1. decembra 1918. godine, Nacionalni Skup Rumuna u Transilvaniji sazvan je u Alba Juliji, gradu u kojem su bili pogubljeni Horja i Kri\u0161an, dva od tri rukovodioca selja\u010dke pobune iz 1784.-1785. Veliki Rumunski Nacionalni Savet, reprezentativno telo koje je imalo zakonodavnu mo\u0107, sazvao je skup 1228 delegata u gradu koji je postao simbol radi izrade rezolucije o priklju\u010denju Rumunskoj kraljevini. Sastavljen od 8 biskupa, medju kojima su bili i grkokatolik Juliju Hosu i pravoslavac Miron Kristea, i od 200 predstavnika svih dru\u0161tvenih slojeva, Veliki Nacionalni Savet imao je zadatak da se posredstvom glasanja konsultuje sa rumunima u vezi sa budu\u0107no\u0161\u0107u. Zajedno sa Rumunskim Nacionalnim Savetom, koji je imao izvr\u0161nu mo\u0107 i sastavljen od 6 \u010dlanova Rumunske Nacionalne stranke i 6 od strane Socijaldemokratske partije, Veliki Nacionalni Savet odlu\u010dio je da temelji nove budu\u0107nosti mogu biti postavljeni samo univerzalnim glasanjem, za koje su se rumunske stranke i nacionalne organizacije u Transilvaniji borile po\u010dev od 1881. godine. Ali je bilo veoma te\u0161ko da se organizuju onakavi izbori. Razaraju\u0107i Prvi Svetski Rat tek je bio okon\u010dan, Transilvanija je bila pokrajina bez dr\u017eave, Madjarska kruna je bila u disoluciji i nije mogla reagovati. Vlast madjarske dr\u017eave, koju su predstavili pravosudni sistem, parlament, vlada, pravobranioci, vojska i civilni slu\u017ebenici, svi oni koji su obezbedili javni red i suverenitet Velike Madjarske, nije vi\u0161e postojala. U Austro-Ugarskoj, prvi izbori na bazi univerzlanog glasanja odr\u017eani su 1907., ali samo u austrijskom delu imperije. Godinu dana ranije, 1906, za vreme vladavine cara Franca Jozefa, usvojen je novi izborni zakon prema kojem su svi mu\u0161karci stariji od 24 godine, bez obzira na imovinu i socijalno poreklo, imali pravo na glasanje. S obzirom da su se Transilvanija i Banat na\u0161li u madjarskom delu imperije, rumuni nisu mogli raspolagati reformom univerzalnog glasanja, sem onih u pokrajini Bukovina, koja je bila u sastavu Austrije. 1907. godine, pet rumunskih poslanika iz Bukovine u\u0161lo je u Be\u010dki Parlament, a, takodje, pet izabrano je za poslanike 1911., pre Velikog Rata.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U konfuznoj situaciji koja je postojala krajem 1918. godine, rumuni su reagovali politi\u010dki, na bazi principa samovladavine. Rumuni koji su se tada bavili politikom, a bili su \u010dlanovi dve stranke, odnosno- Rumunske Nacionalne Stranke i rumunskog odseka Socijaldemokratske partije u Madjarskoj, sa skoro istim brojem predstavnika u Parlamentu u Budimpe\u0161ti, organizovali su tada\u0161nji izborni proces. Danijel Barbu, istori\u010dar i profesor bukure\u0161tanskog Fakulteta politi\u010dkih nauka (SNSPA), govorio nam je o onome \u0161to je nazvao jedinim izbornim procesom u savremenom periodu, koji nisu organizovale vlada ili javna vlast, ve\u0107 gradjansko dru\u0161tvo: \u201cPodaci kojima raspola\u017eemo pokazuju nam da su delegati u svakom naselju izabrani klicanjem. Odnosno, dve do \u010detiri li\u010dnosti svakog naselja, a to su bili, sve\u0161tenik, vlasnik zemlji\u0161ta ako je bio rumun, bele\u017enik, nastavnik ili imu\u0107niji seljak, su klicanjem i konsenzusom ovla\u0161\u0107eni da predstave celu lokalnu zajednicu<\/em>.\u201d<\/p>\n
Ova vrsta glasanja na \u010dijoj bazi je 1228 delegata izabrano da ide u Alba Juliju da se izjasne o ujedinjenjenju Transilvanije sa Rumunjiom, bila bi, po dana\u0161njim standardima manje demokratski postupak. Ali vremena su bila tmurna i okon\u010danje Prvog Svetskog Rata je izazvao o\u010dekivanja i reakcije koje su prethodno bile potisnute. Istori\u010dar Danijel Barbu govori o ideologiji tada\u0161njih ljudi koji su bili svedoci bolj\u0161evi\u010dkih revolucija i anarhije koje su izbile posle \u010detvorogodi\u0161njeg krvavog rata: \u201cPostavlja se pitanje da li su u\u010desnici na skupu u Alba Juliji i oni koji su izradili rezoluciju i predlo\u017eili da se o njoj odlu\u010di klicanjem bili demokrati. Jasno je da su bili rumunski rodoljubi, ljudi sa duga\u010dkim parlamentarnim iskustvom i politi\u010dkom praksom. Ja mislim da nisu bili demokrati, \u0161to je i dokazano u mesecima posle izbora. 6. decembra rumunska vojska je okupirala Erdelj, uspostavila granice i vratila mir u zemlju. Postoje veoma jasni dokazi da je revolucionarni duh zahvatio ne samo rumunska sela, ve\u0107 i Madjarsku sa one druge obale Tisa, celu Evropu uop\u0161te, uklju\u010duju\u0107i i Englesku. Vi\u0161e meseci gradovi, kao \u0161to su Torino, Minhen i Berlin, bili su rukovodjeni crvenom zastavom udru\u017eenja vojnika i radnika. Ista situacija je nastala i u Erdelju<\/em>.\u201d<\/p>\n
Glasanje za ujedinjenje Transilvanije sa Rumunijom bio je te\u017eak proces koji je trajao skoro mesec dana, a na \u010dijem je kraju bila jasna \u017eelja za novim po\u010detkom. Bio je i napor velike ljudske zajednice koja se organizovala bez institucija i bez pomo\u0107i, samo na bazi volje da se uspostavi mir i realizuje nova dr\u017eavna pripadnost. 1. Decembra 1918. Alba Julija je bila centar ideje o rumunizmu u Erdelju, a kraj iste godine bio i kraj jedne epohe i po\u010detak druge, u kojoj ljudi su imali druga o\u010dekivanja.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" 1. decembra 1918. godine, Nacionalni Skup Rumuna u Transilvaniji sazvan je u Alba Juliji, gradu u kojem su bili pogubljeni Horja i Kri\u0161an, dva od tri rukovodioca selja\u010dke pobune iz 1784.-1785. Veliki Rumunski Nacionalni Savet, reprezentativno telo koje je imalo zakonodavnu mo\u0107, sazvao je skup 1228 delegata u gradu koji je postao simbol radi izrade […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":130748,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515378","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n