\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Masakar iz Odese je stra\u0161an doga\u0111aj koji se odvio od 22 do 25 oktobra 1941 godine kada je rumunska armija okupila jevreje iz pomenutog grada koje je ubila. Akcija je smatrana kao kazna za jevreje koji su navodno minirali zgradu komande rumunske armije. 22 oktobra 1941 godine jedna bomba je usmrtila 16 rumunskih oficira, me\u0111u koje i vojnog komandanta grada, generala Jona Glogojanua, kao i 46 vojnika i podoficira, vi\u0161e civila i 4 nema\u010dkih oficira mornarice. Po\u0161to pravi po\u0107inioci nisu otkriveni rumunski vojnici su pokrenuli operaciju represalija protiv jevreja iz grada koji su optu\u017eeni da podr\u017eavaju sovjete i partizane. Zadu\u017een sa operacijom ubistva jevreja, general Josif Jakobi\u010d je saop\u0161tio da su mnogi jevreji obe\u0161eni na javnim trgovima, na banderama, drugi su streljani na lice mesta, a neki su odne\u0161eni van grada i ubijeni. Broj \u017ertava se kre\u0107e od 22 hiljade do 40 hiljada ubijenih jevreja tih dana. Arhivista Florin Stan iz Diplomatske arhive Ministarstva inostranih poslova je napisao knjigu o istoriji jevreja u Drugom svetskom ratu. On tvrdi da se okolnosti masakra iz Odese moraju staviti u okviru borbi od po\u010detka rata. Florin Stan:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Da bismo razumeli \u0161to se dogodilo tog oktobra 1941 godine, treba da vratimo vreme unazad i da vidimo \u0161ta se doga\u0111alo na frontu posle osloba\u0111anja Basarabije i Severne Bukovine na kraju jula 1941 godine. 6 avgusta 1941 godine u Bredi\u010devu, dana\u0161njoj Ukrajni Jon Antonesku, vo\u0111a rumunske dr\u017eave imao je susret u General\u0161tabu Firera na isto\u010dnom frontu i potvrdio je odluku rukovodstva rumunske dr\u017eave da nastavi vojna dejstva na istoku zajedno sa Vermahtom. Jedan istra\u017eiva\u0107 doga\u0111aja je istakao da od nema\u010dkih saveznika samo dva se mogu smatrati kao istinitim u\u010destnicima u antisovjetskom ratu, najime Finska i Rumunija koje su dejstovale na krajnostima isto\u010dnog fronta, imaju\u0107i \u0161iroku autonomiju od strane Nema\u010dke. Poznate su ambicije Antoneskua da poka\u017ee potencijal rumunske armije u tom ratu za osloba\u0111anje i osvajanje Odese, koja je bila va\u017ena strate\u0161ka ta\u010dka na isto\u010dnom frontu. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Na po\u010detku 40 godina antisemitizam je bio na vrhuncu svog izra\u017eaja. Ideologija mr\u017enje, netolerancije i rasizma, fa\u0161izam nije bio samo politi\u010dko, re\u017eimsko i dr\u017eavno oli\u0107enje ve\u0107 i formula za organizovanje svakodnevnice. Sve \u0161to je predstavila ratna propaganda je predstavljeno kao neosporiva istina. Florin Stan smatra da antisemitizam je bio stav koji je prethodio masakar iz Odese, i logi\u010dna posledica mr\u017enje koja se \u0161irila u Evropi, naro\u010dito da bi se opravdali porazi. Florin Stan:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, \u0106injenica da se produ\u017eilo to osvajanje Odese trebalo je da se obrazlo\u017ei od strane vlade i rumunskog dr\u017eavnog vrha. 5 septembra 1941 godine, Jon Antonesku je tvrdio ni manje ni vi\u0161e da je jevrejim Sotona, to jest da bez jevrejskih komesara odavno bi rumuni bili u Odesi. U jednom informativnom biltenu za period od 10 do 14 septembra 1941 godine se preuzeo izraz Antoneskua i zaklju\u010dilo se da jevreji vode rat protiv rumunskih trupa. Stiglo se do toga da se ceo jevrejski \u017eivalj smatra neprijateljem koji se bori protiv na\u0161ih trupa. Do 22,23,25 oktobra, dakle do masarka iz Odese i zlo\u010dina iz Dalnika, treba da imamo u vidu \u0161ta se dogodilo izme\u0111u 16 oktobra i po\u010detka masarka. 16 oktobra osvojena je Odesa i rumunska vojska je u\u0161la u gradu kojeg su fakti\u010dki napustile operativne sovjetske trupe. Odmah vojne patrole su bele\u017eile jevrejske ku\u0107e. Zatim, 18 oktobra osnovan je geto iz Odese u lokalnom zatvoru i do trenutka ekpslozije deo jevreja su spremnuti za proterivanje i oduzet im je prtljag. U tome se mo\u017ee videti da je postojao predumi\u0161ljaj. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Bilo je I onih koji su reagovali protiv tih u\u017easnih zlo\u010dina, a i same vlasti su do\u0161le do zaklju\u010dka da krivice se nemogu uspostaviti tako lako kako se tada uradilo. Ponovo Florin Stan:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Poznat je stav gradona\u010delnika Odese, Germana Pantea koji 23 oktobra u zoru je bio zgro\u017een time \u0161to je video na raskrsnicama grada. On je preneo oficirima da od tog zlo\u010dina niko vi\u0161e ne\u0107e mo\u0107i da opere Rumuniju u o\u010dima civilizovanog sveta, jo\u0161 vi\u0161e ako se ima u vidu \u0107injenica da nije dokazano da \u017ertve tog zlo\u010dina snose neku krivicu. Postojala je i istraga, \u0107ije je rezultate general \u017eandarmerije Konstatin Vasiliu predstavio u novembru 1941 godine Jonu Antonesku i \u0107iji su zaklju\u010dci bili da \u017ertve nemogu biti optu\u017eene za eksploziju u komandi. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Masakar iz Odese od oktobra 1941 godine bio je i na optu\u017enici protiv Jona Anotneskua i jo\u0161 trojice njegovih saradnika. Oni su osu\u0111eni na smrt i streljani u junu 1946 godine, a 2006 godine Apelacioni sud iz Bukure\u0161ta na \u017ealbu sina jednog od \u010detvorice optu\u017eenih ponovo je potvrdio presudu na smrtnu kaznu od pre 60 godina.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Masakar iz Odese je stra\u0161an doga\u0111aj koji se odvio od 22 do 25 oktobra 1941 godine kada je rumunska armija okupila jevreje iz pomenutog grada koje je ubila. Akcija je smatrana kao kazna za jevreje koji su navodno minirali zgradu komande rumunske armije. 22 oktobra 1941 godine jedna bomba je usmrtila […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":130348,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515332","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n