Rumunsko-ma\u0111arski spor u 20 veku imao je i svoje akademsko poglavlje vezano za Univerzitet u Klu\u017eu. Naslednik tradicije Jezujitskog kolegijuma osnovan u gradu 1581 godine i Univerziteta sa predavanjem na ma\u0111arskom jeziku osnovan 1872 godine, Univerzitet u Klu\u017eu je postao predmet spora naro\u010dito nakon \u0161to su rumuni tra\u017eili u toku revolucije od 1848 godine univerzitet na rumunskom jeziku, ali im je zahtev odba\u0107en. Posle 1918 godine kada je Transilvanija u\u0161la u sastavu Rumunije, u Klu\u017eu je osnovan Univerzitet Ferdinand I, a stari Univerzitet Franc Jozep se smestio u Segedu, Ma\u0111arskoj do 1940 godine. Posle ulaska Severne Transilvanije u sastavu Ma\u0111arske, u avgustu 1940 godine ma\u0111arski univerzitet se vratio na svoje staro mesto, i do\u0161ao je red rumunskog univerziteta da se smesti u Sibiu slede\u0107i da se posle 1945 godine kada je vra\u0107en Rumuniji severni deo Transilvanije vrati u Klu\u017eu. Da bi zadovoljili \u017eelje obe strane, komunisti su odlu\u010dili da otvore dva univerziteta u Klu\u017eu, jedan rumunski nazvan Viktor Babe\u0161, prema imenu jednog velikog rumunskog lekara i drugi ma\u0111arski, nazvan Jano\u0161 Boljaj u \u010dast poznatog ma\u0111arskog matemati\u010dara. 1959 godine dogodila se fuzija ova dva univerziteta i tako se pojavio Univerzitet Babe\u0161-Boljaj. Jano\u0161 Fazeka\u0161 bio je jedan od lidera ma\u0111arske manjine u doba komunizma. U jednom intervju od 2002 godine za Centar usmene istorije rumunske radiodifuzije Jano\u0161 Fazeka\u0161 smatra da je Nikolaje \u010cau\u0161esku kriv za nestanak Univerziteta Boljaj. Jano\u0161 Fazeka\u0161:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Da vam pri\u010dam o \u0161ovinizmu \u010cau\u0161eska. Kada je on po\u010deo i izradio program partije o dru\u0161tvenoj i nacionalnoj homogenizaciji dru\u0161tva, on je pod time podrazumevao asimilaciju nacionalne manjine i stvaranje jedinstvenog naroda, naroda nove vrste. On je organizovao ukidanje Univerziteta Boljaj, u \u010demu mu je tada pomogao Jon Iliesku, koji je bio predsednik demokratskih studenata. On je organizovao u Klu\u017eu nacionalnu konferenciju na kojoj da odr\u017ee govore rumunski i ma\u0111arski studenti i koji da tra\u017ee ujedinjenje dva univerziteta, ali u cilju da postepeno nestane Univerzitet Boljaj. Kada je bila nacionalna konferencija studenata u Klu\u017eu, \u010cau\u0161esku je oti\u0161ao kod Gheorghju De\u017ea kojeg je pitao \u0161ta da rade jer studenti tra\u017ee ujedinjenje dva univerziteta. Tada mu je De\u017e odgovorio da treba da slu\u0161aju omladinu, jer omladina je uvek u pravu i time je u\u0161ao i De\u017e u\u0161ao u tu igru, i \u010dak je odr\u017eao i govor na Konferenciji.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Jano\u0161 Fazeka\u0161 je poku\u0161ao da spasi Univerzitet Boljaj, ali nije uspeo. Jano\u0161 Fazeka\u0161:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Ja sam tada bio u bolnici u Otopenju, i kada sam iza\u0161ao iz bolnice rekao sam Gheorghju De\u017eu: dru\u017ee De\u017e kako ste mogli da pravite takvu veliku gre\u0161ku? Vi ste zaboravili da 1947 godine kada ste do\u0161li iz Pariza i govorili ste u Oradea gde ste rekli slede\u0107e: primili smo natrag Severnu Transilvaniju, ali je nismo primili zbog takozvanog istoriskog prava, nismo je primili jer su tamo ve\u0107ina rumuni, nismo je primili jer smo u\u010destvovali u poslednjem delu rata protiv Hitlera, ve\u0107 zbog demokratske politike na\u0161e vlade, predvo\u0111ene Grozom. Tada sam mu to rekao i pokazao sam mu novinu u kojem je pisalo da je drug De\u017e imao laku misiju u Parizu jer je pokazao da tamo postoji ma\u0111arski universitet, drugi ma\u0111arski univerzitet za medicinu u Trgu Mure\u0161u, zatim Ma\u0111arska akamdemija likovnih umetnosti, ma\u0111arski Konzervatorijum, dakle imali smo ure\u0111eno obrazovanje na ma\u0111arskom jeziku. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Erno Gal je bio prorektor Univerziteta Boljaj. U jednom intervju od 1995 godine on je istakao te\u0161ke trenutke iz \u017eivota ma\u0111arskog univerziteta u periodu staljinizma. Erno Gal:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Postojali su ova dva univerziteta posle 45 godine u Klu\u017eu i uspostavljena je nekakva saradnja izme\u0111u njih. Ova saradnja je bila normalna i potrebna u skladu sa ideologijom vremena, sa me\u0111unarodnom ideologijom koja je promovisala ,,prijateljstvo\u201d. Profesori koji su radili tamo suo\u010dili su se i sa staljinizmom, naro\u010dito posle 49 godine kada su dvojica rektora Univerziteta uhap\u0161ena i osu\u0111ena prema modelu staljinisti\u010dkih su\u0111enja. Radi se o Ludoviku \u010cjogoru i o Balogu Edgaru. U tim godinama naravno da je nivo obrazovanja opao, ali na moju sre\u0107u 52-53, naro\u010dito posle smrti Staljina stanje se pobolj\u0161alo i univerzitet je zabele\u017eio relativni rast duhovnog razvoja. Profesori nisu otpu\u0161teni, a pojavili su se i novi kadrovi.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Erno Gal veruje da je sudbina univerziteta re\u0161ena posle antikomunisti\u010dke revolucije u Ma\u0111arskoj od 1956 godine. Ponovo Erno Gal:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Do\u0161la je 56 ma\u0111arska revolucija koja je bila dramati\u010dni I tragi\u010dni doga\u0111aj. Ohrabreni doga\u0111ajma u Ma\u0111arskoj ma\u0111arski intelektualci iz Klu\u017ea, naro\u010dito knji\u017eevnici po\u010deli su da kritikuju. Dakle pojavio se pokret osporavanja stanja koji je podr\u017ean od strane profesora I studenata. Studenti su izradili memoradum u kojem su tra\u017eili odre\u0111ena prava I tako sam ja bio u neprijatnom stanju. Du\u0161om I mislima sam bio sa njima, ali kao prorektor trebalo je da se suo\u010dim sa svim problemima I pote\u0161ko\u010dama. Usledio je talas represalija. 1957 godine mnogobrojni studenti I profesori su uhap\u0161eni.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Uprkos burnom istoriskom veku, Univerzitet Babe\u0161-Boljaj je danas multikulturalni, i predstavlja pozitivan primer kako problemati\u010dna istorija mo\u017ee stvoriti i pozitivne modele.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunsko-ma\u0111arski spor u 20 veku imao je i svoje akademsko poglavlje vezano za Univerzitet u Klu\u017eu. Naslednik tradicije Jezujitskog kolegijuma osnovan u gradu 1581 godine i Univerziteta sa predavanjem na ma\u0111arskom jeziku osnovan 1872 godine, Univerzitet u Klu\u017eu je postao predmet spora naro\u010dito nakon \u0161to su rumuni tra\u017eili u toku revolucije od 1848 godine univerzitet […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":130590,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515352","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n