\n
<\/p>\n
Od po\u010detka 19 veka rumunski prostor je u procesu modernizacije. Modernitet je bio novi na\u010din pogleda na svet u kojem pojedinac ima prava i osnovne slobode koje nijedan autoritet nije mogao da mu kr\u0161i. Javni prostor je bio pod vladavinom laicizma i zakona, protiv despotizma dr\u017eava ili Crkve. Francuski uticaj je taj koji pokre\u010de nove moderne ideje, a vojno-politi\u010dki nemiri doprineli su pojavi jedne nove epohe. U Rumunskim knje\u017eevinama koje su bile pod otomanskom kontrolom ose\u010dala se velike potreba za reformama. Politi\u010dko-ekonomski otomanski model je bio bezuspe\u0161an i prepreka na putu novih trendova i te\u017enji. Modernitet je pokreta\u010d nacionalnih pokreta, a u rumunskom prostoru susreli su se nacionalni pokreti rumuna i grka od 1821 godine. Francuska revolucija je bila odu\u010duju\u0107a u pojavi nacionalnih pokreta, kao \u0161to isti\u0107e i istori\u010dar \u0110or\u0111eta Penelea Filiti:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Francuska revolucija je u velikoj meri pripremila ono \u0161to se dogodilo u slede\u0107e dve decenije sa vrhuncem od 1821 godine. Treba da razlikujemo 1821 godine pojavu na rumunskom prostoru jednog nacionalnog pokreta pod rukovodstvo Tudora Vladimireskua i pomalo nepromi\u0161ljenog poku\u0161aja grka predvo\u0111eni Aleksandrom Ipsilantijem koji je radio za ruskog cara. Treba da govorim o ovom prostoru pod nazivom Rumunija, jer jedan grk Flipide je upotrebio prvi put 1816 godine pojam Rumunija za ovu zonu nastanjenu ve\u0107inski rumunima. Ipsilanti je do\u0161ao iz Rusije u rumunskim knje\u017eevinama, prvo u Moldaviji, zatim u Bukure\u0161tu u nadi da se podi\u0107i jedan hri\u0161\u0107anski narod, i po\u0161to je bio zaokru\u017een njegovim grcima se nadao ruskoj intervenciji. Nije se to dogodilo, njegov pokret je bio bezuspe\u0161an, kao \u0161to je bio slu\u010daj i sa pokretom Tudora Vladimireskua. Izme\u0111u njih dvojica stvari nisu i\u0161le dobro, i Tudor Vladimiresku je ubijen od strane ljudi Ipsilantea.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Modernizacija rumunskog prostora je bila u duhu vremena i nju nije moglo spre\u0107iti ni\u0161ta, kao \u0161to nije bila ni plod nekog plana. Radi se u prvom redu o uticaju francuskog duha. \u0110or\u0111eta Penelea Filiti:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Takvo duhovno stanje koje izaziva duboke promene, i pravi prekretnice u dru\u0161tvu nemogu nije lako vidljivo. Svet se informisao, svet je imao pristup zapadnoj robi, svet je govorio o modi i jelima. Dogode se i promene i \u0161to se ti\u0107e jezika kojeg koriste ljudi, tako da francuski se sve vi\u0161e koristi me\u0111u rumunima preuze\u0107i mesto gr\u010dkog jezika. Ni u slu\u010daju gr\u010dkog, ni u slul\u010daju francuskog jezika neradilo se o nametnutom jeziku, radi se o jezicijma vremena, to su bili jezici kulture kori\u0161\u0107eni tada. Istovremeno, ohrabrena je i upotreba rumunskog jezika. Nove ideje promovisane su od strane ovih agenata, bilo da se radi o ekonomskim, o trgovinskim ili o kulturnim agentima. Treba da istaknemo da nisu svi francuzi koji su do\u0161li u rumunskom prostoru bili revolucineri, jer se radilo i o velikom broju izbeglica. Francuska revolucija, jedna od najkrvavijih na svetu imala je za posledicu polazak velikog broja ljudi u izbegli\u0161tvo i u potra\u017enji za poslom. Mnogi francuzi postali su sekretari, profesori, mali funkcioneri u raznim upravama i agencijama, ali najvi\u0161e su tra\u017eeni da bi bili privatni profesori u bogatim porodicama. Ovaj francuski duh se name\u0107e, ali postoje i francuzi revolucineri, tako da je veliki broj ljudi napustilo Francusku i tra\u017eilo je uto\u010di\u0161te i u Bukure\u0161tu. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Moderne ideje \u0161ire se vi\u0161e iz Francuske ka ostatku Evrope i zbog vojnih kampanja Napoleona koji je poremetio staro politi\u010dko ure\u0111enje. One se \u0161ire u Engleskoj na zapadu i prelaze\u0107i nema\u010dkim prostorom na istoku do Rusije i Otomanskog Carstva.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u0110or\u0111eta Penelea Filiti smatra da francuskom politi\u010dkom \u0161irenju koji je promenio iz temelje Evropu doprinele su u rumunskom prostoru i nove generacije mladih koji su u\u010dili u Francuskoj. Ponovo \u0110or\u0111eta Penelea Filiti:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Mo\u017ee se re\u010di da je bilo u mislima nekih da stvore ovde u Bukure\u0161tu jedan takav centar koji da izaziva revoluciju, ali je to bilo te\u0161ko da se ostvari. Napoleon naravno je imao odre\u0111eni uticaj, ali veoma va\u017ean faktor su rumunski studenti koji su po\u010deli da u\u010de u inostranstvo. Ovi su radili sve da se obrate Napoleonu kojeg su smatrali spasiocem. 1813 godine na primer u Haleu su oti\u0161li na studije mnogobrojni rumuni ali i grci koji su se nastanili u rumunskom prostoru, me\u0111u koje i cincari. Radi se o velikom broju lekara koji su u\u010dili u Haleu, Gjotingenu, u Be\u010du a me\u0111u njima brojio se Apostol Arsaki. On je imao povod kada je Napoleon bio u Haleu da odr\u017ei govor ispred njega. Radi se o lepom govoru u kojem je rekao ,,Viso\u0107anstvo, spasite hri\u0161\u0107ane iz Otomanskog Carstva. Bilo je na desetine takvih poziva, prema Napoleonu, koji je bio dobar hri\u0161\u0107anin, ali je bio dominanatan, diktator i pratio je sopstvenu politiku. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski modernitet sve vi\u0161e se \u0161irio u prve dve decenije 19 veka, ali do materializacije tih ideala, rumuni su trebali da se i dalje bore. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Od po\u010detka 19 veka rumunski prostor je u procesu modernizacije. Modernitet je bio novi na\u010din pogleda na svet u kojem pojedinac ima prava i osnovne slobode koje nijedan autoritet nije mogao da mu kr\u0161i. Javni prostor je bio pod vladavinom laicizma i zakona, protiv despotizma dr\u017eava ili Crkve. Francuski uticaj je taj koji […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":130546,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515347","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n