1. decembra 1918., Transilvanija se ujedinila sa Rumunijom i, na taj na\u010din, postavljen je temelj Velike Rumunije. Na Nacionalnom skupu u gradu Alba Julija, hiljade rumuna su odobrile ujedinjenje sa Kraljevinom Rumunijom, \u0161to je bio plod vizija elita, ali i inferiornih dru\u0161tvenih slojeva. Jedan od predstavnika onih elita bio je i grko-katoli\u010dki biskup Juliju Hosu, mu\u010denik za veru. Rodjen 1885. godine u \u017eupaniji Klu\u017e, na zapadu Rumunije, on je studirao teologiju u rimo-katoli\u010dkoj gimnaziji, a 1904. po\u010deo je univerzitetske teolo\u0161ke studije u Koled\u017eu De Propaganda Fide u Rimu. 1906. dobio je titulu doktora fiilozofije, a 1910. doktora teologije. Iste 1910. zaredjen je za sve\u0161tenika, a izmedju ove godine i 1918., od pre i do kraja Prvog svetskog rata, Juliju Hosu je radio kao arhivar i bibliotekar u biskupiji u Lugo\u017eu i bio sekretar njegovog strica biskupa Vasilea Hosua. On se dobrovoljno prijavio za slu\u017eenje vojnog roka kao vojni sve\u0161tenik, imaju\u0107i \u010din podpukovinka u austrougarskoj vojsci. 1918., astralne godine za rumune u Erdelju, imenovan je za grko-katoli\u010dkog biskupa u rumunskom gradu Gerla. Krajem rata, erdeljski rumuni su odlu\u010dili da se ujedine sa Rumunijom, a Juliju Hosu je bio onaj koji je, na predlog Velikog rumunskog nacionalnog saveta, 1. decembra 1918., pred mno\u0161tvom ljudi u Alba Juliji \u010ditao proklamaciju o ujedinjenju Transilvanije sa Kraljevinom Rumunijom. Zajedno sa pravoslavnim episkopom Mironom Kristeom i sa erdeljskim liderima Aleksandrom Vajda- Vojevodom i Vasileom Goldi\u0161em, Hosu je do\u0161ao u Bukure\u0161t sa Deklaracijom o ujedinjenju iz Alba Julije da bi je uru\u010dili kralju Rumunije Ferdinandu Prvom.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U usmenom arhivu Rumunskog radija nalazi se audio dokument od velike va\u017enosti o duhovnom stanju one godine. Re\u010d je o izjavi grko-katoli\u010dkog biskupa Julijua Hosua koji govori o politi\u010dkim, ekonomskim, socijalnim i gradjanskim te\u017enjama tada\u0161njih rumuna. Snimak je tajno realizovan 1969., godinu dana pre smrti ovog velikana rumunskog naroda i grko-katoli\u010dke crkve: \u201dBra\u0107o! Ovaj je veliki trenutak, kada svemo\u0107ni Bog glasom svog vernog naroda izgovara Svoje vi\u0161evekovono pravo. Danas, na\u0161om odlukom ostvaruje se Velika Rumunija, jedna i nepodeljiva, a svi sre\u0107ni rumuni iz ovih podru\u010dja ka\u017eemo: zauvek se ujedinimo sa maticom zemljom Rumunijom! Nacionalni skup svih rumuna iz Transilvanije, Banata i Zemlje Madjarske, okupljen u Alba Juiji 1. decembra 1918. godine, progla\u0161ava ujedinjenje rumuna i svih teritorija na kojima oni su nastanjeni sa Rumunijom. Nacionalni skup progla\u0161ava i nepovredivo pravo rumunskog naroda na ceo Banat koji se \u0161iri izmedju reka Mori\u0161, Tisa i Dunav. Nacionalni Skup obezbedjuje pomenutim teritorijama pivremenu autonomiju do zasedanja narodne skup\u0161tine, i to na bazi univerzalnog glasanja. U vezi toga, kao fundamentalne principe u osnivanju nove rumunske dr\u017eave, Nacionalni Skup progla\u0161ava slede\u0107e: potpunu nacionalnu slobodu za sve narode koji ovde \u017eive zajedno sa nama, svaki narod \u0107e imati obrazovanje, upravu i sud na sopstvenom jeziku, u kojima \u0107e raditi njegovi pripadnici. Svaki narod \u0107e imati pravo da bude predstavljen <\/em>u zakonodavnim i rukovodecim telima, proporcionalno sa brojem njegovih \u010dlanova. Ista prava i potpunu autonomnu slobodu \u0107e biti za sve veroispovesti u dr\u017eavi; savr\u0161eno ostvarenje \u010disto demokratskog re\u017eima u svim zonama javnog \u017eivota, javno, direktno, jednako i tajno glasanje po op\u0161tinama, proporcionalno za predstavnike oba pola starije od 21. godine, za izbor na\u010delnika op\u0161tina, \u017eupanija ili predstavnika u parlamentu; potpuna sloboda \u0161tampe, pridru\u017eivanja i sastajanja, slobodna propaganda svih ljudskih razmi\u0161ljanja, radikalna agrarna politika \u0107e se u\u010diniti upisom svih imovina, prete\u017eno onih velikih. Omogu\u0107i\u0107e se seljacima da imaju imovinu najmanje koliko mogu da rade zajedno sa porodicom. Vode\u0107i princip ove agrane politike ima za cilj dru\u0161tveno izravnjavanje, kao i ja\u010danje proizvodnje. Industrijskim radnicima obezbedjuju se ista prava i koristi koji su na snazi u najrazvijenijim industrijalizovanim dr\u017eavama na Zapadu.\u201d<\/em><\/p>\n
Biskup Juliju Hosu je u Velikoj Rumuniji bio senator te je \u010desto odr\u017eao govore protiv revizionizma. A kada je Madjarska pripojila Severnu Transilvaniju, u avgustu 1940. godine, Hosu je ostao u gradu Klu\u017e, koji je bio pod madjarskom kontrolom, da bi bio pored vernike. Ustoli\u010denje komunisti\u010dkog re\u017eima 6. marta 1945. godine bio je trenutak po\u010detka uni\u0161tenja rumunske demokratije. Juliju Hosu je pritvoren 1948., a posle ukidanja grko-katoli\u010dke crkve, imao je prisilno prebivali\u0161te u manastiru Kaldaru\u0161ani, na severo-istoku Bukure\u0161ta. Po\u0161to je odbio da predje u pravoslavlje, 1950. godine poslat je u zatvor u gradu Siget, na severo-zapadu Rumunije. Bio je oslobodjen 1956. te je ponovo imao prisilno prebivali\u0161te u Kaldaru\u0161aniju, gde je preminuo 1970. Godinu dana pre njegove smrti, Papa Pavle \u010detvrti imenovao je Julijua Hosua kardinala, a 2019. Papa Franjo je beatifikovao Julijua Hosua i jo\u0161 \u0161estoricu grko-katoli\u010dkih sve\u0161tenika.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" 1. decembra 1918., Transilvanija se ujedinila sa Rumunijom i, na taj na\u010din, postavljen je temelj Velike Rumunije. Na Nacionalnom skupu u gradu Alba Julija, hiljade rumuna su odobrile ujedinjenje sa Kraljevinom Rumunijom, \u0161to je bio plod vizija elita, ali i inferiornih dru\u0161tvenih slojeva. Jedan od predstavnika onih elita bio je i grko-katoli\u010dki biskup Juliju Hosu, […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":130833,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515385","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n