Evropa je krajem 18. veka i po\u010detkom 19. bila zbunjena zbog napoleonovih ratova i kretanja ideja o novoj Evropi koja se radja. Osovina Nove Evrope bi\u0107e velika panevropska reka Dunav, koji, kako se tada kazao, \u201csramotno se slivao u Crno more kod tatara i kazaka. Slika Nove Evrope je, ina\u010de, izazvala ideju oslobadjanja Dunava od turske i ruske kontrole i pojavljivanja nove dr\u017eave na mapi kontinenta, a re\u010d je o Ujedinjenim rumunskim kne\u017eevinama ili Rumuniji. Prvi evropski rat velikih srazmera posle napoleonovih ratova izbio je 1853. godine izmedju Rusije i koalicije Engleske, Francuske i Otomanskog carstva. Nazvan i \u201cKrimskim ratom, on se zavr\u0161io 1856. pobedom antiruske koalicije putem Pariskog mira. Kraj Krimskog rata predstavio je po\u010detak moderne rumunske dr\u017eave, kada su odluke pobedni\u010dkih sila dovele do ujedinjenja Moldove i Vla\u0161ke 1859. i nezavisnosti Rumunije 1878. godine. Dunav je tada postao najzad slobodni evropski plovidbeni put kojim se mogao putovati sa zapada Evrope, sa Severnog mora, Dunavom i Rinom, do istoka kontinenta, do Crnog Mora. Istori\u010dar Konstantin Ardeleanu, koji je nam govorio o kapitalnom zna\u010daju Dunava u formiranju Rumunije i njenoj modernizaciji, naglasio je da je velika evropska reka igrala centralnu ulogu u ekonomskoj i politi\u010dkoj modernizaciji Dunavskih kne\u017eevina, kako je Rumunija nazvana sredinom 19. veka. Dunav je jedan od stubova na kojima je osnovana moderna Rumunija, veoma je zanimljiva reka, jer, kao i Rin, bio je cilj delatnosti jedne medjunarodne komisije, istakao je istori\u010dar Konstantin Ardeleanu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pojavljivanje Rumunije na mapi Evrope je zna\u010dilo i pojavljivanje novog medjunarodnog tela koje je garantovalo slobodu Dunava. Re\u010d je o Evropskoj Dunavskoj komisiji, panevropskoj ustanovi koja je formirana upravo po okon\u010danju Krimskog rata da bi obezbedila sigurnosnu plovidbu velikom rekom, a koja je bila sastavljena od Austrije, Francuske, Engleske, Pruske, Sardinije, Rusije i Otomanskog Carstva. Istori\u010dar Konstantin Ardeleanu je istra\u017eio aktivnost ove komisije o \u010dijoj je istoriji pisao i knjigu: Cilj ove medjunarodne ustanove bio je da ukloni tehni\u010dke i politi\u010dke probleme koji su spre\u010davali plovidbu u zoni U\u0161\u0107a Dunava u Crno More. Ova je bila druga organizacija na svetu, posle sli\u010dne komisije osnovane 1815. godine za regularizaciju Rina. Za razliku od ove, Dunavska komisija je bila formirana od 7 evropskih sila koje su bile garant Rumunskih kne\u017eevina. Od kratkoro\u010dne akcije ona se transformisala u solidnu instituciju koja je radila od 1856. do 1948. godine, i prva koja je nazvana evropskom<\/em>.<\/p>\n
\u010cesto se pri\u010da da je Rumunija bila \u017ditnica Evrope\u201c, izraz koji se pojavio u medjunarodnoj politici 19. veka, kada su zapadne sile tra\u017eile lak na\u010din da se snabdevaju prehrambenim proizvodima, a Rumunske kne\u017eevine bile su najbli\u017ei i najbezbedniji izvor ovih proizvoda, rekao nam je istori\u010dar Konstantin Ardeleanu: Dunavske kne\u017eevine bile su veoma zna\u010dajno tr\u017ei\u0161te za snabdevanje \u017eitaricama. Evropa je tada bila u punoj industrijskoj revoluciji, Kne\u017eevine su bile jedno od najve\u0107ih tr\u017ei\u0161ta, a formiranje moderne Rumunije bila je zavisna od prosperiteta trgovine \u017eitaricama. Istovremeno, Rusija je bila glavna prepreka, jer je kontrolisala Kne\u017eevine i stavila prepreke za odvijanje medjunarodne trgovine. Zato Krimski rat ima i zna\u010dajnu ekonomsku komponentu, a na kraju rata ustanovljen je medjunarodni princip, po kojem reke treba da budu slobodne za plovidbu. Ovaj princip je primenjen Dunavu posle 1856. godine, kada je Rusija uklonjena od reke.<\/em><\/p>\n
Nova rumunska dr\u017eava imala je misiju da bude dostojna \u010dasti koja joj je dodeljena i u tom smislu su evropske sile odlu\u010dile njen medjunarodni status, precizira istori\u010dar Konstantin Ardeleanu: Velike sile su \u017eelele da Rumunija igra ulogu garanta slobode U\u0161\u0107a Dunava, ono \u0161to \u0107e jasno proiza\u0107i iz Berlinskog Ugovora 1878., kada je priznata nezavisnost Rumunije, a ona postala \u010dlanica Evropske dunavske komisije. Trebalo je da Rumunija bude tampon-dr\u017eava izmedju Rusije i Otomanskog Carstva i da garantuje sigurnosnu plovidbu Dunavom.\u201c<\/em><\/p>\n
Evropska Komisija Dunava nije bila samo jednostavna i birokratska ustanova, ve\u0107 je postala presti\u017ena zahvaljuju\u0107i efikasnosti, uspe\u0161nim projektima i neutralnosti. Istori\u010dar Konstantin Ardeleanu precizira: Ona je po\u010dela da igra sve aktivniju ulogu u medjunarodnoj politici jo\u0161 u prvim godinama posle osnivanja, kada su evropski komesari bili smatrani faktorima ravnote\u017ee u komplikovanoj geopoliti\u010dkoj zoni. Za vreme rata za nezavisnost Rumunije 1877. godine, Sulina je bila za\u0161ti\u0107ena upravo zahvaljuju\u0107i postojanju ove komisije. Rusi su poku\u0161ali da bombarduju grad, ali sa velikom pa\u017enjom da bi \u0161titili neutralnost Komisije, koja je to dokazala dizanjem zastave u tom smislu. Evropska komisija Dunava, koja je bila veoma efikasna i sa naglaskom na pravila, je krajem Prvog svetskog rata postala model medjunarodne saradnje.<\/em><\/p>\n
Evropska komisija Dunava je okon\u010dala svoju aktivnost 1948. godine. Deo njenog nasledja je i svakodnevno \u010ditanje izve\u0161taja o vodostaju Dunava na rumunskom javnom radiju, na rumunskom, ruskom i francuskom jeziku.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Evropa je krajem 18. veka i po\u010detkom 19. bila zbunjena zbog napoleonovih ratova i kretanja ideja o novoj Evropi koja se radja. Osovina Nove Evrope bi\u0107e velika panevropska reka Dunav, koji, kako se tada kazao, \u201csramotno se slivao u Crno more kod tatara i kazaka. Slika Nove Evrope je, ina\u010de, izazvala ideju oslobadjanja Dunava od […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":281414,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515392","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n