Kuga je bila u srednjem veku strah i trepet u Evropi sa desetinama miliona ljudskih \u017ertava. U 18-19 veku ona je nazvana bolest Levanta, vla\u0161ka bolest ili lepljiva bolest i smatrana je jedna od najopasnijih bolesti zbog broja \u017ertava i neizle\u010divosti. Ovu bolest su prenele va\u0161ke ili pacovi, a najvi\u0161e prisutna je bila buboni\u010dna kuga. Karateristi\u010dne za kugu su povi\u0161ena temperatura, bube, povra\u0107aj, hemoragije, halucinacije i one vode na kraju do smrti \u010doveka. Ipak, kuga nije bila stalno prisutstvo u rumunskim knje\u017eevinama koje nisu bile \u017eari\u0161te za njeno \u0161irenje. Bolest su uvek doneli u knje\u017eevinama trgovci, vojnici, hodo\u010dasnici i drugi putnici sa istoka koji su imali va\u0161ke u ode\u0107i i robi ili pacove u karavanima i na brodovima. Istori\u010dar Sorin Grigoruca iz Instituta A.D. Ksenopol u Ja\u0161ju napisao je knjigu o kugi i njenom le\u010denju. On se odnosi na percepciju o ovoj bolesti i kako je ona smatrana u mentalitetu ljudi. Sorin Grigoruca:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Raniji vekovi od 19, obele\u017eeni su stavovima prema kojima epidemije kuge su smatrane kao posledica nekih prirodnih uslova \u0107iji su uzrok astronomski faktori kao \u0161to su pomra\u0107enje meseca i sunca, komete, ali i katastrofe kao \u0161to su zemljotresi ili poplave. Dakle kuga je smatrana kao bo\u017eija kazna zbog velikog broja grehova ljudi. Prela\u017ee\u0107i u velikoj meri koncepcije koje su obele\u017eile prethodne vekove, na po\u010detku 19 veka \u017eiltelji rumunskih knje\u017eevina i vlasti po\u010deli su da vide i ulogu ljudskog faktora u \u0161irenju kuge. Prelaskom godina i posle suo\u010davanja sa vi\u0161e talasa epidemije po\u010dele su da se pojave mere protiv ove epidemije. Jedine mogu\u0107nosti su bile begstvo ili preme\u0161tanje bolesnika van zara\u017eenih naselja.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kuga je bila naro\u010dito bolest gradova, a mere koje su usvojile vlasti danas bi se smatrale represivnim. Sorin Grigoruca:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Svesne da velike ljudska naselja samo pove\u010davaju rizik za \u0161irenje bolesti, vlasti su primenile stroge mere za ograni\u0107avanje medjuljudskih kontakata. Konstatuje se zatvranje sudova, \u0161kola, bogomolja, kafi\u0107a, smanjenje trgovine, kao i ograni\u0107avanje \u0161etnja na ulicama, naro\u010dito u toku no\u0107i. Negde 1785 godine vladar je naredio zatvaranje kafi\u0107a, ali se kafa mogla prodati na prozoru. \u0160to se ti\u0107e zabrana \u0161etnje no\u0107u na ulicama je posledica \u0107injenice da su tada preba\u0107eni bolesnici i mrtvi van grada. Nije bio lep prizor i vlasti su poku\u0161avale da smanjuju emocionalne posledice na ostalim ljudima. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Druga mera protiv kuge je bila izolacija. Sa detaljima Sorin Grigoruca:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Izolacija ku\u0107a u kojima su bili zara\u017eeni je bila druga mera vlasti. Fakti\u010dki bolesnici su efektivno zatvoreni u ku\u0107ama. Napomenuo bih da je ovaj metod primenjen ne samo u rumunskim knje\u017eevinama, ve\u0107 i u celoj Evropi. U slu\u010daju da je neko iz ku\u0107e pre\u017eiveo, bilo je dobro, ako ne svi iz ku\u0107e su se zarazili i poginuli. Drugi vid izolacije pretpostavljao je va\u0111enje zdravih i bolesnika iz zara\u017eenih ku\u0107a da bi se pravila dezinfekcija. Ona se \u010desto ograni\u010dila na provetravanje i njihovo pranje, ali se moglo i\u0107i do delimi\u010dnog ili totalnog ru\u0161enja i za to se koristila vatra. \u0160tefan Episkupesku prema \u0107ijem mi\u0161ljenju kuga je bila duh smrti, podsetio je 1824 godine da su lekovi za\u0161tite protiv kuge voda, sir\u0107e i vatra. Voda pere i \u010disti, sir\u0107e oslabljuje kugu i se\u0107e njen otrov, a vatra povu\u0107e u sebe duh kuge i izgori je i gasi u potpunosti. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Najefikasnije sredstvo za suzbijanje kuge na Zapadu je bio karantin. Prvi evropski karantin je primenjen u luki Ragusa koja je dr\u017eala van grada na 40 dana svaki brod koji je dolazio sa Istoka. Ideju su preuzeli I drugi evroposki gradovi I luke. Na kopnu austrijske mere su bile veoma efikasne, organizovane prema strukturi vojnih granica. Ruski karantin je bio privremeni, trajao je samo koliko je trajala epidemija I uglavnom je bio neefikasan. Karantin se pojavio I u rumunskom prostoru, ali sa skromnim rezultatima. Sorin Grigoruca:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Bez da se svesno suzbije uzrok \u0161irenja kuge, postepeno sve mere koje su imale u vidu izolaciju bolesnika, ili sumnjivih osoba su zabele\u017eile rezultate. Kao posledica toga slede\u0107i korak je posve\u0107en verifikaciji I izolaciji na nekoliko dana onih koji su dolazili iz zona pogo\u0111enih kugom, bilo da su ove bile u zemlji ili u inostranstvo. Istovremeno, razvio se sistem zdravstvenih listi\u0107a koji su potvrdili \u0107injenicu da putrnik dolazi iz zone nepogo\u0111ene kugom. Tako su se pojavili doma\u0107i I spoljni karantin. Spomenute u doma\u0107im dokumentima pod nazivom lazarete, ova mesta za izolaciju organizovane su na licu mesta na glavnim ta\u010dkama u velikim gradovima ili u selima. Pozajmljene su nekoliko ku\u0107e posve\u0107ene da prime one koji su zadr\u017eani u karantin I one zadu\u017eene za le\u0107enje. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
I na kraju dodajmo da je kuga je nestala iz rumunskih knje\u017eevina negde sredinom 19 veka, posle pojave dr\u017eave i sna\u017enih granica.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Kuga je bila u srednjem veku strah i trepet u Evropi sa desetinama miliona ljudskih \u017ertava. U 18-19 veku ona je nazvana bolest Levanta, vla\u0161ka bolest ili lepljiva bolest i smatrana je jedna od najopasnijih bolesti zbog broja \u017ertava i neizle\u010divosti. Ovu bolest su prenele va\u0161ke ili pacovi, a najvi\u0161e prisutna je bila buboni\u010dna kuga. […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":128134,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515354","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n