Komunisti\u010dki re\u017eim u Rumuniji nametnuo je stroge mere u svim oblastima dru\u0161tvene aktivnosti, uklju\u010duju\u0107i i kulturu za koju su kulturni aktivisti i cenzura ustanovili zvani\u010dne direktive. Ova situacija je va\u017eila za sve domene kulture, a oblici koji nisu po\u0161tovali dr\u017eavna naredjenja bili su marginalizovani i smatrani predstavnicima podzemne kulture ili kontrakulture. Sem simfonijske I operske muzike, kontrakultura je bila prisutna u rok, d\u017eez, bluz i folk muzici. Pop muzika je najvi\u0161e po\u0161tovala komunisti\u010dke direktive te se najvi\u0161e svidela dr\u017eavnim organima. U roku, d\u017eezu, bluzu i folku bilo je malo umetnika koji su se izrazili nepo\u0161tuju\u0107i komunisti\u010dke direktive, zbog te\u0161kog pristupa izvorima inspiracije, te zato je bilo malo poku\u0161aja komponovanja slobodnih muzi\u010dkih poruka. Medjutim, kontrakultura se pojavila kao potreba za slobodom kreacije i izra\u017eavanja koju su ljudi sasvim prirodno ose\u0107ali. Izvori inspiracije, poput bit, rok, bluz i d\u017eez muzike sa plo\u010da izdavanih na Zapadu, prodrli su u Rumuniju istovremeno sa obi\u010dnim prizvodima, kao \u0161to su bila ode\u0107a i obu\u0107a, kozmetika ili nakit. Sem onih koji su nezakonito prodavali ove proizvode, strani studenti koji su studirali u Rumuniji doneli su plo\u010de sa muzikom koja nije postojala na rumunskom tr\u017ei\u0161tu. Muzi\u010dka kontrakultura bila je prisutna u Rumuniji I posredstvom d\u017eez programa Glasa Amerike, koji je realizovao Vilis Konover, i programa rok muzike Slobodne Evrope, koji je realizovao Kornel Kirijak.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Zna\u010dajni su bili i stihovi koje je predlo\u017eila kontrakultura, a naj\u010de\u0161\u0107e oblik izra\u017eavanja bila je ironija, koja je stiumulisala ideje i razmi\u0161ljanje. Stra\u0161an nedostatak hrane i veoma tmurna atmosfera \u201980. godina u\u010dinili su da stihovi postanu veoma relevantni za muziku nonkonformisti\u010dkih umetnika. Iako je komunisti\u010dki re\u017eim u\u010dinio male ustupke kontrakulturi, dozvoljavaju\u0107i organizovanje d\u017eez festivala u gradovima Sibiju i Kostine\u0161ti, ova nije bila sloboda ve\u0107 samo periferni prostor, iza kojeg je o\u0161tra stvarnost o\u0161amarila sve rumune. Istori\u010dar Sorin Antohi govori o po\u010detku prehrambene krize: \u201cOp\u0161ta kriza dobara \u0161iroke potro\u0161nje je za mene postala veoma vidljiva 1980. godine, kada sam se vratio sa d\u017eez Festivala iz Sibijua. U \u017eelezni\u010dkoj stanici u Ploje\u0161tu, u jutarnim satovima, video sam veliki red, ustvari veliku gu\u017evu, pred prodavnicom iz koje su ljudi kupili pola paketa maslaca, jer tolika je bila porcija.\u201d<\/em><\/p>\n
Neki umetnici u komunisti\u010dkoj Rumuniji su poku\u0161avali da izbegnu one oblike muzi\u010dkog izra\u017eavanja, koje su nametnule tada\u0161nje vlasti i cenzura. Jedan od ovih umetnika bio je arhitekta Aleksandru Andrije\u0161, va\u017ean predstavnik muzi\u010dke kontrakulture \u201970. i \u201880. godina. Dve od njegovih najuspe\u0161nijih pesama bile su \u201cKakav lep grad\u201d i \u201cNa informativnom programu\u201d (Ce ora\u0219 frumos\/ La Telejurnal). U prvoj pesmi on je ironi\u010dno pevao o op\u0161tem prisustvu fabrika i zavoda, koji nisu po\u0161tovali urbanske prinicipe i trendove, i o privilegovanim stanovnicima specijalnih rezidencijalnih \u010detvrti kojima su vlasti pridavale posebnu pa\u017enju. Druga pesma je bila neka me\u0161avina ironije i subverzivnog smisla, koja je postala pravi hit \u201980. godina, kada je prehrambena kriza o\u0161tro pogodila Rumuniju. Na nedavnoj pres konferenciji, Aleksandru Andrije\u0161 govorio je o po\u010decima svoje ljubavi prema nezvani\u010dnoj muzici: \u201cMoram priznati da sam, s jedne strane, imao sre\u0107u \u0161to je sestra moje majke, usled ven\u010danja, oti\u0161la u Ameriku 1966. godine i imao pristup knjigama i plo\u010dama koje nismo na\u0161li na rumunskom tr\u017ei\u0161tu. Sa druge strane, imao sam onaj album koji je izdao Smithsonian Muzej i koji je bio prava enciklopedija tradicionalne ameri\u010dke muzike, posle 1900. godine. Naravno da su me vlasti pozvale na saslu\u0161anja da im ka\u017eem \u0161ta je sa onim paketom koji sam dobio iz SAD<\/em>.\u201d<\/p>\n
Engleski jezik bio je osnovni element muzi\u010dke kontrakulture te se Aleksandru Andrije\u0161 seti kako je u gimnaziji, profesorka engleskog donela na \u010dasovima plo\u010de sa muzikom Rolling Stones-a. Ali on nije pevao na engleskom: \u201dZa mene najva\u017enija je bila \u010dinjenica da nisam mogao da \u010dujem u rumunskoj muzici ono \u0161to sam \u010duo u muzici na drugim jezicima. Naravno da me rumunska muzika nije zanimala, zbog stihova bez ukusa onih kompozitora i izvodja\u010da koji nisu hteli da imaju probleme sa dr\u017eavnim vlastima. \u0160to se stihova ti\u010de, postojale su samo dve varijante: bili su tekstovi bez ikakve poruke ili stihovi rumunskih klasi\u010dnih pesnika koje su vlasti odobrile. Zato sam po\u010deo da komponujem pesme, onakve kakve bih ja hteo da slu\u0161am. Nikada nisam mislio da \u0107u ih ikada pevati na jednoj sceni<\/em>.\u201d<\/p>\n
Publika u Rumuniji je obo\u017eavala proizvode muzi\u010dke kontrakulture i posle 1989. godine, ne zbog njihove sada\u0161nje relevantnosti, te zbog njihove tada\u0161nje vrednosti.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Komunisti\u010dki re\u017eim u Rumuniji nametnuo je stroge mere u svim oblastima dru\u0161tvene aktivnosti, uklju\u010duju\u0107i i kulturu za koju su kulturni aktivisti i cenzura ustanovili zvani\u010dne direktive. Ova situacija je va\u017eila za sve domene kulture, a oblici koji nisu po\u0161tovali dr\u017eavna naredjenja bili su marginalizovani i smatrani predstavnicima podzemne kulture ili kontrakulture. Sem simfonijske I operske […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":281331,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515379","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n