Idi\u0161 kultura i jezik obuhvataju \u0161irok prostor u Srednjoj i Isto\u010dnoj Evropi, od Balti\u010dkog mora do Dunava, velike panevropske reke koja se smatra ju\u017enom granicom kontinenta. To je jezik i kultura jevreja iz prostora biv\u0161e Austro-Ugarske i Caristi\u010dke Rusije, od Balti\u010dkih dr\u017eava do Rumunije. Rumunski govornici idi\u0161 jezika skoro su nestali, naro\u010dito zbog masovne emigracije po\u010dev od 50 godina. U Rumuniji, prema popisu stanovni\u0161tva od 1930 godine je \u017eivelo oko 800 hiljada jevreja, me\u0111u koje za polovinu idi\u0161 im je bio maternji jezik. Istra\u017eivanje idi\u0161 jezika je po\u010delo u poslednjoj \u010detvrtini 18 veka, naro\u010dito od strane jevrejske elite u nema\u010dkom prostoru. Idi\u0161 jezik sadr\u017ei uticaje od svih evropskih kultura u \u0107ijim sredinama su \u017eiveli jevreji, i time mo\u017ee se re\u010di da je prirodno idi\u0161 kultura predstavila susret judaizma sa ostalim kulturama svog vremena. Ona je u jednakoj meri bila nacionalna i transnacionalna, specifi\u010dna za jevrejski narod sa elementima ostalih zajednica. Spisak onih koji su stvorili idi\u0161 kulturu i jezik je poduga\u010dak, a me\u0111u najpoznatijim imenima u rumunskoj kulturi poznati preko prevoda broje se \u0160alom Alehem i knji\u017eevnik i pesnik Icik Manger, koji je ina\u0107e najpoznatiji idi\u0161 knji\u017eevnik u rumunskom prostoru. Od 30 maja 2018 godine obele\u017eava se svake godine Me\u0111unarodni dan idi\u0161 kulture i jezika, a to je dan ro\u0111enja Icika Mangera. Kamelija Kra\u010dun predaje judajsku kulturu na Fakultetu za strane jezike i knji\u017eevnost Bukure\u0161tanskog univerziteta. Zajedno smo realizovali uvod u fascinantni svet idi\u0161 kulture i jezika. Kamelija Kra\u010dun:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Idi\u0161 je jezik zajednice a\u0161kenada, dakle jevreja is isto\u010dne Evrope. Radi se o jeziku koji se govorio vi\u0161e od jednog milenijuma u celom isto\u010dno-evropskom prostoru od Balti\u010dkog mora do Dunava. Dunav je smatran granicom ove kulture, jer ju\u017enije je bila kultura ladino, jevreja sefarda. U Rumuniji ve\u0107ina jevrejskog \u017eivlja do 20 veka prirodno je govorila idi\u0161 jezikom, koji je blizak nema\u010dkom jeziku, ali je ipak odvojen jer je pismo jebrajsko, ali naravno ima va\u017enu nema\u010dku komponentu u njemu. Jo\u0161 postoje naravno uticaji kultura i jezika iz isto\u010dne Evrope, to jest poljskog, ruskog, ukrajinskog, aramejskog i bibljisko jebrajskog. Radi se o veoma fleksibilnom jeziku koji se dobro prilagodio dru\u0161tveno-istoriskim stvarnostima u prostorima u kojima se govorio. Na ovaj na\u010din se obrazla\u017ee ova izuzetna lingvisti\u010dka raznolikost.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Idi\u0161 u Rumuniji je bio aktivna kultura, postojale su \u0161kole, pozori\u0161ta, \u0161tampa, politi\u010dki tekskovi, dakle mo\u017ee se re\u010di da je idi\u0161 pravi plenarni izraz jednog \u017eivog jezika. Kamelija Kra\u010dun:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Jedan od mojih pravaca za istra\u017eivanje i o kojem rado govorim je istorija idi\u0161 pozori\u0161ta, pozori\u0161te koje fakti\u010dki polazi iz rumunskog prostora. 1876 godine u svim isto\u010dno-evropskim dr\u017eavama u kojima se govorio idi\u0161, u Ja\u0161ju se pojavio najbolji kontekst za po\u010detak idi\u0161 pozori\u0161ta koji se \u0161irio do SAD, a osniva\u010d je Abraham Godfaden, ruski jevrejin koji je stigao u Ja\u0161ju pre izbijanja rata za samostalnost, i on je verovatno najpoznatiji idi\u0161 stvaraoc koji polazi iz Rumunije. Jo\u0161 je bio Icik Manger, knji\u017eevnik \u0107iju poznatu knjigu za decu Knjiga raja smo ponovo izdali pro\u0161le godine. Ovde jo\u0161 mogu da spominjem Eliezera \u0160tajnbarga, zatim pesnika Jakoba Grobera, velikog reditelja Jakoba \u0160ternberga koji je imao veliki uticaj na rumunsko pozori\u0161te, ne samo na ono na idi\u0161 jeziku. Od mojih dosada\u0161njih istra\u017eivanja nisam otkrila nijednu idi\u0161 knji\u017eevnicu. Nina Kasijan ima idi\u0161 prevode na rumunskom jeziku nekih poznatih pesnika, ali je ona pesnikinje na rumunskom jeziku. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u0160tampa je bila sredstvo preko kojeg idi\u0161 intelektualci su se obratili svojoj zajednici, ali i zajednicama van granica na\u0161e zemlje. Ponovo Kamelija Kra\u010dun:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,\u0160tampa na idi\u0161 jeziku je manje istra\u017eivana oblast, ali koja ima va\u017enu ponudu inaju\u0107i u vidu da postoji va\u017eni deo \u017eivlja koji je govorio idi\u0161 jezikom naro\u010dito u 19 veku i na po\u010detku 20. Na primer u Ja\u0161ju gde su jevreji predstavljali skoro polovinu \u017eivlja postojao je veliki centar za jevrejsku \u0161tampu. Prve publikacije na idi\u0161 jeziku su se pojavile tamo negde oko 1850 godine. \u0160tampa je bila dinami\u010dna, ali iz ekonomskih razloga stanje je bilo promenljivo. U me\u0111uratno doba i naro\u010dito posle Holokausta, \u0161tampa na idi\u0161 jeziku se smanjuje, ali 50 godina nacionalni radio je imao emisije na idi\u0161 jeziku. Do nedavno postojale su publikacije na idi\u0161 jeziku, me\u0111u koje i Jevrejska stvarnost Federacije jevrejskih zajednica. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Danas idi\u0161 kultura I jezik u Rumuniji na putu su nestanka, ali bogato nasle\u0111je idi\u0161a uvek \u010de ostati izvor za inspiraciju. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Idi\u0161 kultura i jezik obuhvataju \u0161irok prostor u Srednjoj i Isto\u010dnoj Evropi, od Balti\u010dkog mora do Dunava, velike panevropske reke koja se smatra ju\u017enom granicom kontinenta. To je jezik i kultura jevreja iz prostora biv\u0161e Austro-Ugarske i Caristi\u010dke Rusije, od Balti\u010dkih dr\u017eava do Rumunije. Rumunski govornici idi\u0161 jezika skoro su nestali, naro\u010dito zbog masovne emigracije […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":128134,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515375","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n