pokrenula uspostavljenje normalnih diplomatskih odnosa sa Saveznom Republikom Nema\u010dkom i to bez ikakvih konsultacija sa saveznicima. Naravno da je to izazvalo reagovanje nezadovoljstva naro\u010dito od strane Sovjetskog Saveza, ali i ostalih \u010dlanica Var\u0161avskog pakta.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Novi lider iz Bukure\u0161ta, Nikolaje \u010cau\u0161esku koji je stigao na vlast 1965 godine smatran je od strasne \u017eitelja Zapada kao manje dogmati\u010dnim komunistom. On i njegov tim pokreta\u010di su otovaranja ka Zapadnoj Nema\u010dkoj. Vasile \u0160andru:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Uspostavljanje diplomatskih odnosa dogodilo se povodom posete rumunskog Ministra inostranih poslova, Korneljua Maneskua Bonu, poseta koja je privukla veliku pa\u017enju me\u0111unarodne \u0161tampe, naro\u010dito zbog sna\u017enog negativnog reagovanja Sovjetskog Saveza. Karakteristi\u010dno je da se u jednom nema\u010dkom listu tada objavila karikatura u kojoj na jednom jezeru u \u010damcu su bili Kornelju Manesku i Vili Brand a sa obale se pucalo u njih svim vrstama oru\u017eja, \u0161to je bio simbol s jedne strane na reagovanje Var\u0161avskog pakta, a s druge strane reagovanje radiklanih krugova iz Nema\u010dke Savezne Republike. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Poseta Branda je bila pod znakom diplomatskog otvaranja, ali i nada u novi podstrek bilateralnim odnosima. Vasile \u0160andru:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Vili Brand je do\u0161ao i imao prvu rundu razgovora sa \u0161efom diplomatije, Korneljuom Maneskuom. Zatim njega je primio premijer Jon Gheorghe Maurer sa kojim je razgovarano i o politi\u010dkim pitanjima, ali naro\u010dito o ekonomskim odnosima izme\u0111u Rumunije i Savezne Republike Nema\u010dke. Posle toga Vili Brand je putovao na Crnomorskom primorju gde ga je primio Nikolaje \u010cau\u0161esku sa kojim je imao sadr\u017eajan razgovor koji je trajao oko 5 sata. Sa Nikolajom \u010cau\u0161eskom razgovori su bili uglavnom politi\u010dki i odnosili su se ne samo na politi\u010dko stanje u Evropi, ve\u0107 i na veze izme\u0111u komunsiti\u010dkih i socialisti\u010dkih partija. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Poseta nema\u010dkog politi\u010dara je bila i li\u0107ne prirode, a rumuni su bili dobri doma\u0107ini. Ponovo Vasile \u0160andru:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Kako je video Vili Brand ovu posetu? On je do\u0161ao sa suprugom i sinom Larsom, koji posle toga je postao u\u010destnik pokreta levice iz Nema\u010dke. Dakle ova poseta nije bila samo politi\u010dka, ve\u0107 i li\u0107ne prirode u cilju pribli\u017eavanja dva naroda. Bili su veoma zadovoljni posetom. Mogli su da vide folklorne predstave i da posete neke kulturne atrakcije na\u0161e zemlje. To je bila poseta sa programom koja mu je pomogla da stvori sliku o Rumuniji. Mora se re\u010di da Rumunija kada je uspostavila diplomatske odnose sa Saveznom Nema\u010dkom Republikom nije u\u010dinila ni\u0161ta da bi smanjila odnose sa Nema\u010dkom Demokratskom Republikom da ne bi stvorila nikakvi izgovor ili da joj se donosi neka kritika da je na jednoj ili drugoj strani. Rumunija je principijelno pristupila odnosima sa obe Nema\u010dke dr\u017eave. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Posle te posete trend ekonomskih odnosa Rumunije I Savezne Republike Nema\u010dke je bio u usponu. 80 godina oni su se brzo pogor\u0161ali jer je komunisti\u010dki sistem pokazao da nemo\u017ee imati korektne odnose sa zemljama koje stave na prvo mesto ljudska prava. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Posle podele Nema\u010dke na kraju Drugog svetskog rata pojavile su se dve nove nema\u010dke dr\u017eave, najime Savezna Republika Nema\u010dka i Nema\u010dka Demokratska Republika. Nova nema\u010dka savezna dr\u017eava odbila je da prizna postojanje nema\u010dke komunisti\u010dke dr\u017eave, a unutarnema\u010dki odnosi ograni\u0107ili su se na veliko ekonomsko i propagandisti\u010dko takmi\u010denje du\u017e Gvozdene zavese i Berlinskog zida […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":130381,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515331","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n