Mladi za razliku od starijih osoba uvek su predlo\u017eili radikalni program izmene dru\u0161tvenog ure\u0111enja, bilo da se radi o ekonomiji, politici, umetnosti ili kulturi. U Rumuniji prva grupa mladih koja je osporila ono \u0161to je smatrala prevazi\u0111eno u njihovo doba je umetni\u010dko-esteti\u010dna grupa iz Ja\u0161ja, nazvana \u017dunimea. Radikalizam mladih poja\u010dao se krajem 19 i po\u010detkom 20 veka podsticani i idejom revolucije i promene. U umetnosti radikalne forme esteti\u010dnog moderniteta osporavale su dotada\u0161nje umetni\u010dke pokrete i tako se pojavio Art nuvo u frankofonskom prostoru i Secesion u nema\u010dkom, nazvan i Jugendstil od naziva be\u010dkog avangardisti\u010dkog \u010dasopisa Jugend. Na ovoj osnovi ideja u Rumuniji se pojavila Umetni\u010dka omladina, prema jednom modernom konceptu koji je preuzeo teme i ideje koje su kru\u017eile na Zapadu. Esteti\u010dar i filozof umetnosti Ervin Kesler smatra da pojava Umetni\u010dke omladine predstavlja reagovanje na zvani\u010dlnu umetnost i rumunsko izra\u017eavanje evropskih tokova. Ervin Kesler:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Mnoge pojave, stvarala\u0161tva ili nove koncepcije nisu po\u010dele zbog preteranosti, ve\u0107 zbog nedostataka. Prva frustracija nosi ovo fantasti\u010dno ime i ima ovu me\u0161avinu francuskog i engleskog, a to je Umetni\u010dka omladina. Ona sugeri\u0161e u potpunosti prole\u0107e i nove po\u010detke, skoro kao po\u010detak jednog umetni\u010dkog naroda. Iza naziva nalazi se jedna pri\u010da frustracije. Umetni\u010dka omladina pojavila se zbog velikih nedostataka u odnosu na stare. Nemo\u017eemo govoriti u to doba za novu umetnost koja da bude predata kao \u0161to se sada doga\u0111a studentima umetnosti iz 2 i 3 godine.Umetni\u010dka omladina je umetnost mladih uzrasta od 30 do 35 godina, jer u to doba to je bio odgovaraju\u0107i uzrast. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Veliki doga\u0111jaj na po\u010detku veka bila je Univerzalna izlo\u017eba u Parizu od 1900 godine. To je bio povod za zemlje, dakle i za Rumuniju da poka\u017eu ko su. Ervin Kesler:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Umetni\u010dka omladina pojavila se kao posledica frustracija zbog Univerzalne izlo\u017ebe u Parizu otvorene od 14 aprila do 12 novembra 1900 godine. Bila je to velika izlo\u017eba koja je obele\u017eila i la bel epok. Univerzalna izlo\u017eba u Parizu je bilo mesto gde geopolitika se odigrala na kulturnom nivou, bilo je mesto gde se rodila istorija civilizacija na po\u010detku 20 veka. U slu\u010daju Rumunije u premijeri je trebalo da se lepo prika\u017ee, to je bilo mesto gde si mogao da poka\u017ee\u0161 ko si, \u010desto u suprotnosti sa onome \u0161to se znalo o toj zemlji da predstavlja. S jedne strane Rumunija otvara nacionalni paviljon koji je imao industrijski izgled naftne pumpe kao korak napred ka budu\u0107nosti. To je industrijska Rumunija, ali unutar se nalaze ikone, selja\u010dka umetnost, narodne igre. Rumunija se dakle predstavlja kao zemlja koja na povr\u0161inu ima insdustriju a u unutra\u0161njosti je tradicionalno sejla\u010dka. To je opravdano imaju\u0107i u vidui da vi\u0161e od 75% \u017eitelja zemlje \u017eiveli su u ruralnim sredinama. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nikolaje Grigoresku je bio zvani\u010dni slikar, i smatran je osniva\u0107em rumunske slikarske \u0161kole. Ovaj je odbio da izlo\u017ei svoje slike po\u0161to je smatrao da je prostor premali, tako da su se predstaviil drugi umetnici. Univerzlana izlo\u017eba iz Pariza je bila pokreta\u010d energija onih koji su smatrali da je umetnost krenula u pogre\u0161nom pravcu. Ervin Kesler:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Tamo se stvorila pukotina za modernizaciju i modernitet. Do\u0161li su slede\u0107i najbolji, jer su \u017eeleli da budu tamo. Neradi se o umetnicima koji su \u017eeleli da iskoriste to stanje jer se radi o \u0160tefanu Lukijanu i Teodoru Paladiju koji su bili veoma dobri. Primili su izazov da se doka\u017eu u malom prostoru, u jednom uglu Grand Palasa. Kako je rekao u to doba Dimitrije Olanesku, dvorana za izlo\u017ebe je bila tako mala i izolovana u jednom uglu Grand Palea da su se mladi rumunski umetnici osetili frustrirani i da razmilisle na ne\u0161to bolje u budu\u0107nosti. Nezadovoljstvo onih koji su imali tada izlo\u017ebu je bilo toliko velikom da godinu dana kasnije, 3 decembra 1901 godine vi\u0161e od deset umetnika, svi sa studijama u inostranstvo u Parizu ili Minhenu su se okupili u Umetni\u010dkoj omladini. Me\u0111u njima brojali su se \u0160tefan Lukijan, Gheoroghe Petra\u0161ku, Frederik Stork. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Jako su se zalo\u017eili za promene, za realizam i socijalno slikarstvo, Umetni\u010dka omladina je uvela u rumunskoj umetnosti elitizam. Ponovo Ervin Kesler:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Umetni\u010dka omladina nije bila prvo dru\u0161tvo rumunskih umetnika kao tipa udru\u017eenje. 1890 godine osnovan je Umetni\u010dki krug, neki vid dolazite svi skupa sa nama. Upisao se ko je \u017eeleo i on je postao \u010dlan. Umetni\u010dka omladina uvela je veliku razliku, to jest radilo se o elitrnom udru\u017eenju. Trajala je od 1901 do 1947 godine kada je zatvorio komunisti\u010dki re\u017eim i nikad se nisu bavili pisanjem. Oni iz Umetni\u010dke omladine priredili su samo izlo\u017ebe i prate\u0107e materijale izlo\u017eba. Njihova \u017eelja je bila da organizuju salone. I to je bila prva modernizacija, jer se neradi o salonu pod pokroviteljstvom dr\u017eave. Pokrovitelji su bila udur\u017eenja umetnika.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Od osporavanja Umetni\u010dke omladine rumunska umetnost je u\u0161la je u periodu revitalizacije i po\u010dela je da pi\u0161e novu istoriju avangardizma, absurda i nadrealizma.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Mladi za razliku od starijih osoba uvek su predlo\u017eili radikalni program izmene dru\u0161tvenog ure\u0111enja, bilo da se radi o ekonomiji, politici, umetnosti ili kulturi. U Rumuniji prva grupa mladih koja je osporila ono \u0161to je smatrala prevazi\u0111eno u njihovo doba je umetni\u010dko-esteti\u010dna grupa iz Ja\u0161ja, nazvana \u017dunimea. Radikalizam mladih poja\u010dao se krajem 19 i po\u010detkom […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":515360,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515359","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n