\n
<\/p>\n
\u010cesto se ljudi pitaju kako bi izgledala istorija da ona nije protekla tako kako je znamo? Koje bi bile sudbine pojedinaca, dru\u0161tva, naroda, sveta uop\u0161te? Ukronija je alternativna istorija, to je knji\u017eevni na\u010din na koji se istorija predstavlja razli\u010dito od stvarnosti. O tome su napisane mnogobrojne knjige. Prvi put naziv ukronija je upotrebio francuski filozof i knji\u017eevnik, \u0160arl Renuvije, koji je napisao jedan tekst sa ovim nazivom jo\u0161 1876 godine. Od tada knji\u017eevnici su \u010desto koristili ma\u0161tu i napisali mnogobrojne ukronisti\u010dke knjige. Alternativna Rumunija ili mnogostrana Rumunija je ma\u0161tovito predstavljanje koje autori kao \u0161to je knji\u017eevni kriti\u010dar i profesor komparativne knji\u017eevnosti, Vir\u0111il Nemojanu, profesor na nekoliko ameri\u010dkih univerziteta je gradio istoriju u kojoj ujedinjenje od 1918 godine se nije dogodilo. U mladosti Nemojanu je bio veliki ljubitelj istoriskih knjiga:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,\u010citaju\u0107i istoriske romane do\u0161ao sam do toga da u skora\u0161nje vreme otkrijem protivistoriju. Ona polazi od doga\u0111aja koji se nisu dogodili, ponekad mogu biti apsurdni, kao \u0161to je na primer intervencija nekih vanzemaljaca u Drugom svetskom ratu. Knji\u017eevnik Heri Turtedlove, me\u0111u svojim mnogobrojnim romanima ima jedan koji se naziva Ruled Britanija. U njoj on zami\u0161lja da je Nepobediva armada pobedila 1588 godine, osvojila je Englesku, kraljica Elisabeta je zatvorena u Londonskom tornju i Engleska je ponovo postala katoli\u010dka dr\u017eava. Lope de Vega je mladi poru\u010dnik koji se kre\u0107e pored \u0160ekspira da bi ne\u0161to nau\u010dio o dramskoj tehnici. Stari politi\u010dari spremaju pobunu koja je na kraju pobedni\u010dka. On ima jo\u0161 jednu knjigu nazvanu dvojica \u0110or\u0111a u kojoj kralj \u0110or\u0111 III i \u0110or\u0111e Va\u0161inton se pomiruju i nesti\u017ee se do rastanka izme\u0111u SAD i Engleske. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
1918 godine pojavila se Velika Rumunija ujedinjenjem Kraljevine Rumunije sa Transilvanijom, Banatom I Bukovinom, stvar koju istori\u010dari uzimaju kao takvu i smatraju da svaki drugi scenario nije dostojan istoriskoj nauci. Vir\u0111il Nemojanu neveruje da alternatvna istorija je ne\u0161to apsurdno. Vir\u0111il Nemojanu:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Vi\u0161e dr\u017eava sa istim jezikom postoje i u Evropi i na celoj planeti. Koje bi bile prednosti? Kako bi bile stvari na ovaj na\u010din? U prvom redu u toku skoro hiljadu godina rumuni su bili na raskrsnici i pod pristiscima velikih carstva na istoku, jugu i zapadu. Ta tri pristiska predstavljaju i 3 uticaja koji su izmenili prirodu stvari u svakoj od tih dr\u017eava. U staroj kraljevini postojao je francuski i turski uticaj, iza Karpata uticaj je bio nema\u010dke prirode, uprkos ma\u0111arskoj dominaciji. Kako bi se razvile te dr\u017eave? Mogu zamisliti da transfer ljudi na jednoj i drugoj strani Karpata bio bi jednostavan i plodan. Transfer je svakako postojao. I posle formiranja Velike Rumunije trendovi su bili suprotni. S jedne strane atrakcija je bila prema Srednjoj Evropi, a s druge strane ka Balkanskoj Konfederaciji u kojima Rumunija se videla povezana naro\u010dito za zemlje kao \u0161to su Jugoslavija, Bugarska i Gr\u010dka.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Dana\u0161nja Rumunija formirana je iz dva geokulturna razli\u010dita prostora, najime vankarpatski prostor gde su dominirali otomanski uticaj i pravoslavna vera, i srednjoevropski u kojem uticaj Ma\u0111arske, Austrije i katolicizma je bio prete\u017ean. Na ovim pretpostavkama Vir\u0111il Nemojanu je gradio alternativnu istoriju Rumunije. Ponovo Vir\u0111il Nemojanu:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Unutra\u0161nja priroda dve dr\u017eave bila bi razli\u010dita. Mo\u017eemo zamisliti da unutarkarpatskoj zoni bila bi ve\u0107a urbanizacija, politi\u010dka orientacija verovatno levog centra jer postoji socijaldemokratska tradicija i dobar sistem finansiske mre\u017ee, sa relativno malim bankama i po\u010detkom industrije. Ova nepostoje\u0107a dr\u017eava mogla bi biti sli\u0107na dana\u0161njim dr\u017eavama kao \u0161to su Slova\u010dka, Slovenija, Hrvatska. Ono \u0161to je bila stara kraljevina verovatno bi intelektualno bila sna\u017enija jer su postojali solidni univerziteti, solidna intelektualna tradicija i mogla bi imati razvijenu poljoprivredu. Mogla bi posmatrati ka Balkanu sa vi\u0161e poverenja. Verski u nepostoje\u0107oj unutarkarpatskoj dr\u017eavi postojala je odre\u0111ena saradnja izme\u0111u pravoslavaca i grko-katolika, bilo je i konflikta, ali je postojalo i prijateljstvo. Stara kraljevina je bila vi\u0161e pravoslavna, dakle bliska Istoku. Tako\u0111e verujem da ekstremna desnica ne bi se tako formirala. Postoje i slabosti. Ujedinjena Rumunija je imala ekonomsku te\u017einu koja se izra\u017eavala u me\u0111uratno doba, ali i u doba komunizma. Intelektualno i kulturno mo\u017eemo govoriti o saradnji i kontaktima izme\u0111u dve strane Karpata. Ipak, ne\u017eelim da tvrdim da bi bilo bolje da su dve strane bile odvojene, ako bi postojale dve rumunske dr\u017eave, \u017eelim samo da ka\u017eem da bi postojale povlastice i slabosti. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Istorija se dogodila kako je danas znamo jer je ona bila formula koja u to doba je najvi\u0161e odgovarala ljudima. Ukronija jednostavno predstavlja samo knji\u017eevnu igru bez ikakvog uticaja na stvarnost. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
\u010cesto se ljudi pitaju kako bi izgledala istorija da ona nije protekla tako kako je znamo? Koje bi bile sudbine pojedinaca, dru\u0161tva, naroda, sveta uop\u0161te? Ukronija je alternativna istorija, to je knji\u017eevni na\u010din na koji se istorija predstavlja razli\u010dito od stvarnosti. O tome su napisane mnogobrojne knjige. Prvi put naziv ukronija je upotrebio […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":50395,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515342","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n