Jedna od tehni\u010dkih oblasti sa ubrzanim razvojom posle Prvog svetskog rata bilo je vazduhoplovstvo. Sa malom ali konsolidovanom tradicijom do 1914 godine, rumunsko vazduhoplovstvo je primilo pomo\u010d dr\u017eave za svoju ekspanziju. Posle uspe\u0161njih iskustva Trajana Vuje, Aurela Vlajkua i Henrija Koande i posle va\u017enih otkri\u010da Henrija Koande i Gogua Konstatineskua, rumunska dr\u017eava je uvidela potencijal vazduhoplovstva i ulo\u017eila je novac za izgradnju civilnih i vojnih aviona. Najva\u017enija jedinica za proizvodnju aviona je bila Rumunska vazduhoplovna industrija-JAR iz Bra\u0161ova koja je osnovana 1925 godine i u\u0161la je u vlasni\u0161tvo rumunske dr\u017eave 1938 godine. U svojoj istoriji od oko 20 godina do 1944 godine , IAR je bio proizvo\u0111a\u010d 19 vrsta aviona i 9 vrsta motora sa francuskim, nema\u010dkim i italijanskim licencama. Najbolji proizvodi su bili lova\u010dki avioni IAR-80 i IAR.81. In\u017eenjer Eu\u0111en Manolesku je radio u IAR od 1938 godine. On je bio zaposlen kao in\u017eenjer sta\u017eista u fabrici motora. Proces proizvodnje je pretpostavljao odvojenu proizvodnju motora i aviona , i zatim je usledilo montiranje motora na avione. U jednom intervju od 1995 godine za Centar usmene istorije rumunske radiodifuzije, Manolesku se odnosi na slelekciju elitnog osoblja u tom preduze\u0107u. Eu\u0111en Manolesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Tada u IAR je bilo zaposleno 70 in\u017eenjera. Svaki novi zaposleni podlo\u017een je raznim isku\u0161enjima i ispitima, a ja sam imao probni period za in\u017eenjera od 3 meseci. Analizirani su rezultati i zatim se odlu\u010divalo o zapo\u0161ljavanju i plati koja je 1939 giodine bila za in\u017eenjera po\u010detnika od 10500 leja mese\u010dno. Radi se o velikim platama. U to doba jedan nastavnik u Politehnici je zara\u0111ivao oko 4500 leja mese\u010dno. Svi su morali da se suo\u010de sa probnim periodima, a najte\u017ee je bilo za stru\u010dne radnike, jer su oni morali biti pravi umetnici u njihovom poslu. U zavisnosti od rezultata primio je i platu. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
IAR je bila dobro organizovana proivo\u0111a\u010dka jedinica, prava tehnolo\u0161ka laboratorija. Eu\u0111en Manolesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Fabrika motora je sastavljena od ateljea za prozivodnju delova koji je imao oko 600 zaposlenih, atelje za montiranje motora, livnicu za delove od aluminijuma, atelje za tretman delova i probni atelje za motore i delove motora. Jo\u0161 je bio jedan atelje sa specijalnim ma\u0161inama za realizaciju alata potrebni u procesu proizvodnje. Svaka fabrika je imala slu\u017ebu za projektovanje motora, slu\u017ebu za projektovanje alata i slu\u017ebu za projektovanje delova motora koji su bili potrebni za motore koje su bile u proizvodnji. \u201c <\/p>\n
\n
<\/p>\n
Na po\u010detku rata, motori proizvodeni u Bra\u0161ovu bili su prema tehni\u010dkim standardima vremena. Zbog rata trebalo je da se pobolj\u0161aju tehni\u010dki standardi motora. Eu\u0111en Manolesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, U to doba proizvodili su se u ateljejima za motore , motori od 1000 i 1700 konjskih snaga. Njihova maksimalna visina leta je bila na 4500 metara. Oni su bili specijalno opremljeni, jer na toj visini koja u to doba se smatrala borbenom visinom, motor je trebao da ima maksimalnu snagu. Kasnije, pred kraj rata ameri\u010dki bombarderi su dolazili na visini od 7 hiljade metara, tako da protivasdu\u0161na odbrana nije vi\u0161e uspevala da obori avione na toj visini. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Zavod IAR je postao meta amwei\u010dkog bombarodvanja da bi se smanjio borbeni kapacitet koalicije koju je predvodila Nema\u010dka. Ameri\u010dko bombarodvanje od 6 jula 1944 godine je bilo odlu\u010duju\u0107e u uni\u0161tenju proizvo\u0111a\u010dkog kapaciteta fabrike. Eu\u0111en Manolesku se\u0107a se na dva amswei\u010dka vazu\u0161na napada protiv IAR-a:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Bila su dva ameri\u010dka bombardovanja. 1944 godine se\u0107am se da je bilo na uskrs bilo je bombardovanje koje je uni\u0161tilo fasadu zavoda, gde su bili neki topovi za protivazdu\u0161nu odbranu. Bila su tamo i skloni\u0161ta fabrike, koja su u poptpunosti uni\u0161tena, i bilo je vi\u0161e od hiljadu \u017ertava koje su se tamo sklonila. Drugo bombardovanje je bilo 6 jula koje je uni\u0161tilo naro\u010dito fabriku motora i atelje u kojem sam ja radio. Ba\u0107ene su razne vrste bombi, tako da je bila potrebna evakuacija fabrike. Jedan deo fabrike sme\u0161ten je u Satu Lung, dok je fabrika motora sme\u0161tena u U\u0107ea gde se gradila fabrika eksploziva pod nema\u010dkom licencom, koja jo\u0161 nije pokrenula prizvodnju. Na kraju rata mi smo bili sme\u0161teni na razne strane, a posle 23 avgusta 1944 godine cela stvar je zamrznuta. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Posle 1944 godine, IAR je imao u proizvodnji samo male avione, za obuku vojnih pilota i civilne, kao i helikoptere. Fabrika je ponovo osnovana posle 1989 godine, nakon \u0161to se suo\u010dila sa te\u0161kim i mutnim vremenima. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Jedna od tehni\u010dkih oblasti sa ubrzanim razvojom posle Prvog svetskog rata bilo je vazduhoplovstvo. Sa malom ali konsolidovanom tradicijom do 1914 godine, rumunsko vazduhoplovstvo je primilo pomo\u010d dr\u017eave za svoju ekspanziju. Posle uspe\u0161njih iskustva Trajana Vuje, Aurela Vlajkua i Henrija Koande i posle va\u017enih otkri\u010da Henrija Koande i Gogua Konstatineskua, rumunska dr\u017eava je uvidela potencijal […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":130648,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515358","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n