Mir je bio glavna tema komunisti\u010dke propagande da bi se suprostavio kapitalizmu koji je navodno voleo rat. Jo\u0161 u svojim radovima teoreti\u010dari marksizm-lenjinizma tvrde da su proleteri opredeljeni za mir, a poslodavci su bili pristalice konflikta. Filozofija marksizma je bila jednostavna, ali i konfuzna. \u010cak i kada su pozvali na svetsku proletersku revoluciju da bi promenili svet, proleteri su koristili nasilna sredstva da bi likvidirali bur\u017eoazija u cilju instauracije ve\u0107nog mira nakon osvajanja vlasti. Pobeda bol\u0161evizma od 1917 godine ni izdaleka nije donela mir, ve\u0107 naprotiv. Sovijetski Savez je svim sredstvima poku\u0161ao da podsti\u0107e na nasilne pobune i na haos i u svom neposrednom susedstvu, ali i u celom svetu. U stvarnosti, komunisti\u010dki re\u017eim je voleo konflikt kao i svaki drugi autoritarni re\u017eim, a mir je bio samo prazna re\u010d kojom su ljudi lak\u0161e prevareni. Sovjetska propaganda je lansirala parolu borba za mir, koja je bila daleko od stvarnosti. U Rumuniji takozvana borba za mir je u\u0161la u kolektivnom mentalitetu u toku sovjetske okupacije od 1944 godine i nestala je posle svrgavanja s vlasti komunizma 1989 godine. 50 godina kru\u017eio je vic da \u0107emo se boriti za mir, dok ne\u0107e ostati kamen na kamenu. Vic samo prikazuje koliko je prazna bila sadr\u017eaja parola o borbi za mir i bila je znak da svi oni koji su je koristili samo su \u017eeleli da napreduju u partijskom aparatu, ili su imali neke li\u0107ne interese. Mir je bio jedan od glavnih stubova komunisti\u010dke propagande u toku celokpunog postojanja, dok u doba re\u017eima \u010cau\u0161esku je dostigla vrhunac podlosti njegovim progla\u0161avanjem za junakom mira. In\u017eenjer \u0160tefan Barlea je bio va\u017eni komunisti\u010dki aktivista zadu\u017een za pitanja omladine 50 do 60 godina. U jednom intervju od 2002 godine za Centar usmene istorije rumunske radiodifuzije on se setio 1955 godine i njegovog zna\u0107aja. \u0160tefan Barlea:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Fakti\u010dki 1955 godina je imala nekoliko posebnih zna\u0107aja. Prva je pokretanje od strane patrijarha Justiniana jedne pastorale o kojoj smo znali i koju smo pozitivno prihvatili. Ona je bila poziv na mir i na nuklearno razoru\u017eanje. To je bio \u0107in politi\u010dkog u\u010de\u0161\u0107a Pravoslavne crkve, verovatno mu je to zahtevano od strane re\u017eima, neznam ta\u010dno. Sve je bilo istovremeno sa jednim velikim pokretom za mir koje je ohrabrio i predvodio Sovjetski Savez. Ovaj pokret za mir po\u010deo je negde 1949 godine i stiglo se do 1955 godine kada je odr\u017ean Svetki kongres mira. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Posle Drugog svetskog rata bilo je logi\u010dno da \u010dove\u010danstvo \u017eeli mir, ali je Sovjetski Savez imao interes da promovi\u0161e ideolo\u0161ki mir. \u0160tefan Barlea:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Pravili smo skupove omladine, I skoro da smo svake godine odr\u017eali po 2-3 takva skupova. 1950 godine u Var\u0161avi je odr\u017ean drugi kongres za odbranu mira, izabran je svetski savet I tada sem zvani\u010dno saop\u0161tenih zvani\u010dnika sem delegacija dr\u017eava, u\u0161le su I dve omladinske organizacije, Svetski savez demokratske omladine I Medjunarodna unija studenata. Obe su imale organizacije sastavljene u savetima, jedan u Pragu sa predstavni\u0161tvom u Pojskoj. Ove organizacije koje su predstavljale mirnodopski pokret kao punopravne \u010dlanice Svetskog saveta mira tra\u017eile su od nacionalnih organizacije omladine I studenata da organizju skupove omladine u duhu mira. Mi smo organizovali nekoliko velikih skupova u Herestrau, u dvorani Floreaska. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Borba za mir je nestala zajedno sa nestankom komunizma. Da bi se postigao takav ideal kao \u0161to je mir nije dovoljno samo da se glasno govori o tome. Za mir treba da se opredele i da ga primene svi ljudi i svi politi\u010dki re\u017eimi. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Mir je bio glavna tema komunisti\u010dke propagande da bi se suprostavio kapitalizmu koji je navodno voleo rat. Jo\u0161 u svojim radovima teoreti\u010dari marksizm-lenjinizma tvrde da su proleteri opredeljeni za mir, a poslodavci su bili pristalice konflikta. Filozofija marksizma je bila jednostavna, ali i konfuzna. \u010cak i kada su pozvali na svetsku proletersku revoluciju da bi […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":130633,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515356","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n