\n
<\/p>\n
Francuska revolucija je bila najva\u017eniji proces 18 veka, proces koji je vodio najve\u0107oj transformaciji evropskih dru\u0161tava. Ni\u0161ta od onoga \u0161to je ranije postojalo u evropskoj kulturi i civilizaciji nije ostalo netaknuto posledicama 1789 godine: od mentaliteta i dru\u0161tvene strukture do nemogu\u0107ih programa i mobilizacije za realne politi\u010dke projekte. Rumunske knje\u017eevine geografski, mentalno, politi\u010dki i ekonomski su bile u isto\u010dnom prostoru pod kontrolom Otomanskog Carstva. 18 vek nazvan je u rumunskoj istoriografiji ,,fanariotskim vekom\u201c, naziv koji poti\u010de od \u010detvrti Fanar u Carigradu u kojem su \u017eiveli grci i gde su regrutovani vladari za prestonice dve prestonice rumunskih knje\u017eevina, Ja\u0161i i Bukure\u0161t. Krajem veka svetlosti ideje modernizacije koje su se pojavile na zapadu po\u010dele su da se \u0161ire polako i na istoku gde su prilago\u0111ene lokalnim te\u017enjama. Jako ni dru\u0161tvenom i ekonomskom strukturom, ni politi\u010dki ili verskim uticajem nije bio blizak Zapadu, rumunki prostor je kulturno bio pod uticajem onoga \u0161to se dogodilo u Francuskoj. Istori\u010dar \u0110or\u0111eta Filiti veruje da u Bukure\u0161tu, prestonice jedne od rumunskih knje\u017eevina, kultura je uradila ono \u0161to nisu mogle druge vrste znanja. \u0110or\u0111eta Filiti:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Uticaj francuske revolucije ose\u010da se u Bukure\u0161tu . Tu je postojala povoljna klima i gde je po\u010delo da se \u0161ire nove ideje. Fanarjotski vladari su bili kulturni ljudi. Kada prevodi\u0161 Molijera, kada poznaje\u0161 Voltera, kada pi\u0161e\u0161 knjigu protiv pu\u0161enja, kada ima\u0161 u biblioteci knjige koje \u017eeli kralj Francuske onda se mo\u017ee re\u010di da se radi o kulturnoj klimi. Odnosim se na Mavrokordata koji je sve to imao. Jedna revolucija i njene ideje nemogu se \u0161iriti u zatvorenom prostoru, gde svet nemo\u017ee razumeti to.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Francuska revolucija u Bukure\u0161tu nije imala nikakve sli\u0107nosti sa onim \u0161to je ona u stvari bila. Moramo re\u010di da se radilo o agitaciji elita I tu se odnosimo na neke posebne ljude. \u0110or\u0111eta Filiti:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,S druge strane, treba da znamo da sve ostaje na nivou elita, nije op\u0161ti fenomen u kojem da u\u010destvuju sve dru\u0161tvene klase. Elemenat povezivanja bio je jedan veoma zanilmjiv balkanski lik, a radi se o Rigasu Vele\u0161tinul. Neki veruju da je on bio cincar, poticao je iz naselja Vele\u0161tinos u blizini Volosa kojeg sam posetila I koji je sli\u0107an jednom rumunskom selu. Ovog lika I grci ga s pravom smatraju svojim. Njegov celokupni aktivni \u017eivot odvio se ovde u Vla\u0161koj, a I celokupno njegovo stvarala\u0161tvo je ovde realizovano. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ekspanzija francuskog moderniteta u Evropi je posledica revolucionernog uticaja. Republikanska francuska je \u0161irila svoje humanisti\u010dke ideje svuda. Ka istoku, na periferiji Otomanskog Carstva, francuske diplomate su otkrile prostor spreman de preuzme ideale njihove dr\u017eave. \u0110or\u0111eta Filiti:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Francuski uticaj je mnogostran. S jedne strane postoje radovi francuskih revolucionera, postoje i likovi koji odlaze, a i diplomate. Odmah posle ratova koji su uni\u0161tili rumunske knje\u017eevine izme\u0111u rusa, turaka i austrijanaca otvaraju se austrijski i ruski konzulat. Francuzi su poku\u0161ali da do\u0111u ovde sa takvom diplomatskom formulom. Dogodilo se da francuske diplomate koji su stigli u Bukure\u0161tu su revolucioneri. Ovi ljudi, kao \u0161to su Klod Emil Godin ili Kara Sent Sir razgovaraju sa boljarima i trgovcima. Francuski trgovci kao na primer Hortolan koji je otvorio prvu veliku op\u0161tu prodavnicu u Bukure\u0161tu do\u0161li su jo\u0161 1798 godine. Ideje francuske revolucije kao \u0161to je poznata parola sloboda, jednakost, bratstvo \u0161ire se i ovde kao nastavak onoga \u0161to se doga\u0111alo u Francuskoj. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumuni 18 veka jako su bili otvoreni za novine, za programe i ideje francuske revolucije ipak su bili na periferiji Evrope i nisu imali iste te\u017enje kao \u017eitelji Francuske. Francuske revolucinerne ideje prilago\u0111ene su lokalnim uslovima kao \u0161to bele\u017ei i \u0110or\u0111eta Filiti:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Naravno da sem trenutaka ushi\u0107enja svrgavanja monarhije s vlasti, u Francuskoj je usledio teror i druge u\u017easne stvari. U Vla\u0161koj se postavilo pitanje ustanka hri\u0161\u0107anskih naroda protiv otomanske dominacije. Vrate\u0107i se na taj zanimljiv lik Rigas treba da ka\u017eemo da je on radio na jednom Ustavu. On va\u017ei za sve narode Balkana,bez da precizira ulogu svakog, a glavna ta\u010dka je spas od otomanske okupacije. On je imao tragi\u010dni kraj, austrijanci su ga predali pa\u0161i iz Beograda koji ga je ubio na Kalemengdanu 1798 godine. Iza svega toga, revolucija se \u0161irila i ovde i postojale su organizacije zaverenika. Me\u0111u njima je bilo dru\u0161tvo Prijatelji, koji je bio neki po\u010detak Eterije sa sedi\u0161tem u Odesi i koja je uspela ne\u0161to da uradi 1821 godine. Ova tajna dru\u0161tva su kao takva i ostala, ali su one stvorile stanje pod uticajem francuske revolucije. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Francuska revolucija u Bukure\u0161tu je bila duh novine koju su vremena predlo\u017eile rumunskom dru\u0161tvu na kraju 18 veka. Pravi odgovor ovog duha novine je do\u0161ao za oko 50 godina, revolucijom od 1848 godine. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Francuska revolucija je bila najva\u017eniji proces 18 veka, proces koji je vodio najve\u0107oj transformaciji evropskih dru\u0161tava. Ni\u0161ta od onoga \u0161to je ranije postojalo u evropskoj kulturi i civilizaciji nije ostalo netaknuto posledicama 1789 godine: od mentaliteta i dru\u0161tvene strukture do nemogu\u0107ih programa i mobilizacije za realne politi\u010dke projekte. Rumunske knje\u017eevine geografski, mentalno, politi\u010dki […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":130489,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515345","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n