Posle 1989. godine, u istoriji Rumunije, Centralne i Isto\u010dne Evrope, usledio je nov period. Ovo je period nedavne istorije u kojem na razmi\u0161ljanje uti\u010du savremene ideje i o\u010dekivanja, vi\u0161e nego na dru\u0161tva u daljoj pro\u0161losti. \u0160ta je ostvareno u Rumuniji zadnjih 30 godina, posle pada komunizma? Neki bi rekli da je bilo mnogo ostvarenja, drugi na protiv. Istori\u010dari i stru\u010dnjaci u psiho-dru\u0161tvenim naukama analizirali su najpro\u0161ireniji ose\u0107aj u postsocijalisti\u010dkim dru\u0161tvima, a to je nostalgija za decenijama koje su prethodile 1989. godini. U svim biv\u0161im komunisti\u010dkim zemljama Centralne i Isto\u010dne Evrope postojalo je ose\u0107anje, emocionalni stav prema onome \u0161to je bilo pre 89., jer ljudi te\u017ee zasladjivanju pro\u0161losti koje povezuju sa sopstvenim \u017eivotom, bez obzira na strogost politi\u010dkog re\u017eima ili nesre\u0107nijeg perioda. Na taj na\u010din, nostalgija \u010dini da sada\u0161njost bude obojena \u017eivim bojama, a pro\u0161lost, u kojoj lice ne pronadje vi\u0161e sebe, obojena je tamnim bojama. Kratko re\u010deno, nostalgija idealizuje pro\u0161lost, smatra da se tamo nalazi sve \u0161to je bilo dobro, i ridikulizira sada\u0161njost koju okrivljuje za svo zlo.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ni Rumunija nije izuzeta nostalgi\u010dara, a starije osobe su najizlo\u017eenije nostalgiji. Medjutim, u istoj meri u kojoj je neobja\u0161njiva, nostalgija je i nepravedna. Rumunija je danas sa svih gledi\u0161ta mnogo daleko od zemlje koja je bila pre tri decenije, ona se puno transformisala, nalazi se u najbezbednijoj situacijoj u njenoj celoj modernoj istoriji uprkos inerciji koja je vu\u010de nadole. Dakle, na pitanje \u0161ta je ostvareno u Rumuniji posle 30 godina od pada komunizma, odgovara istori\u010dar Drago\u0161 Petresku, profesor bukure\u0161tanskog fakulteta Politi\u010dkih i administrativnih nauka: \u201c\u0160to se Rumunije ti\u010de postoje jasnih ostvarenja, a moja generacija, koja je \u017eivela u kriznom period 80. godina, a koja nije ni sanjala da ikada putuje na Zapad, ima druga\u010diju percepciju o tome u odnosu na generacije rodjene posle 1989. Rumunija je \u010dlanica Evropske unije i NATO-a, jasno je da tr\u017ei\u0161na privreda, iako nije u potpunosti funkcionalna, funkcioni\u0161e. Postoji dinami\u010dan privatni sektor, imamo strane investicije, ima puno stvari koji nam pokazuju da Rumunija je na dobrom putu<\/em>.<\/p>\n
Mnogi prekori koje nostalgi\u010dari upu\u0107uju aktuelnom dru\u0161tvu su u ustvari odraz sopstvenih slabosti i manifestacije nemo\u0107i, oni su manifestacije kolektivnog uma, automatizama i kli\u0161ea kojih se ljudi te\u0161ko otarase. Istori\u010dar Drago\u0161 Petrescu misli da je to efekat politi\u010dke kulture koja se ne mo\u017ee tako lako promeniti: Postoje jo\u0161 mnoge stvari koje zavise od nas Rumuna i od politi\u010dke kulture. U prvom redu re\u010d je o generalizaciji demokratske politi\u010dke kulture i, nekako, smo sasvim svesni da je moramo ve\u017ebati, bez da \u010dekamo pomo\u0107 spolja, nego moramo po\u010deti sa veoma ozbiljnim stvarima koje se ti\u010du nacionalne bezbednosti. \u010cinjenica da Rumunija nije jo\u0161 sposobna da sama odbrani svoj vazdu\u0161ni prostor sopstvenim snagama ili da doprinese sopstvenim snagama, puno govori. Politi\u010dka korupcija, to jest prodaja politi\u010dke odluke onome koji najvi\u0161e para daje, dovela nas je gde smo danas. I za to nije kriv re\u017eim \u010cau\u0161eskua, ve\u0107 politi\u010dari koje su, naj\u010de\u0161\u0107e, rumuni birali nerazumnim glasanjem ili bez da previ\u0161e cene njihov glas. Veoma va\u017eno je koga biramo, jer bi moglo da nam posle izbora bude \u017eao.<\/em><\/p>\n
Postavlja se pitanje da li neispunjenja pripadaju aktuelnom dru\u0161tvu ili je to komunisti\u010dko nasledje, a istori\u010dar Drago\u0161 Petresku veruje da je re\u010d o me\u0161avini komunisti\u010dkog nasledja i onoga \u0161to je bilo pre komunisti\u010dkog perioda: \u201cIstina je da imamo nasledje, ali nije ono te\u0161ko nasledje komunisti\u010dke pro\u0161losti, ve\u0107 nasledje zemlje sa baze dijagonale evropskog razvoja, koja se kre\u0107e sa jugo-istoka prema severo-zapada protestantske etike, kako je rekao veliki nema\u010dki sociolog Maks Veber. Mi, rumuni, nalazimo se na jugo-istoku pravoslavne etike gde su stvari komplikovanije, gde ljudi naj\u010de\u0161\u0107e o\u010dekuju da besplatno prime od drugih umesto da u\u010de kako da rade da bi bolje \u017eiveli. Ima puno stvari koje dr\u017ee od nerazvijenosti zone koja je nazvana poluperiferijom<\/em>.<\/p>\n
Kao bilo koje dru\u0161tvo i rumunsko dru\u0161tvo treba da gleda napred da bi video smisao postojanja. Istori\u010dar Drago\u0161 Petresku, profesor bukure\u0161tanskog Fakulteta Politi\u010dkih i administrativnih nauka, ka\u017ee da \u0107e budu\u0107e generacije napraviti promene, kako su, ina\u010de, prethodne i aktuelne generacije dovele Rumuniju do ovog istorijskog trenutka: \u201cPostoje stvari zbog kojih bi trebalo da rumuni budu optimisti\u010dkiji raspolo\u017eeni, a to je transnacionalna dijaspora koja radi na Zapadu. Ali ona se vra\u0107a u domovinu i htela bi da vidi promenjene stvari. Ovaj geslo, koji se meni svidja, odnosno \u201c\u017delimo zemlju kao na zapadu, \u0161to u ustvari zna\u010di da \u017eelimo zemlju sli\u010dnu konsolidovanim demokratijama, pokazuje da postoji dinamika mladih generacija<\/em>.<\/p>\n
30 godina posle 1989., Rumunija je u stabilnoj situaciji, u kojoj sloboda je su\u0161tinski osnov, a, na kraju krajeva, ovo je najva\u017enije.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Posle 1989. godine, u istoriji Rumunije, Centralne i Isto\u010dne Evrope, usledio je nov period. Ovo je period nedavne istorije u kojem na razmi\u0161ljanje uti\u010du savremene ideje i o\u010dekivanja, vi\u0161e nego na dru\u0161tva u daljoj pro\u0161losti. \u0160ta je ostvareno u Rumuniji zadnjih 30 godina, posle pada komunizma? Neki bi rekli da je bilo mnogo ostvarenja, drugi […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":130906,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515381","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n