U19 veku rumunski intelektualci i dru\u0161tvo bili su u potra\u017enji za nacionalnom dr\u017eavom. U pravcu njene izgradnje , istori\u010dari i filolozi pribegli su ne samo nau\u010dnim argumentima, ve\u0107 i falsifikatima. Patriotiski falsifikati mobilisali su energiju dru\u0161tva i na kraju imali su pozitivne posledice u pravcu nacionalne emancipacije. Sredinom 19 veka, po okon\u0107anju Krimskog rata koji je trajao od 1853 do 1856 godine, odlu\u010dila se sudbina srednjevekovnih rumunskih knje\u017eevina, Moldavije i Vla\u0161ke. Nacionalni pokret koji se pojavio u poslednjoj deceniji 18 veka zahtevao je ujedinjenje dve knje\u017eevine i osloba\u0111anje od otomanskog uticaja. To se moglo dogoditi samo ube\u0111ivanjem velikih zapadnih sila i rumunske elite pribegle su svim sredstvima da bi postigle politi\u010dke ciljeve. Jedno takvo sredstvo je falsifikovanje nekih srednjovekovnih dokumenata da bi se prikazalo bolje stanje u rumunskim knje\u017eevinama pre dolaska turaka u Evropi i njihove okupacije. Najpoznatiji falsifikovani dokumenat je Hronika Hurua, pretpostavljena zvani\u010dna hronika Moldavije iz 13 veka, dokument u kojem se isti\u0107e naro\u010dito latinsko preklo rumuna. Onaj koji je navodno napisao hroniku, Huru bio je pretpostavljeni hroni\u010dar vladara Drago\u0161a, osniva\u0107a Moldavije. Mir\u0107a Angelesku je profesor na Bukure\u0161tanskom univerzitetu i napisao je knjigu nazvanu Mistifikcije koja je posve\u0107ena falsifikovanjima, prevarama i drugim mistifikacijama u rumunskoj knji\u017eevnosti. Jedno poglavlje posve\u0107eno je Hronici Hurua o kojoj tvrdi da je tipi\u010dan izraz svog vremenskog doba. Mir\u0107a Angelesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Postoje specijalni uslovi koji stvaraju ovu atmosferu u kojoj se pojave patriotski falsifikati. Osnova u kojoj se ovo doga\u0111ja predstavlja izraz istoriskog doba. Stvara se kriti\u010dka masa i pojavila se ideja, koju neko stavi u praksi. Govorilo se o poku\u0161ajma za o\u010duvanje samostalnosti, o borbama, da rumuni su bile zaokru\u017eeni neprijateljima i bilo je te\u0161ko da o\u010duvaju neki vid autonomije. Radi se o istoriskom trenutku u kojem se pojavio falsifikat i njegovo \u0161irenje. Jedan poznati falsifikat koji je prethodio falsifikatu iz 19 veka pripada jednom malte\u0161kom monahu. On je tvrdio u 18 veku da neki arapski rukopisi verske prirode su predstvljali hronike koje su sadr\u017eala svedo\u0107anstva o nekim posedama zemlji\u0161ta na Malti. Intervenisao je Napoleon i monah \u0110juzepe Vella je izvukao \u017eivu glavu. To bi promenilo ekonomski redosled zemlje sa ozbiljnim posledicama. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Patriotski falsifikati mobilisali su energije, dok je kritika ostala po strani. Vi\u0161i razlozi su bili va\u017eniji od akademiskih rasprava i rumunski intelektualci su pozajmili prakse vremena. Mir\u0107a Angelesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Oko revolucije od 1848 godine koja je tra\u017eila preko proglasa Heliadea Raduleskua povratak na stanje do otomanskog prisutstva je rekao: mi ne pravimo revoluciju, ve\u0107 restituciju, dakle povratak na stare zakone. Proglas je verovatno dao ideju jednom \u010dlanu porodice Sion, nikad nije dokazano koji su stvarni autori falsifikata, odnosno Hronike Hurua koji je \u017eeleo da doka\u017ee nasle\u0111je sopstvene porodice, jer je nameravao da upi\u0161e decu na jednoj plemi\u010dkoj \u0161koli u Rusiji iz Petersburga. Posle Krimskog rata kada je budu\u0107nost rumunskih knje\u017eevina odlu\u010dena na Mirovnom kongresu u Parizu pojavio se ovaj falsifikat. Kako se pojavioi falsifikat? Jedan od korisnika, ali bez da bude uklju\u0107en u falsifikatu bio je naslednik boljarske porodice Boldur Lacesku koji je rekao: dospeo mi je u ruke jedan dokumenat. Niko ga nije pitao odakle mu taj dokumenat, ako mu ga je neko dao ili je otkriven u arhivama. Danas to bi bila prva stvar za koju bi se pitao \u010dovek koji bi posedovao takav dokument.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kao i svaki falsifikat, Hronika Hurua je kasnije predstavljena kao la\u017eni dokumenat, ali samo nakon \u0161to su ispunjeni rumunski politi\u010dki zahtevi. Ponovo Mir\u0107ja Angelesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,To je brvi prvi pokazatelj kojeg su razmatrali savremenici razgovora i koji je dostigao vrhunac u njegovom re\u0161enju krajem 19 veka, a radi se o jeziku. On je upore\u0111en sa najstarijim dokumentom na rumunskom jeziku od kraja 14 veka i trekst je bio dosta sli\u0107an. Tekst hronike je bio apsurdan sa latinskim izrazima koji su verovatno preuzeti od Kantemira. Ako bi nepristrasno posmatrali stru\u010dnjaci dokument, videli bi da je ve\u0161ta\u010dki. Kriti\u010dki duh dolazi samo kada se ne\u0161to objektivno razmatra prolaskom vremena. Prvi pokazatelj dakle je bio jezik, dok je drugi povezan za doga\u0111aje iz daleke pro\u0161losti. Ova hronika je sadr\u017eala niz stvari kao \u0161to su da je napisana tog i tog datuma. U to doba u 14-15 veku niko nije pomislio na tako ne\u0161to. Ona jo\u0161 opisuje kako su se rumuni organizovali u \u010detama kao da su judejska plemena iz Biblije. Sve je stavljeno u redosledu kao da su vo\u0111e bili neki vid episkopa. \u010cak su im predstavljena odela koja su navodno pokazala mesta u hierarhiji, ali je poznato da se odelo za svakog u hierarhiji pojavilo tek kasnije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Patriotski falsifikati nisu predstavljali prevaru, ve\u0107 sredstvo da se postignu politi\u010dki ciljevi, a upotreba takvih sredstava za javno dobro predstavlja pravu umetnost.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U19 veku rumunski intelektualci i dru\u0161tvo bili su u potra\u017enji za nacionalnom dr\u017eavom. U pravcu njene izgradnje , istori\u010dari i filolozi pribegli su ne samo nau\u010dnim argumentima, ve\u0107 i falsifikatima. Patriotiski falsifikati mobilisali su energiju dru\u0161tva i na kraju imali su pozitivne posledice u pravcu nacionalne emancipacije. Sredinom 19 veka, po okon\u0107anju Krimskog rata koji […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":128134,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515376","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n