\n
<\/p>\n
Prva fanarjotska porodica koja je vladala u rumunskim knje\u017eevinama bila je porodica Mavrokordat iz koje poti\u0107u dva va\u017ena imena, najime Nikolaje i njegov sin Konstantin. Konstantin Mavrokordat je bio reformator i za njegovo ime povezuje se prvi Ustav u rumunskom prostoru. 1735 godine po\u010deo je da primeni reforme pod uticajem austrijskih reformi u Olteniji koju je 1718 godine anektirala Austrija. Ukinuo je niz indirektnih poreza i uveo je op\u0161tu taksu koja se mogla platiti u 4 tran\u0161e. Oslobodio je seljake dozvolom da se premeste, uz pla\u0107anje jedne takse za otkup. 1735 godine u\u010destovao je osnivanju u Ja\u0161ju, Moldaviji prve masonske lo\u017ee. U toku slede\u0107ih vladavina ukinuo je kmetstvo u Vla\u0161koj 1746 godine i u Moldaviji 1749 godine. Istori\u010dar \u0110or\u0111eta Filiti opisala je prvu polovinu 18 fanarjotskog veka kada je \u017eiveo i Konstantin Mavrokordat kao poku\u0161aj reforme pod uticajem francuskog luminizma. \u0110or\u0111eta Filiti:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Francuski uticaj se vr\u0161i preko ljudi, pretplate za novine, preko knjiga koje dolaze sa zapada, zatim i preko razne robe. Tako je stigla i publikacija Merkur de Frans. Ova publikacija 1746 godine objavila je ono \u0161to mo\u017eemo nazvati Ustav Konstantina Mavrokordata. Zanimljivo je da je on postavio pitanje dru\u0161tvenog osloba\u0111anja pre francuske revolucije. Drugim re\u010dima ova zavisnost kmestva je ukinuta u Vla\u0161koj. Istina postoje mnogobrojne druge obaveze me\u0111u koje seljak je trebao da plati 43 poreza, ali postoji preokupacija. Ovo je veoma va\u017ena stvar. Takve ideje o osloba\u0111anju i dru\u0161tvenoj jednakosti ne dolaze na praznom mestu. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Konstantin Mavrokordat je bio intelektualac, ali i iskusni politi\u010dar koji je video u kom se pravcu kre\u010de svet u njegovo doba. \u0110or\u0111eta Filiti:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,\u010covek je mnogo \u010ditao i razumeo je u kom se pravcu kre\u010de Evropa i dobro je znao o pravcu dru\u0161tva. To je obaveza jednog politi\u010dara, on je stavljen na polo\u017eaju vo\u0111e, osobe odgovorne za sudbinu jedne mnogobrojnije ili manje brojnije dru\u0161tvene grupe. Ovde u rumunskomk prostoru, fanarjotski vladari u osnovi su gr\u010dki funkcioneri u slu\u017ebi Otomanskog carstva i prate nekoliko ciljeva: osloba\u0111anje hri\u0161\u0107ana otomanske dominacije, i veliku ideju o obnovi Vizantije, obnovi jednog gr\u010dkog hri\u0161\u0107anskog carstva. To se nemoglo \u0107initi stajanjem kod ku\u0107e, ve\u0107 samo informamisanjem i akcijom. Fanarjoti su imali i veliku ulogu za njih i Otomansko carstvo, najime uptreba izvora informacija. Imali su \u0161pijune u svim zapadnim dvorcima. Kao posledica tga bili su veoma dobro informisani i znali su dobro gde se kre\u010de svet. Ovde u na\u0161oj zoni postojalo je takozvano isto\u010dno pitanje, dakle borba za prevlast na ju\u017enom toku Dunava. Turci su bili veoma sna\u017eni, rusii su se borili sa njima, a dosta blizu je bila i Austrija. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Konstantin Mavrokordat je imao veliku biblioteku koja se nalazila u Manastiru Vakare\u0161ti, ktitorstvo njegovog oca. Tamo se upoznao i sa delima Monteskiea, Diderota, Voltera i drugih. \u0110or\u0111eta Filiti:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Postoje indirektna svedo\u0107anstva o onome \u0161to je pisao, radio i o lektirama Mavrokordata, jer nije imao dnevnik o njegovim lektirama. Ova biblioteka iz Vakare\u0161tja je veoma va\u017ena zbog rukopisa koje je posedovala. Iz malobrojnih svedo\u0107anstva vremena znamo koliko je vremena on proveo u biblioteci. Postoje i neka kolateralna svedo\u0107anstva iz kojih mo\u017eemo zaklju\u010diti kakav je vladar bio: organizovao je seosko obrazovanje, podelio je administrativno zemlju na \u017eupanije, a svaka \u017eupanija je imala svog vo\u0111u koji se zvao ispravnik. Utvrdio je poreze, i svaki zakon ma koliko bio strog je ipak zakon, jer bez postojanja zakona vlada bezakonje. Stvari su po\u010dele da se srede. On je grk ali je po\u010deo da u\u010di rumunski, tako da oni koji su \u017eeleli da mu u\u0111u ispod ko\u017ee govore\u0107i gr\u010dki vi\u0161e nisu imali nikakvog uticaja. On je rekao svojim pratiocima sa kojim je do\u0161ao iz Carigrada da nau\u010de jezik zemlje. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U toku austrijsko-rusko-turskog rata od 1736 do 1739 godine, Konstantin Mavrokordat je primio od austrijanaca pokrajinu Oltenija. 30 godina kasnije 1769 godine u toku drugog rusko-turskog rata Konstantin Mavrokordat je zarobljen u Galacju gde je umro u 58 godini ubijen od strane jednog ruskog vojnika. Najva\u017eniji reformator rumunskih knje\u017eevina u 18 veku sahranjen je u Ja\u0161ju. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Prva fanarjotska porodica koja je vladala u rumunskim knje\u017eevinama bila je porodica Mavrokordat iz koje poti\u0107u dva va\u017ena imena, najime Nikolaje i njegov sin Konstantin. Konstantin Mavrokordat je bio reformator i za njegovo ime povezuje se prvi Ustav u rumunskom prostoru. 1735 godine po\u010deo je da primeni reforme pod uticajem austrijskih reformi u […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":130532,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515346","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n