Nebo, je oduvek bilo fascinantno za ljude i to nezavisno od stepena civilizacije dru\u0161tva ili nivoa obrazovanja pojedinaca. Za nebo je povezan let, i to na \u0161to ve\u0107e visine iza onoga \u0161to predstavlja misteriju za \u010dove\u010danstvo. Na\u0161a percepcija o nebu i onoga \u0161to se nalazi iza onoga \u0161to vidimo golim okom ili uz pomo\u010d aparata i intrumenata broji se me\u0111u najatraktivnijim istorijama sveta. Uprkos nekim velikim otkri\u010dima istorija astronomije je neprevidljiva. Savremena reprezentacija o astronomiji, nauci svemira povezana je za neizbe\u017eni konflikt izme\u0111u nauke i religije. \u010covek je uveren da svemir i bog nemogu biti zajedno jer razum i nerazum nemogu funkcionisati jedan uz drugi. Istorija astronomije tvrdi da naprotiv \u010desto mo\u017eemo govoriti o zajedni\u010dkom naporu nau\u010dnika koji su mnogobrojnim slu\u010dajevima bili i predstavnici Crkve. I u rumunskom prostoru astronomija je i\u0161la rame uz rame sa religijom, a prvi astronom je smatran monah Dionisije Eksigus koji je \u017eiveo u 5-6 veku u Tomisu, sada\u0161njoj Konstanci. Astronomi ga smatraju otkriva\u010dem hri\u0161\u0107anske epohe koji je utvrdio 1 godinu savremenog kalendara. Poznavalac gr\u010dkog i latinskog jezika, Dionisije Eksigus je napisao jednu knjigu o hri\u0161\u0107anskoj dogmatici. Astronom Magda Stavinski smatra Dionisija Eksigusa kao jednog od velikih imena astronomije za \u0107ije ime se povezuje jedan veliki nau\u010dni uspeh. Magda Stavinski:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
I u rumunskim teritorijama su postojala svedo\u0107anstva o preokupacijama vezane za svemir, svet u kojem \u017eivimo iz nau\u010dnog ugla, bez da te osobe neveruju u boga, ve\u0107 naprotiv radi se o teolozima. Mo\u017eda najpoznatiji primer je Dionisius Eksigus ili Dionisije mali koji je \u017eiveo u S\u010ditiji minor u Tomisu, sada\u0161njoj Konstanci. 525 godine napisao je Knjigu uskrsa. Meni se \u0107ini da je ovaj Dionisije bio dva puta genije. Jednom, jer je posle 500 godina od ro\u0111enja Isusa Hirsta dobro procenio datum ro\u0111enja Isusa. Ako mi sa dana\u0161njim tehnologijama, sa istorikim znanjem itd. nismo mogli da precizno utvrdimo taj datum, meni se \u0107ini da je Dionisije posebni \u010dovek. On nije bio samo monah, ne samo gost Papske kurije da izradi kalendar u kojem ekvinokcijum i Uskrs da nebudu tako daleko jedan od drugog kako se dogodilo u tom veku. \u0106injenica je da je on svojim poznavanjem istorije, stranih jezika-i u to doba nije postojao samo jedan jezik-zatim matematike i astromije da utvrdi toliko precizno datum ro\u0111enja Isusa je veliki uspeh. On je u\u0107inio da datum ro\u0111enja Isusa Hrista bude poznat u celom svetu, nezavisno od veroispovesti. Ako ljudi neznaju druge istoriske podatke, bar datum ro\u0111enja Isusa Hristas ga znaju.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
I u rumunskom prostoru kao i u Zapadnoj Evropi manastiri su bili pravi kulturni i obrazovni centri pre moderno doba iz 18 veka. Za nauku svemira u rumunskio premoderno doba povezano je ime vladara Konstantina Brankoveanua koji je vladao od 1688 do 1714 godine, ktitora crkava i manastira i velikog pristalicu umetni\u010dkih trendova svog vremena. Brankoveanu je sna\u017eno podr\u017eao i nauku. Magda Stavinski:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Prelaze\u0107i vekove u doba Konstantina Brankoveanua je \u017eiveo zanimljiv lik, Hrisant Notara. Radi se o grku, jer u to doba mnogi profesori su dolazili od tamo i njega je pozvao Konstantin Brankoveanu da bi brinuo o njegovoj deci. U to doba i Brankoveanu je \u0107inio ono \u0161to radimo i danas, poslao je decu na studije u inostranstvo. On je upisao decu na najpoznatijim evropskim univerzitetima. 1667 godine pojavila se Astronomska opservatorija u Parizu koju je osnovao Luj 14 pod rukovodstvo jednog italijana koji je preuzeo francusko ime \u017dan Dominik Kasini. Taj Kasini je direktno sara\u0111ivao sa Hrisantom Notarom kojeg je poslao Konstantin Brakoveanu i 1716 godine Hrisant Notara je objavio knjigu Introdukcijo ad \u0111eografija et sferam u kojoj ima poglavlja posve\u0107ena trigonometriji, astronomiji i nauci. Mo\u017eemo re\u010di da je prva nau\u010dna knjiga objavljena u rumunskim teritorijama. Hrisant Notara je bio nau\u010dnik, imao je radove, ja li\u0107no sam otkrila njegove potpise na eferemide Opservatorije iz Pariza, bio je i u Opservatorijama iz Padove, Londona, a \u0107ini se da je bio i u Molksvi. Ipak, on je napredovao u crkvenoj hierarhiji do Patrijarha Jerusalima.On je napravio kompromis, predstavio je i model Ptolemeu i model Kopernik kao dve varijante za interpretaciju svemira. Prema mom mi\u0161ljenju radi se o kompromisu, jer neko koji radi u Astronomskoj opservatoriji iz Pariza, Padove ili Londona nije mogao ta\u010dno znati da je model Kopernika onaj pravi. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Astronomija u rumunskom prostoru je bila plod ljubavi prema njoj, ali i nau\u010dni napor nekih ljudi koji su tra\u017eili obrazlo\u017eenja za njih i za one iz njihovog okru\u017eenja o svetu fizike i o duhovnom svetu. Konflikt izme\u0111u nauke u religije u Evropi i Rumunskim knje\u017eevinama je bio ista vrsta konflikta u potra\u017enji za istinom. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Nebo, je oduvek bilo fascinantno za ljude i to nezavisno od stepena civilizacije dru\u0161tva ili nivoa obrazovanja pojedinaca. Za nebo je povezan let, i to na \u0161to ve\u0107e visine iza onoga \u0161to predstavlja misteriju za \u010dove\u010danstvo. Na\u0161a percepcija o nebu i onoga \u0161to se nalazi iza onoga \u0161to vidimo golim okom ili uz pomo\u010d aparata […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":130604,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515353","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n