\n
<\/p>\n
1 decembra 1918 godine Nacionalni skup rumuna u Transilvaniji sazvan je u Alba Juliji u dana\u0161njem srednjem delu Rumunije. Na Nacionalnom savetu rumuna \u0161estorica \u010dlanova Rumunske Nacionalne Stranke i \u0161estorica \u010dlanova socialista odlu\u010dili su da je budu\u0107nost rumuna iz Austro-Ugarske u okviru granica Rumunije. U Alba Juliji izabrano je 1228 delegata koji su izglasali Rezoluciju kojom Transilvanija se ujedinila sa Kraljevinom Rumunije. Taj trenutak maksimalnog nacionalnog ushi\u0107enja predstavljen je 100 godina kasnije od strane istori\u010dara i politologa Danijela Barbua, profesora na Fakultetu politi\u010dkih i administrativnih nauka Univerziteta u Bukure\u0161tu. Danijel Barbu:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,\u0160ta se tada dogodilo?dogodio se sudar izme\u0111u dve vrste suverenosti. Rimsko pravo je imalo dva pojmova koje je smatrao da se dopunjavaju me\u0111usobno. Radi se o majestasu, dakle suverenost naroda i imperijumu dakle suverenosti pravobranilaca, dr\u017eave, Senata, konzula itd. \u0160ta se dogodilo 1918 godine na po\u010detku zime u Transilvaniju, da bih se vratio na ove rimske pojmove?Transilvanija je bila potrajina bez dr\u017eave, ma\u0111arska kruna je bila u raspadu i nije mogla da reaguje. Kada se odnosim na krunu odnosim se na dr\u017eavne ustanove, na prefekte, komandante \u017eandara i svi koji su osigurali red i mir dakle suverenost Velikoj Ma\u0111arskoj preko Parlamenta, kralja i predstavnika vlade u regionima. Dakle taj autoritet je bio nepostoje\u0107i. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U tom konfuznom stanju rumuni su reagovali samoupravljanjem. Danijel Barbu:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Ipak, u tom kontekstu imamo stanje suverenosti naroda. Rumuni su imali dve stranke sa relativno istom snagom reprezentacije u Parlamentu iz Budimpe\u0161te, stranke koje su imale i jednak uticaj. Rumunska Nacionalna Stranka s jedne strane i rumunska filijala Socijal Demokratske Stranke iz Ma\u0111arske s druge strane organizovale su izborni proces. Prema mom znanju to je bio jedini izborni proces u savremenoj istoriji kojeg nije organizovala vlada ili neka javna ustanova, ve\u0107 civilno dru\u0161tvo. Ne\u017eelim da tvrdim da je bio veoma demokratski proces. Podatci kojima raspola\u017eemo o izboru delegata pokazuju da se upotrebila vrsta procedure rimskog tipa, najime aklamacija. Obi\u010dno 3-4 najpoznatijih likova iz tog sela, dakle sve\u0161tenik, notar, u\u010ditelj ili negi bogati seljak izabrani su aklamacijom i konzenzusom da predstavljaju celu loklanu zajednicu. To je bio proces koji je trajao oko mesec i koji je stvorio sna\u017eni utisak demokratije. Gde i kada se dogodilo da relativno velika ljudska grupa se sama organizovala, bez prefekta, \u017eandara ili policije i bez finansiranje od strane neke javne uprave u izbornom procesu koji je vodio do skupa konsultativne vrste u Alba Juliji.\u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vremena su bila mutna, a kraj rata je doneo na povr\u0161inu o\u010dekivanja i reagovanja koje su bile ugu\u0161ene u prethodnim godinama. Danijel Barbu veruje da se tada demokratija mogla postaviti na novim osnovama, ali nije bilo tako. Ponjovo Danijel Barbu:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Nesporno je da na skupu iz Alba Julije rezolucija koja je usvojena jednoglasno usvojena je tako\u0111e aklamacijom, dakle ne tehnikom glasanja. Govorilo se o jedinstvu i i prihvatilo se uslovno ujedinjenje sa Kraljevinom Rumunije. Govorilo se i o uvo\u0111enju \u010disto demokratskog re\u017eima, dakle autenti\u010dnog. Od toga pojavi se pitanje da li su u\u010destnici skupa iz Alba Julije ili bar oni koji su izradili rezoluciju bili demokrate?Jasno je da se radi o rumunskim patriotima. Radi se o ljudima sa dugoro\u010dnim parlamentarnim iskustvom i imali su znanje i praksu u politici. Ja sumnjam da nisu bili demokrate i to \u0107e se dokazati slede\u0107ih meseci. \u0160ta se dogodilo 6 decembra? 6 decembra rumunska vojska okupira Transilvaniju. Ona je bila nadle\u017ena za uspostavljanje granica i javnog reda. Imamo jasna svedo\u0107anstva, Jon Lepadatu pi\u0161e o njima u svojim memoarima da se kre\u010du sela. Kada govorimo o sovjetskoj komuni mislimo samo na Ma\u0111arsku i Budimpe\u0161tu na drugoj obali Tise, ali cela Evropa suo\u010dila se sa revolucionernim naletom. Vi\u0161e meseci gradovi kao Torino, Minhen, Berlin rukovo\u0111eni su pod crvenom zastavom od strane udru\u017eenja vojnika i radnika. Sli\u0107ne stvari dogodile su se i u Transilvaniji. Krenula su sela \u017ealio se Lepadatu. \u0160ta je to zna\u0107ilo?Seljaci su deleli zemlji\u0161te i nije uvek vlasnik bio ma\u0111ar, seljaci su i\u0161li kod notara da spale arhive u kojima su bili njihovi dugovi. Postojao je pravi pokret, naro\u010dito u ruralnim sredinama koji je li\u0107io na revoluciju. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pre 100 godina Alba Julija je bila centar rumunizma u Transilvaniji. Taj kraj godine je bio povoljan po Rumuniju, ali iszori\u010dari tvrde da tada\u0161nji doga\u0111aji nisu jasno i\u0161li ka o\u010dekivanom rezultatu.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
1 decembra 1918 godine Nacionalni skup rumuna u Transilvaniji sazvan je u Alba Juliji u dana\u0161njem srednjem delu Rumunije. Na Nacionalnom savetu rumuna \u0161estorica \u010dlanova Rumunske Nacionalne Stranke i \u0161estorica \u010dlanova socialista odlu\u010dili su da je budu\u0107nost rumuna iz Austro-Ugarske u okviru granica Rumunije. U Alba Juliji izabrano je 1228 delegata koji su […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":130748,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515344","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n