1930-40 godina oni su dostigli vrhunac odbacivanja kada su ve\u0107ina evropskih hri\u0161\u0107anskih crkvi imale lo\u0161e stavove vezane za jevrejski \u017eivalj koji je sme\u0161ten u logorima i istrebljen. Ni Rumunska pravoslavna crkva nije bila izuzeta od ovog pravila, jer u njenoj unutra\u0161njosti su postojali razli\u0107iti stavovi prema jevrejima u Rumuniji. Jon Popa je autor knjige Rumunska pravoslavna crkva i Holokaust u kojoj predstavlja sve vrste antisemitizma i stavova Rumunske pravoslavne crkve u godinama Holokausta. Jon Popa:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Prvi Patrijarrh Rumunske pravoslavne crkve Miron Kristea je imao 36-37 godine me\u0111u naj\u017ee\u0161\u0107im antisemitskim stavovima \u0161to mu je obezbedilo izbor za premijera u prvim diktatorskim vladama kralja Karola II.Postoje celi gradovi i krajevi rekao je on 1937 godine gde ni\u0161ta vi\u0161e nije rumunsko sem siroma\u0161tva i senke trna. Treba da \u017ealimo zbog stanja rumunskog naroda kojeg jevreji iscede u potpunosti. Da se odbranimo je na\u0161a nacionalna i patriotska obaveza, a ne antisemitizam. Da ne reaguje\u0161, da ne u\u010destvuje\u0161 u osloba\u0111anju od ove napasti zna\u0107i da bude\u0161 kukavica i to nas vodi do groba i smrti koja nas o\u010dekuje. Sveti Sinod jo\u0161 1937 je saop\u0161tio podr\u0161ku za sve politike koje vode do eliminacije stranaca, i tu u odnosu od 99% se podrazumevaju jevreji. U martu 1938 godine isti Sinod je odlu\u010dio da zabrani svakom jevreju koji nemo\u017ee da doka\u017ee rumunsko dr\u017eavljanstvo da pre\u0111e u pravoslavlje u kontekstu u kojem im je bilo osporeno rumunsko dr\u017eavljanstvo. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
40 godina je doba prelaska iz lo\u0161e stanje u jo\u0161 gore. U toku vladavine patrijarha Mirona Kristea nekoliko stotina hiljada jevreja je izgubilo rumunsko dr\u017eavljanstvo. Njegov naslednik samo je nastavio putem antisemitizma. Jon Popa:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Posle izbora Nikodima Munteanua za patrijarha, Sveti Sinod je ponovo izglasao 1939 godine zabranu prelaska jevreja u pravoslavlje. Signal je bio jasan, Crkva je bila protiv jevreja i \u017eelela je da \u0161to br\u017ee nestanu iz zemlje. Jako patrijarhi Miron Kristea i Nikodim Munteanu iz politi\u010dkih razloga su bili protiv pridru\u017eivanja sa Gvozdenom gardom, drugi \u010dlanovi rukovodstva crkve i stotine, pa i hiljade pravoslavnih sve\u0161tenika otvoreno su podr\u017eali Legiju arhan\u0111ela Mihajla. Dobro su poznate veze mitripolita Erdelja Nikolaja Balana i Bukovine, Visariona Pujua sa Gvozdenom gardom. \u0160to se ti\u0107e sve\u0161tenstva jedan primer je dovoljan. Na op\u0161tim izborima od 1937 godine, 33 od ukupno 103 kandidata partije Sve za ota\u0111binu su bili pravoslavni sve\u0161tenici, dakle skoro tre\u010dina. Posle invazije Sovjetskog Saveza od 1941 godine i po\u010detka fizi\u010dkog uni\u0161tenja jevrejske zajednice u Rumuniji, Pravoslavna crkva je bila aktivna u uni\u0161tenju jevrejske zajednice, ali u nekoliko slu\u010dajeva i spasilac jevreja. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
40 godina antisemitizam Rumunske pravoslavne crkve potpuno se izra\u017eavao teolo\u0161kim argumentima \u0161ireni naro\u010dito preko \u0161tampe. Jon Popa:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,\u0160tampa Crkve je postala sredstvo za \u0161irenje antisemitizma. U \u010dasopisima Crkve iz Bukovine, Basarabije, Transnistrije, teritorije gde su zabele\u017eene najvi\u0161e \u017ertve, smrt jevreja je bila povod za radost. U raznim \u010dlanovima objavljeni od 1941 do 1943 godine, jevreji su predstavljeni kao sinovi \u0110avola, ljudi bez ota\u0111bine jer ispa\u0161taju bo\u017eansku kaznu po\u0161to su kr\u0161ili sporazum sa Bogom. U nekim \u010dlanovima jasno je postojao poziv da se uzme ma\u010d u ruci I da se uni\u0161te jevreji. Ovo je pisalo u crkvenoj \u0161tampi, ne u nekim marginalnim publikacijama. U aprilu 1942 godine, sam patrijarh Nikodim se predstavio kao velikim antisemitom kada je rekao u toku bogoslu\u017eenja nazvane Re\u010d za post, armiju I zemlju da su jevreji crne du\u0161e, pla\u010denici bol\u0161evizma, vojnici Sotone, narod koji je sam prizivao kaznu na sebe kada su obesili na krstu Bo\u017eijeg sina, Spasitelja na\u0161ih du\u0161a. Ove re\u010di pojavile su se I u zvani\u010dnoj publikaciji Svetog Sinoda, najva\u017enijem \u010dasopisu Pravoslavne crkve, u trentuku kada su desetine hiljada jevreja ubijeni od strane rumunskih vlasti u Transnistriji. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ipak, pona\u0161anje visokog pravoslavnog sve\u0161tenstva, ali i obi\u010dnih sve\u0161tenika je i\u0161lo i u pravcu spa\u0161avanja nekih ovih nesre\u010dnika. Ponovo Jon Popa:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Sam patrijarh Nikodim uputio je 1942 godine raznim dr\u017eavnim ustanovama nekoliko pisma od strane jevreja koji su pre\u0161li u pravoslavlje. On nije tra\u017eio da se po\u0161tuju prava tih ljudi, i jo\u0161 manje je branio prava jevreja koji su odbili da pre\u0111u u pravoslavlje. Aleksandru \u0160afran, glavni jevrejski rabin u svojim memoarima pohvalno pi\u0161e o mitropolitu Erdelja, Nikolaju Balanu. \u0160afran tvrdi da je Balan razgovarao sa mar\u0161alom Antoneskuom o zaustavljanju deportacije oko 230 hiljada jevreja u logoru smrti Bel\u017eec u leto 1942 godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
1930-40 godina oni su dostigli vrhunac odbacivanja kada su ve\u0107ina evropskih hri\u0161\u0107anskih crkvi imale lo\u0161e stavove vezane za jevrejski \u017eivalj koji je sme\u0161ten u logorima i istrebljen. Ni Rumunska pravoslavna crkva nije bila izuzeta od ovog pravila, jer u njenoj unutra\u0161njosti su postojali razli\u0107iti stavovi prema jevrejima u Rumuniji. Jon Popa je autor knjige Rumunska […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":383428,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515340","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n