Posle 1945., godine u kojoj je Sovjetski savez integralno okupirao Centralnu i Isto\u010dnu Evropu, usled pobede nad nacisti\u010dkom Nema\u010dkom, u istoriji regiona po\u010delo je uspostavljanje komunisti\u010dkih re\u017eima. Nikada primenjen pre 1917., komunisti\u010dki re\u017eim, koji je zami\u0161ljala radikalna marksisti\u010dka grupa predvodjene Rusom Vladimirom Ili\u0107em Lenjinom, zasnovao se na represiji i teroru koji su politi\u010dke policije stavile u praksu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Bez obzira na naziv, odnosno CEKA, NKVD ili KGB u Sovjetskom savezu, AVH u Madjarskoj, SB u Poljskoj, StB u \u010cehoslova\u010dkoj, STASI u Isto\u010dnoj Nema\u010dkoj ili Sekuritatea u Rumuniji, obezbednosne slu\u017ebe su imale skoro istu strukturu i misiju: da potisnu bilo koji poku\u0161aj podrivanja autoriteta re\u017eima prikupljanjem informacija i fizi\u010dkim uklanjanjem. Model, koji je zamislio \u010duveni Feliks D\u017eerjinski, prvi \u0161ef krvave institucije odgovorne za desetine miliona \u017ertava u Sovjetskom savezu, bio je naknadno primenjen u okupiranim zemljama.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Bezbednosne slu\u017ebe zemalja Centralne i Isto\u010dne Evrope imale su skoro isto pona\u0161anje vi\u0161e od 40 godina. Ako su se toliko vremena pona\u0161ale na isti na\u010din, da li je njihova sudbina bila razli\u010dita posle 1989., kada je komunisti\u010dkom re\u017eimu do\u0161ao kraj? Istori\u010dar Marius Oprea misli da njihova sudbina nije bila razli\u010dita izuzev STASI-ja iz biv\u0161e Nema\u010dke Demokratske Republike: \u201dU svim biv\u0161im komunisti\u010dkim zemljama postoje akcije biv\u0161ih obave\u0161tajnih struktura, ali u nekima biv\u0161i oficiri za vezu nisu vi\u0161e mogli da dejstvuju. Veoma dobar primer u tom smislu je biv\u0161a Demokratska Nema\u010dka u kojoj imena svih oficira STASI-ija uzeta su sa zvani\u010dnih spiskova i znalo se ta\u010dno ko \u0161ta je uradio, te zavisno od slu\u010daja izvedeni su pred sud, ali nisu vi\u0161e radili u okviru sistema. U Demokratskoj Nema\u010dkoj bilo je, medjutim, pitanje nacionalne bezbednosti, jer su zapadni nemci hteli da znaju sa kojim isto\u010dnim nemcima su mogli razgovarati.\u201d <\/em><\/p>\n
Istori\u010dari koji studiraju savremenu istoriju i biv\u0161i sovjetski prostor govore o \u201cInternacionali bezbednosnih slu\u017ebi\u201d, imaju\u0107i u vidu koncept Internacionale, koji su socijalisti\u010dke zemlje redovno i odlu\u010dno promovisale. Ova \u201cinternacionala \u010dekista\u201d, kako ju je nazvao francuski istori\u010dar Emanuel Droa, je model koji je u\u010dinio da sudbina ljudi iz informativno-represivnih struktura u njihovim zemljama bude skoro ista posle 1989. Op\u0161te mi\u0161ljenje, koje osudjuje prisustvo u javnom \u017eivotu biv\u0161ih \u010dlanova represivnih struktura, koji su se preko no\u0107i obogatili, postali lideri mi\u0161ljenja i politi\u010dari, ne \u017eeli da vodi ra\u010duna o \u010dinjenici da su 1989. svi gradjani postali slobodni, dakle i biv\u0161i \u010dlanovi snaga bezbednosti. Marius Oprea, autor uspe\u0161ne knjige o karijerama biv\u0161ih rumunskih bezbednjaka, pisao je da u svim biv\u0161im komunisti\u010dkim zemljama, izuzev isto\u010dno-nema\u010dkog slu\u010daja, biv\u0161i \u010dlanovi bezbednosti i njihova deca postali su nove elite. <\/p>\n
\u201dU biv\u0161im komunisti\u010dkim zemljama, sre\u0107om, u ve\u0107oj ili manjoj meri, ove biv\u0161e structure zadr\u017eale su mo\u0107. Upravo onako kako se razbilo jedinstvo biv\u0161e rumunske Sekuritate, razbilo se i jedinstvo akcija bezbednosnih slu\u017ebi u bratskim zemljama Var\u0161avskog ugovora. Pre 1989. postojala je bar formalna saradnja medju svim bezbednosnim slu\u017ebama biv\u0161ih komunisti\u010dkih zemalja, jer su one vr\u0161ile razmenu informacija. Sa madjarima, na primer, rumunski obave\u0161tajci imali su veoma dobre odnose kada je bilo re\u010di o davanju i prijemu informacija o dizidentima i politi\u010dkim protivnicima. Postojale su ii razmene tehnologije izmedju rumuna i isto\u010dnih nemaca ili \u010dehoslovaka. Imamo i povod za nacionalni ponos, da tako ka\u017eem. Rumuni su 1949. godine, razvili sistem putem kojeg se telefon mogao koristiti kao prijemnik, odnosno moglo se slu\u0161ati preko telefona<\/em>.\u201d<\/p>\n
Iako se obi\u010dnom rumunu \u010dini paradoksalno, istori\u010dar Marius Oprea tvrdi da u slu\u010daju rumunske Slu\u017ebe bezbednosti stopa reaktivacije biv\u0161ih oficira bila je ni\u017ea nego u drugim biv\u0161im komunisti\u010dkim zemljama: \u201cU\u010destvovao sam na kolokvijumu koji je odr\u017ean 2003. u Vajmaru, gde su bili prisutni stru\u010dnjaci za pitanje obave\u0161tajnih slu\u017ebi. Cilj skupa je bio da se predstavljaju radovi o onome \u0161ta se desilo sa bezbednosnim slu\u017ebama u svakoj zemlji. Tada je Rumunija najlo\u0161e stajala u domenu reaktivacije struktura bivse politi\u010dke policije, zato \u0161to u na\u0161oj zemlji, u uslovima revolucije od decembra 1989. i dr\u017eavnog udara koji je revoluciji zadala promoskovska struktura predvodjena Jonom Ilijeskuom, vojska i bezbednost nisu vi\u0161e imale kud, posle svega \u0161to su u\u010dinile u Temi\u0161varu i Bukure\u0161tu. One su bile primorane da se dru\u017ee sa ljudima Moskve, kao u slu\u010daju ministra odbrane Vasilea Mile koji se 22. decembra ujutro pucao u grudi<\/em>.\u201d<\/p>\n
S obzirom da je evolucija isto\u010dne polovine sovjetizirane Evrope posle 1945. bila ista do 1989., ono \u0161to je usledilo posle one godine nije imalo kako da bude razli\u010dito. I to je jo\u0161 jedan primer kako, u istoriji, sli\u010dnosti su ve\u0107e nego \u0161to mi mislimo.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Posle 1945., godine u kojoj je Sovjetski savez integralno okupirao Centralnu i Isto\u010dnu Evropu, usled pobede nad nacisti\u010dkom Nema\u010dkom, u istoriji regiona po\u010delo je uspostavljanje komunisti\u010dkih re\u017eima. Nikada primenjen pre 1917., komunisti\u010dki re\u017eim, koji je zami\u0161ljala radikalna marksisti\u010dka grupa predvodjene Rusom Vladimirom Ili\u0107em Lenjinom, zasnovao se na represiji i teroru koji su politi\u010dke policije stavile […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":281395,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515390","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n