Do 1919 godine jevreji iz Rumunije nisu imali gra\u0111anska prava jer je Ustav od 1866 godine predvideo u \u010dlanu 7 da samo oni pravoslavne veroispovesti mogu biti rumunski dr\u017eavljani. Veliki broj jevreja su doprineli u rumunskoj ekonomiji, kulturi i umetnosti i mnogi su se borili u rumunskoj vojsci u ratu za samostalnost od 1877-78 godine i u Prvom svetskom ratu. 1919 godine, na kraju Prvog svetskog rata jevreji iz Stare Rumunije su primili pravo da prime dr\u017eavljanstvo Velike Rumunije. Me\u0111unarodni mirovni sporazumi obavezali su Rumuniju da priznaje prava nacionalnih manjina koje su u\u0161le u sastavu nove dr\u017eave zajedno sa svim teritorijama sa rumunskim ve\u0107inskim \u017eivljem. Rumunsko zakonodavstvo od 1919 godine samo je trebalo da potvrdi me\u0111unarodnu stvarnost posle vi\u0161edecenijske borbe jevreja. 100 godina posle dobijanja rumunskog dr\u017eavljanstva, istori\u010dar Lija Benjamin govori o rumunima jevrejskog porekla. Neradi se samo o pri\u010di jevreja iz Rumunije, ve\u0107 i o samoj Rumuniji od pre jednog veka. Lija Benjamin: <\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Politi\u010dka istorija jevreja u rumunskom kontekstu, istorija borbe za politi\u010dka prava po\u010dela je 1857 godine, dakle pre ujedinjenja od 1859 godine kada se u Rumuniji odvijaju neki doga\u0111aji politi\u010dke prirode. Pokreta\u010d borbe je Julju Bara\u0161, koji je napisao \u017ealbu koja je predstavljena 1857 godine princu Gika. U njoj se tra\u017ee niz prava i isti\u0107e se da ,, o\u010dekujemo jednakost prava koje u\u017eivaju na\u0161i sunarodnici u celoj Evropi\u201c. Ovaj zahtev je re\u0161en tek nakon Prvog svetskog rata i to sa dosta pote\u0161ko\u010da i restrikcija. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija do 1918 godine je bila ruralno dru\u0161tvo kao i ve\u0107ina dr\u017eava u Srednjoj i Isto\u010dnoj Evropi, malo urbanizovano i ksenofobsko. Rumunski antisemitizam upisao se u op\u0161tem evropskom kontekstu. Jako su postojale mnogobrojne kampanje za sensibilizaciju javnosti i rumunskih politi\u010dara, pravni status jevreja je ostao nepromenjen do prole\u010da 1918 godine, kada Rumunija kao pobe\u0111ena strana je potpisala Sporazum iz Bukure\u0161ta. Lija Benjamin:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Potpisivanje mirovnog sporazuma iz Bukure\u0161ta od 24 aprila 1918 godine predstavlja va\u017enu prekretnicu na putu koji je vodio na kraju do priznavanja civilnih i politi\u010dkih prava jevreja u Rumuniji. Nema\u010dka strana je tra\u017eila da se u ovom mirovnom sporazumu uklju\u0107i i jedan specijalni \u010dlan u vezi sa dodeljivanjem prava manjinama i jo\u0161 jedan \u010dlan, \u010dlan 28 koji se ti\u0107e naro\u010dito jevreja. Ovaj \u010dlan je predvideo da razlika u veroipovesti nemo\u017ee vr\u0161iti nikakvi uticaj na civilno i naro\u010dito politi\u010dko stanje osobe. U istom sporazumu je predvi\u0111eno usvajanje jednog Zakona prema kojem svi koji nisu imali neko strano dr\u017eavljanstvo, koji su u\u010destvovali u ratovima Rumunije, rodili su se u ovoj zemjlji iz roditelja koji su se tako\u0111e rodili ovde da primaju dr\u017eavljanstvo i jednaka prava sa rumunima. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Dakle prvi korak je u\u0107injen pre okon\u0107anja Prvog svetskog rata. Vlada koju je predvodio konzervativac Aleksandru Margiloman je poku\u0161ala da primeni predvi\u0111anja mirovnog sporazuma, ali je opozicija bila veoma sna\u017ena. Lija Benjamin:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Ovo predvi\u0111anje mirovnog sporazuma izme\u0111ju Rumunije i Nema\u010dke pretpostavlja se da je krenulo na sugestiju jevrejske zajednice u Nema\u010dkoj. U duhu predvi\u0111anja ovog sporazuma usvojen je u leto 1918 godine Zakon Margiloman koji je sadr\u017eao niz mera za dodeljivanje dr\u017eavljanstva jevrejima. Ta predvi\u0111anja su dosta restriktivna i komplikovana. Unija doma\u0107ih jevreja 25 jula 1918 godine protestovala je u Parlamentu tvrde\u0107i da Zakon je suprotan duhu mirovnog sporazuma. Smatralo se da tekst nije jasan i nigde se nije pojavila re\u010d jevrejin. Svaki jevrejin je trebalo da poseduje mnogobrojne dokumente podnosioca zahteva za prijem dr\u017eavljanstva i njegovih roditelja. Predsednik Unije doma\u0107ih jevreja, Vilhelm Filderman i uop\u0161te svi jevreji su smatrali da se Zakon fakti\u010dki nemo\u017ee primeniti. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Jesen 1918 godine donela je velike promene u \u017eivotu Rumunije, koja iz pobe\u0111ene strane postala je pobedni\u010dka strana. Aleksandru Margiloman smatran izdajnikom podneo je ostavku u novembru 1918 godine a smenio ga je njegov veliki politi\u010dki protivnik Jonel Bratijanu, tako da je Zakon Margilomana delio sudbinu predlaga\u010da. Ni Zakon kojeg je izradio Bratijanu nije bio bolji za jevreje od kojih je tra\u017eeno puno toga da bi primili dr\u017eavljanstvo. Do\u0161lo se do absurdnog stanja da jevreji iz Basarabije, Banata, Bukovine i Transilvanije automatski su primili rumunsko dr\u017eavljanstvo, ali ne i 270 hiljada jevreja iz Stare Kraljevine. Jevrejske organizacije su zahtevale da se i njima dodeli dr\u017eavljanstvo na osnovu zahteva prema kojem su potvrdili da su se rodili u Rumuniji i nemaju drugo dr\u017eavljanstvo. Na kraju Jonel Bratijanu je popustio. Ponovo Lija Benjamin:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Pod pritiskom ovih protesta, Bratijanu koji je bio u inostranstvo u prole\u0107e 1919 godine preneo je tekst novog Zakona o dr\u017eavljanstvu koji prema oceni Fildermana je bio u skladu sa op\u0161tom orientacijom. Za\u0161to? Jer je prvi Zakon koji je predvideo dodeljivanje dr\u017eavljanstva na osnovu jednog zahteva. Zakon je objavljen u Slu\u017ebenom glasniku 28 maja 1919 godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Na\u017ealost ovaj Zakon nije garantovao i sudbinu jevreja. 1938 godine pojavio se novi Zakon o reviziji rumunskog dr\u017eavljanstva \u0107ije su glavne \u017ertve bili jevreji, a ina\u0107e radi se o Zakonu koji je otvorio put ka Holokaustu.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Do 1919 godine jevreji iz Rumunije nisu imali gra\u0111anska prava jer je Ustav od 1866 godine predvideo u \u010dlanu 7 da samo oni pravoslavne veroispovesti mogu biti rumunski dr\u017eavljani. Veliki broj jevreja su doprineli u rumunskoj ekonomiji, kulturi i umetnosti i mnogi su se borili u rumunskoj vojsci u ratu za samostalnost od 1877-78 godine […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":128134,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515373","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n