Likvidacija nepismenosti u Rumuniji predstavila je jedan od uspeha kojim se komunisti\u010dki re\u017eim stalno ponosio i \u010desto navodio. Pismenost je bila jedna od opsesija re\u017eima koji je \u017eeleo da emancipira narod i oslobodi pojedinca od svih dotada\u0161njih ograni\u010denja. Komunisti su smatrali da je nepismenost bila jedan od velikih hendikepa ni\u017eih klasa uporedjenju sa srednjim i vi\u0161im klasama. Istori\u010dari ka\u017eu, medjutim, da je onaj uspeh diskutabilan s obzirom da su tro\u0161kovi bili mnogo ve\u0107i od koristi. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
23. avgusta 1944. godine, Rumunija je napustila alijansu sa Nema\u010dkom i Italijom i pridru\u017eila se Ujedinjenim Nacijama. Nedelju dana kasnije, 31. avgusta, sovjetska armija u\u0161la je u Bukure\u0161t, a ovaj trenutak predstavio je novu raskrsnicu u savremenoj istoriji Rumunije. Jo\u0161 od ulaska sovjeta u na\u0161u zemlju, komunisti\u010dka i prokomunisti\u010dka \u0161tampa govorila je o potrebi za likvidacijom nepismenosti. Zvani\u010dan list Rumunske komunisti\u010dke partije (PCR) Sc\u00e2nteia, u prevodu Iskra, procenio je da je stopa nepismenosti u ruralnoj sredini i malim gradovima od 49%. Autori \u010dlanaka, a kasnije komunisti\u010dki lideri, su tendenciozno predstavili onu rumunsku stvarnost negiraju\u0107i bilo koje prethodne napore za suzbijanje pojave nepismenosti. Komunisti su optu\u017eili demokratske vlade zbog namere da diskriminiraju ni\u017ee klase i blokiraju obrazovanje u seoskoj sredini.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kristijan Vasile, istori\u010dar bukure\u0161tanskog Instituta za istoriju Nikolaje Jorga, istra\u017euje politiku alfabetizaciije koju je komunisti\u010di re\u017eim vodio u svojim prvim godinama postojanja. On tvrdi da po\u010dev od kraja 1947., kampanija suzbijanja nepismenosti je za komunisti\u010dko rukovodstvo postala, ustvari, zna\u010dajan deo kulturne revolucije po sovjetskom modelu. Staljinisti\u010dka propaganda je rekla da u Sovjetskom Savezu nisu vi\u0161e postojali nepismeni ljudi, a istu stvar je tvrdile i komunisti\u010dka vlast u Rumuniji. Mihail Roler nije bio samo \u0161ef istori\u010dara, ve\u0107 i teoreti\u010dar pedagogije sovjestke inspiracije. On je i autor knjige o sovjetskoj pedagogiji i o na\u010dinu na koji bi trebalo da se pedago\u0161ki metodi primene na rumunskom prostoru, <\/em>precizira na\u0161 sagovornik istori\u010dar Kristijan Vasile.<\/p>\n
Nepismenost predstavlja ogromnu prepreku na putu privla\u010denja radnika u rukovodstvo zemlje i u aktivnu izgradnju socijalizma i komunizma. \u010covek koji je nepismen nalazi se van politike, tvrdilo se u manifestu kulturne propagande, koji je bio pojednostavlju\u0107a i mistificiraju\u0107a retorika. Ustoli\u010denje komunisti\u010dke vlade Petrua Groze, 6. marta 1945. godine, otvorilo je vrata politici alfabetizacije u rumunskoj dr\u017eavi. Ministarstva obrazovanja i kulture trebalo bi da se bave primenom ove politike alfabetizacije, koja je, izmedju ostalog, predvidela \u0161irenje \u0161kolske mre\u017ee u ruralnoj sredini i omogu\u0107avanje pristupa obrazovanju deci u celoj zemlji. Sem \u0161irenja \u0161kolske mre\u017ee, alfabetizacija je bila primenjena i posredstvom filmskih karavana, vizuelne propagande i izlaganja umetni\u010dkih dela koji su podsticali na u\u010denje. Veoma efikasno sredstvo alfabetizacije bilo je i slu\u017eenje vojnog roka, jer i vojska je imala kulturne programe, a mnogi seljaci su u\u010dili da pi\u0161u i \u010ditaju za vreme slu\u017eenja vojnog roka. Istovremeno, za vreme slu\u017eenja vojnog roka i pripadnici nacionalnih manjina su u\u010dili rumunski jezik. Ali komunisti\u010dka pismenost je pretpostavila ideologiju, a cilj znani\u010dne kulturne politike bio je \u0161irenje marksisti\u010dko-lenjinisti\u010dkih u\u010denja.<\/p>\n
Medjutim, planovi nisu se odvijali kako su zamislili slu\u017ebenici, jer u praksi su postojale pote\u0161ko\u0107e, precizira istori\u010dar Kristijan Vasile. On ka\u017ee da kampanija alfabetizacije, kako ju je koncipiralo Ministarstvo obrazovanja, nai\u0161la je na uzdr\u017eanost i \u010dak protivljenje nekih nastavnika i profesora. Nije bilo re\u010di o \u010dinjenici da su oni bili bur\u017euji i da prijncipijelno su bili protivnici vlasti, ve\u0107 o sasvim banalnim stvarima. Mnogi u\u010ditelji i nastavnici bili su uklonjeni iz tradicionalnih gradskih \u0161kola. Drugi su zbog politi\u010dkih razloga transferisani u seosku sredinu ili u male gradove gde je bilo puno nepismenih ljudi, <\/em>precizirao je istori\u010dar Kristijan Vasile.<\/p>\n
Mladi i jo\u0161 neiskusni u\u010ditelji i nastavnici poslati su u seosku sredinu putem mehanizma takozvane reparticije\u201c radi primene politike komunisti\u010dke partije, a usled odbijanja da idu na nova radna mesta mnogi prosvetni radnici su progla\u0161eni saboterima i ka\u017enjeni. Kristijan Vasile, istori\u010dar bukure\u0161tanskog Instituta za istoriju Nikolaje Jorga, pri\u010da da u novembru 1948. godine, nakon analize situacije, vodja inspektora u \u017eupaniji Klu\u017e, na severo-zapadu Rumunije, je u jednom izve\u0161taju tvrdio da usled reparticija koje smo mi primenili, u\u010ditelji zahtevaju da im se plate prekovremeni rad, jer su oni preme\u0161teni iz grada u selo. Nekoliko stotina njih podnelo je ostavku te smo odlu\u010dili da oni koji odbijaju da ostanu u selima sabotiraju reformu te ne\u0107e vi\u0161e biti primljeni u drugo mesto i otpu\u0161teni<\/em>, precizirao je istori\u010dar Kristijan Vasile.<\/p>\n
Komunisti\u010dka alfabetizacija je dovela do ugro\u017eavanja obrazovnog sistema, nepla\u0107enog dobrovoljnog rada, abuzivnih transfera i otpu\u0161tanja. Istori\u010dari smatraju, medjutim, da je zabele\u017eeno i pove\u0107anje obrazovnog nivoa stanovnika. Pobune studenata koji su u glavnom poticali iz seoske sredine i njihova solidarnost sa antikomunisti\u010dkom revolucijom u Madjarskoj, 1956. godine, predstavile su dokaze \u010dinjenice da je razvoj pismenosti i\u0161ao protiv ideologije i protiv re\u017eima.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Likvidacija nepismenosti u Rumuniji predstavila je jedan od uspeha kojim se komunisti\u010dki re\u017eim stalno ponosio i \u010desto navodio. Pismenost je bila jedna od opsesija re\u017eima koji je \u017eeleo da emancipira narod i oslobodi pojedinca od svih dotada\u0161njih ograni\u010denja. Komunisti su smatrali da je nepismenost bila jedan od velikih hendikepa ni\u017eih klasa uporedjenju sa srednjim i […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":83019,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515391","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n