Na po\u010detku 1918 godine Prvi svetski rat je bio daleko od kraja. Veliki okr\u0161aj izme\u0111u dva vojna bloka Antante i Centralnih sila stigao je do vrhunca i nijedna strana nije dala znakove da se povu\u0107e. U tom trenutku ameri\u010dki predsednik Tomas Udrou Vilson je poku\u0161ao da postigne mir. U tom smislu on i njegovo okru\u017eenje izradili su Deklaraciju u 14 ta\u010daka koje su trebale biti osnova za trajni mir. Zajedno sa istori\u010darem Joanom Skurtuom razmotrili smo principe Vilsova, atmosfera u kojoj su se pojavili i \u0161ta su oni predlo\u017eili. Joan Skurtu:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Radilo se na jednom projektu koji da bude predlo\u017een zara\u0107enim stranama koji da vodi do trajnog mira i da se vi\u0161e ne ponovi jedan sli\u0107ni rat. Te 14 ta\u010dke koje je predstavio predsednik Vilson bili su mirovni predlog, a i vi\u0161e od toga predvidele su organizaciju sveta posle rata za ono \u0161to bismo mi nazvali du\u017ee istorisko doba. Mo\u017eemo konstatovati da se imalo u vidu da ni pobednik ni pobe\u0111ena strana, dakle ni Antanta ni Centralne sile ne zarade od vojnih sukoba, ve\u0107 da se realizuje jednakost do odre\u0111enog stepena me\u0111unarodnih odnosa. U prvom redu se imalo u vidu povla\u0107enej vojske iz okupiranih teritorija da bi se stvari vratile na nacionalne granice. U drugom redu se imalo u vidu da multinacionalne dr\u017eave obezbede autonomiju narodima iz njihovih sastava, da bi ovi u\u017eivali prava i slobode ali u okviru tih dr\u017eava.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Deklaracija Vilsona je imala ambiciju da bude pomirljiva, povratak na stanje do 1914 godine, ali su postojale i novine. To se videlo iz na\u010dina na koji su tretirane multinacionalne imperije. Joan Skurtu:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,\u0160to se ti\u0107e Rusije imalo se u vidu njeno o\u010duvanje u postoje\u0107im granicama do izbijanja rata I \u010dak se i\u0161lo do toga da se poka\u017ee dobra volja prema njoj da bi ona pristupila ideji koja je postala Liga naroda, dru\u0161tvo u kojem sile da \u0161alju delegate koji da razgovaraju o re\u0161avanju me\u0111unarodnih pitanja. U januaru 1918 godine ruska revolucija je u\u0161la u doba radikalne bol\u0161evizacije, izbio je gra\u0111anski rat, Basarabija je proglasila autonomiju I spremala se da proglasi samostalnost I ujedinjenje sa Rumunijom. \u0160to se ti\u0107e Austro-ugarske predvidelo se o\u010duvanje ove multinacionalne dr\u017eave uz dodeljivanje \u0161iroke autonomije naroda iz unutra\u0161njosti ove dr\u017eave. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Narodi u unutra\u0161nosti multinacionalnih dr\u017eava su tra\u017eili ne\u0161to drugo, najime nacionalne dr\u017eave. Joan Skurtu se odnosi u nastavku kako su se suprostavili narodi iz unutra\u0161njosti Austro-ugarske Vilsonovim principima:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Ove 14 ta\u010dke su imale sna\u017eni politi\u010dki I psiholo\u0161ki uticaj. U prvom redu jer se imao u vidu mir bez anektiranja, posleratno ure\u0111enje sveta da ne bi bili ratovi, I pisana je i redna re\u010d koju su narodi sna\u017eno voleli najime autonomija. U januaru 1918 godine, rumuni iz Austro-ugarskog carstva nisu imali ni\u0161ta drugo u vidu sem autonomije. Tako su tra\u017eila vremena, naro\u010dito posle 1867 godine I tome su se nadali u tom trenutku. Pitanje ujedinjenja pojavila se u jesen 1918 godine kada se carstvo sve lo\u0161ije ose\u010dalo I pojavila se perspektiva raspada. Tada su narodi iz sastava odlu\u010dili da preuzmu stvari u svoje ruke I da odlu\u010de o dr\u017eavnom ure\u0111enju. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Na Kongresu u Rimu od aprila 1918 godine narodi iz Austro-ugarske odlu\u010dili su pokretanje velike kampanje na evropskom i svetskom nivou za priznavanje prava da sami odlu\u010de o svojoj politi\u010dkoj budu\u0107nosti. U SAD odr\u017eani su skupovi predstavnika naroda iz Austro-ugarske na kojima je mobilisana i dijaspore koje su \u017eivele tamo. Sem toga ameri\u010dka \u0161tampa je podr\u017eala zahteve naroda, i ne onih koji su se zalo\u017eili za o\u010duvanje Austro-ugarske monarhije. Od kraja avgusta 1918 godine skupovi i medijske kampanje su bile zajedni\u010dke predstavnika rumuna, sarba, hrvata, \u010deha, slovaka, italijana i poljaka. Politi\u010dki principi Vilsona nisu dobro videle ni evropske sile, Francuska i Velika Britanija, i ove su tra\u017eile da se Centralne sile smatraju krivcem za pokretanje rata i zato da budu ka\u017enjene. Na kraju predsednik Vilson je popustio pred pritiskom javnosti. Ponovo Joan Skurtu:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Kampanja je imala vrhunac 20 septembra 1918 godine kada je predsednik Vilson odlu\u010dio da primi u Beloj ku\u0107i predstavnike naroda. Svaki se zalo\u017eio za svoju stvar, predsednik je informisan o kampanjama i kao zaklju\u010dak ovih razgovora on se uverio da Austro-ugarska nemo\u017ee vi\u0161e da pre\u017eivi, dakle vi\u0161e se nije postavilo pitanje teritorijalne celovitosti carstva. On je bio uveren da narodi iz te multinacionalne dr\u017eave su imali pravo i slobodu, i u tome su imale i podr\u0161ku SAD da odlu\u010de o svojoj sudbini. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kao posledica promene stavova politike u Va\u0161intonu pojavile su se nacionalne dr\u017eave kao Poljska i \u010ce\u0161koslova\u010dka, a druge kao \u0161to je slu\u010daj Rumunija i Jugoslavija ponovo su se redefinisale. Ako su se politi\u010dki principi Tomasa Udrova Vilsona promenili, oni filozofski su se razvili. Osnovana je svetska organizacija naroda, prava me\u0111unarodna agora i stavila se osnova savremenog me\u0111unarodnog prava. Ideali mira Vilsona jako je postojao op\u0161ti pesimizam stavili su stvari na dobrom po\u010detku za dijalog. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Na po\u010detku 1918 godine Prvi svetski rat je bio daleko od kraja. Veliki okr\u0161aj izme\u0111u dva vojna bloka Antante i Centralnih sila stigao je do vrhunca i nijedna strana nije dala znakove da se povu\u0107e. U tom trenutku ameri\u010dki predsednik Tomas Udrou Vilson je poku\u0161ao da postigne mir. U tom smislu on i njegovo okru\u017eenje […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":128134,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515336","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n