Ujedinjenje Moldavije i Vla\u0161ke od 24 januara 1859 godine bilo je pod znakom unutra\u0161nje \u017eelje dveju strana, ali i me\u0111unarodnih okolnosti. Rumunski nacionalni projekat nemo\u017ee se posmatrati odvojeno od velikih promena prilika u Evropi. Jedno obrazlo\u017eenje je Dunav, velika panevropska reka koja je u\u0161la u pa\u017enji evropskih sila, naro\u010dito Francuske i Nema\u010dke. Dunav je trebao biti reka evropske civilizacije koja povezuje kontinent od zapada do istoka i koja povezuje prostor demokratije, slobode i emancipacije naroda koji bi trebalo da prevlada nad isto\u010dnim despotizmom. Ofanziva Zapada za osloba\u0111anje Dunava je imala za posledicu ujedinjenje od 1859 godine i stvaranje Rumunije. Ujedinjenje Moldavije sa Vla\u0161kom, naro\u010dito formula za organizaciju nove rumunske dr\u017eave posledica je burnih rasprava. Istori\u010dari tvrde da \u0107in od 24 januara 1859 godine je bio te\u017eak sa dilemama oko identiteta koji sui opstali do me\u0111uratnog perioda. Istori\u010dar Adrijan \u010cjoflanka tvrdi da na kraju 1850 godina susre\u010du se dve ideje o budu\u0107em dru\u0161tvu. Adrijan \u010cjoflanka:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Negde oko 1859 godine dogodila se konvergencija 2 teme za raspravu: tema modernizacije i tema ujedinjenja koje su do revolucije od 1848 godine kru\u017eile samostalno jedna od druge. Do 1859 godine ujedinjenje nije zna\u0107ilo i modernizacija, a modernizacije ne uklju\u010duje ujedinjenje. Posle neuspeha revolucije od 1848 godine, energija revolucionera usmerena je na politi\u010dki projekat ujedinjenja kojem je podre\u0111ena i tema modernizacije. Ovaj nacionalni politi\u010dki projekat zahtevao je politi\u010dko i nacionalno jedinstvo. Ujedinjenje je smatrano kao op\u0161te re\u0161enje za sve probleme rumunskog dru\u0161tva. Ova velika investicija obja\u0161njava za\u0161to je projekat u\u017eivao \u0161iroku podr\u0161ku u to doba, ali i razo\u0107arenje koje je usledilo. Ujedinjenje nije automatski donelo i pobolj\u0161anje unutra\u0161njeg stanja. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Neki istori\u010dari smatraju da caristi\u010dka ekspanzija ka jugo-istoku Evrope, kao i aneksija dela Moldavije izme\u0111u reka Prut i Dnjerstar od strane Rusije 1812 godine bio je jedan od faktora koji je uticao na to da se moldavske elite ozbilnije pozabave varijantom ujedinjenja sa Vla\u0161kom. Istori\u010dar Andrej Ku\u0161ko iz Dr\u017eavnog univerziteta u Ki\u0161njevu ne isklu\u010duje ovu mogu\u0107nost. Andrej Ku\u0161ko:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Postojale su i druge altrnative, a ono \u0161to se dogodilo je bila samo jedna od mogu\u0107ih alternativa. Mo\u017eemo na primer da razmislimo \u0161ta bi se dogodilo ako bi rusi anektirali celokupnu Moldaviju? Nije isklju\u0107eno da bi celokupni nacionalni projekat bio druga\u010diji od formule koju danas znamo. Postojala bi mala verovatno\u0107a da se rusi zaustave na obalama Dnjestra, to je bila granica koju su postogli jo\u0161 1792 godine. Ova verzija doga\u0111aja stvorila je dilemu me\u0111u elitama. Posle 1812 godine, ostatak Moldavije je i\u0161ao u pravcu ujedinjenja sa Vla\u0161kom kao protivte\u017ea prema Rusiji. Nekako aneksija od 1812 godine je ubrzala ujedinjenje Vla\u0161ke i Moldavije i tu imamo pozitivnu posledicu, ali za \u017eitelje Basarabije to je stvorilo nove probleme. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kako je trebalo da se ure\u0111uje budu\u0107a dr\u017eava? Da li da bude centralisti\u010dka gra\u0111evina prema francuskom modelu, ili federalno i konfederalno ure\u0111enje prema nema\u010dkom modelu?Ova pitanja su bila u mislima onih koji su \u017eeleli ujedinjenje na obe obale reke Milkov i na kraju je pobedio centralizam. Adrijan Cjoflanka:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Posle 1859 godine u novom dr\u017eavnom ure\u0111enju politi\u010dko-administrativno opcija je bila za centralisti\u010dko radikalnmu formulu. Kulturno se i\u0161lo na uniformanizaciju identiteta. Centralizam nije bilo jedino mogu\u0107e ure\u0111enje na po\u010detku 19 veka. Separatisti su se zalo\u017eili za konfederaciju, dakle za dr\u017eavno ure\u0111enje koje po\u0161tuje regionalne interese i identitete. Zanimljivo je da konfederativni projekti su se pojavili u revolucionernim sredinama koje su kasnije bile pristalice ujedinjenja. Federalizam je bio poku\u0161aj da oslobode isto\u010dno-evropske identitete od kontrole imperija i da se organizuju prema novim politi\u010dkim formulama. Pre 1859 godine postojala su va\u017ena imena, ve\u0107ina pristalica ujedinjenja koji su izrazili formule u korist administrativne decentralizacije i tu bih spomenuo Mihajla Kogalni\u010danua, Nikolaja \u0160ucua, Joana Heliadea Raduleskua, Konstantina Heraklidea i naro\u010dito Vasilea Bojereskua.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Dve strane, pristalice ujedinjenja i federalisti, nazvani i separatistima imali su sna\u017ene argumente za njihove stavove. Adrijan Cjoflanka:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Dve knje\u017eevine ve\u0107 su pro\u0161le svaka pojedina\u010dno procesom centralizacije \u0107iji je vrhunac bio usvajanje Organskih pravilnika 1831-32 godine. U trenutku ujedinjenja, sa politi\u010dko-administrativnim iskustvom, jedina praksa sa nekakvom tradicijom je bio centralizam. Zatim radi se i pritiscima i pretnjama spolja. Akcije centralizacije u doba Alerksandra Joana Kuze bile su istovremeno sa naporima za me\u0111unaordno priznavanje ujedinjenja.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
5 I 24 januara 1859 godine u Ja\u0161ju I Bukure\u0161tu , Aleksadnru Joan Kuza je izabran za vladara Moldavije I Vla\u0161ke. Bio je to po\u010detak onoga \u0161ta se vidi danas.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ujedinjenje Moldavije i Vla\u0161ke od 24 januara 1859 godine bilo je pod znakom unutra\u0161nje \u017eelje dveju strana, ali i me\u0111unarodnih okolnosti. Rumunski nacionalni projekat nemo\u017ee se posmatrati odvojeno od velikih promena prilika u Evropi. Jedno obrazlo\u017eenje je Dunav, velika panevropska reka koja je u\u0161la u pa\u017enji evropskih sila, naro\u010dito Francuske i Nema\u010dke. Dunav je trebao […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":80406,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515349","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n