Rumunija se krajem Prvog svetskog rata na\u0161la u pobedni\u010dkoj grupi. Teritorije nastanjene rumunima u ruskom i austro-ugarskom carstvu ujedinile su se sa Kraljevinom Rumunijom i trebalo bi da mirovni pregovori utvrde nove granice. Medjutim, medjunarodno priznavanje nove Rumunije nije bilo tako lako, jer nesporazumi i uskladjivanje interesa ote\u017eavali su sklapanje mira. Rumunija se suo\u010dila sa opozicijom saveznika koji su joj prebacili brojne stvari, a kojima je ona odgovorila obrazlo\u017eenjima i drugim prekorima. Na taj na\u010din, zbog nastalih tenzija liberalni politi\u010dar Jon. C. Bratijanu napustio je mirovne pregovore, iritiran \u010dinjenicom da u slu\u010daju Rumunije nisu u potpunosti po\u0161tovana predvidjanja Konvencije iz 1916. godine, na \u010dijoj bazi je ona u\u0161la u rat.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
1919. izmedju Rumunije i njenih saveznika- Francuske, Velike Britanije, Italije i Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, postojali su sporovi, a ove zemlje Antante uputile su joj kritike. Detalje nam nudi istori\u010dar Joan Skurtu: \u201dRumunija je bila primorana da odvojeno sklopi mir sa Centralnim Silama po\u0161to je Rusija iza\u0161la iz rata, a Rumunija je ostala sama na isto\u010dnom frontu. Dokumenti pokazuju da je ona sklopila mir uz saglasnost saveznika. Konvencija iz 1916. je, zahvaljuju\u0107i Jonu C. Bratijanuu, donela Rumuniji puno prednosti. U ono vreme Francuska je bila u te\u0161koj situaciji na zapadnom frontu, a ruska armija nije jo\u0161 uspela da pobedi u Galiiciji. Tada se verovalo da je potrebno da Rumunija interveni\u0161e da bi privukla \u0161to ve\u0107i broj nema\u010dkih i austro-ugarskih vojnika protiv sebe i da, na taj na\u010din, oslobodi pomenuta dva fronta. U ovom kontekstu napravljeni su doti\u010dni ustupci, koji je Francuska po\u010dela da \u017eali krajem rata<\/em>.\u201c<\/p>\n
U kontekstu u kojem se 1916. godine Francuska na\u0161la u te\u0161koj situaciji, neophodnost ulaska Rumunije u rat postala je kriti\u010dna. Istori\u010dar Joan Skurtu smatra da je u onom trenutku Rumunija nasla snagu da igra svoje karte i dobije zna\u010dajne prednosti: \u201dU prvom redu bilo je re\u010d o severnoj i zapadnoj granici koju je na izuzetan na\u010din postavio Bratijanu, preciziraju\u0107i svako brdo, selo ili reku, a na mirovnoj konferenciji je trebalo da se ova granica utvrdi. Ona granica je pratila tok Tise do izlivanja reke u Dunav, ono \u0161to je nezadovoljilo Srbiju, koja je tvrdila da je granica blizu Beograda i trebalo je da se joj obezbedi prostor sigurnosti, iako se Rumunija zalagala da ne militarizuje onu granicu.<\/em>\u201c<\/p>\n
U januaru 1919. godine, kada je po\u010dela Mirovna konferencija, Rumunija je oti\u0161la u Pariz da bi dobila ono \u0161to je joj obe\u0107ano. Ali postojali su interesi, koji je trebalo zadovoljiti kompromisima. Detalje nam nudi istori\u010dar Joan Skurtu: \u201dPredstavnici \u010detiri velike sile, to jest predsednik SAD, premijeri Velike Britanije, Francuske i Italije i Jon C. Bratijanu imali su razli\u010dite pojmove, u smislu da predstavnik Rumunije je, polaze\u0107i od predvidjanja Konvencije sklopljene 4. augusta 1916., smatrao da \u0107e se prema zemljama potpisnicama postupati jednako. No, vrhovni savet sastavljen na mirovnoj konferenciji odlu\u010dio je da zemlje \u010dlanice imaju statut dr\u017eava sa vremenski neograni\u010denim interesima, dok ostale, uklju\u010duju\u0107i i Rumuniju, bile su smatrane dr\u017eavama sa ograni\u010denim interesima. Zasnivaju\u0107i se i na \u010dinjenici da se predsednik Vilson zalo\u017eio za ravnopravnost dr\u017eava, za demokratiju i demokratsko re\u0161avanje sporova medju dr\u017eavama, Bratijanu je insistirao da se prema Rumuniji pristupa jednako, kao prema ostalim zemljama. Ali njemu je replicirao upravo predsednik Vilson, koji mu je na mirovnoj konferenciji rekao da svaka dr\u017eava zna\u010di toliko koliko zna\u010di njena vojna mo\u0107<\/em>.\u201c<\/p>\n
Jon C. Bratijanu je sam odustao od svog beskompromisnog stava. Njegov zamenik Aleksandru Vajda Voevod, potpisao je ugovore koji su priznali Veliku Rumuniju, precizira istori\u010dar Joan Skurtu: \u201cBilo je nemogu\u0107e da mala zemlja, sa teritorijalnim zahtevima, \u010dije je ujedinjenje dobijeno potvrdjivanjem ovog \u010dina u ugovorima, ima pretenzije da je jednaka Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama, Francuskoj, Velikoj Britaniji i Italiji. Bratijanu je to shvatio i na mestu rukovodioca rumunske delegacije ostavio Aleksandru Vajdu Voevoda, po\u0161to je ga naknadno ubedio da udje u masoneriju. Bratijanu je saznao da mnoge odluke donete su tokom no\u0107i na skupu masona, gde on nije bio prisutan, jer nije shvatio da nema drugi izbor. On je u Parlamentu objasnio da je svestan \u010dinjenice da je u\u0161ao u jamu i povukao i Rumuniju za sobom, ali njegov ose\u0107aj je bio da su u onoj jami bile i delegacije SAD, Velike Britanije, Francuske i Italije.<\/em>\u201c<\/p>\n
Rumunija je, najzad, dobila ono \u0161to je \u017eelela: priznanje ujedinjenja sa Bukovinom potpisivanjem ugovora sa Austrijom, priznanje ujedinjenja sa Transilvanijom i sa dve tre\u0107ine Banata ugovorom sa Madjarskom,.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Rumunija se krajem Prvog svetskog rata na\u0161la u pobedni\u010dkoj grupi. Teritorije nastanjene rumunima u ruskom i austro-ugarskom carstvu ujedinile su se sa Kraljevinom Rumunijom i trebalo bi da mirovni pregovori utvrde nove granice. Medjutim, medjunarodno priznavanje nove Rumunije nije bilo tako lako, jer nesporazumi i uskladjivanje interesa ote\u017eavali su sklapanje mira. Rumunija se suo\u010dila sa […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":281378,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515386","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n