Mir\u010da Elijade bio je velika rumunska kulturna li\u0107nost 20. veka. Zahvaljuju\u0107i raznovrsnosti svojih preokupacija istorijom religija i knji\u017eevno\u0161\u0107u Elijade je bio kompleksni autor, priznat i u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama, gde je predavao na Univerzitetu u \u010cikagu, od 1956. godine do svoje smrti, 1986. Mir\u010da Elijade je rodjen 1907. godine u Bukure\u0161tu, bio je vredan u\u010denik i u gimnaziji je kao kolege imao budu\u0107e zna\u010dajne li\u0107nosti rumunske kulture, kao \u0161to su filosof Konstantin Nojka ili umetni\u010dki kriti\u010dar Barbu Brezijanu. Mladi Elijade bio je preokupiran prirodnim naukama, hemijom i okultizmom, na njega su uticala dela Onorea de Balzaka i Djovanija Papinija i diplomirao je Filolo\u0161ki fakultet u Bukure\u0161tu. Njegovo delo je ogromno i raznovrsno, autor je vi\u0161e od 80 tomova o istoriji religija i knji\u017eevnosti i u svoje vreme bio jedan od najuticajnijih istori\u010dara religija. Njegove knjige posve\u0107ene istoriji religija prevedene su na 18 jezika, a autor je i 12 romana, medju kojima su najocenjeniji Roman krotkovidnog tinejd\u017eera, Maitreyi, No\u0107 dobrih vila, Razbojnici, a najpoznatije pripovetke su Gospodjica Kristina, Kod ciganki, Tajna lekara Honigbergera, Zmija.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Elijade je bio jedan od prvih rumunskih orijentalista koji su bili pro\u017eeti indijskom kulturom. Zaljubljen u ovu zemlju, 1928. odlazi na studije u Kalkutu gde u\u010di sanskritski jezik i upoznaje indijsku duhovnost. Roman Maitreyi posve\u0107en je \u0107erci svog doma\u0107ina u koju se zaljubio ali sa kojom se nije mogao o\u017eeniti zbog protivljenja njenog oca. 1933. godine, kad se vratio iz Indije, odbranio je doktorsku dosertaciju o yoga ve\u017ebama. U Arhivu Rumunskog radija nalazi se snimak izuzetnog dijaloga poznate knji\u017eevne kriti\u010darke Monike Lovinesku sa Mir\u010dom Elijadeom za Radio Slobodna Evropa. U intervjuu koji je realizovan 1970. Elijade govori o periodu kada je boravio u Indiji i koji mu je pomagao da shvati tok istorije, koji zna\u010di dijalog medju kulturama. Putovanje kroz svet ideja i veroispovesti otvorilo mu je do tada nepoznati svemir: Po povratku iz Indije shvatio sam da postoji granica zapadnog kulturnog provincijalizma. Shvatio sam da posle Drugog svetskog rata bilo je potrebno prona\u0107i most izmedju raznih kultura, izmedju zapadne, isto\u010dne i arhai\u010dnih kultura. Shvatio sam da ne postoji jednostavniji i ubedljiviji uvod u kulturu osim shvatanja tradicije, koja je uvek po poreklu i strukturi religizona. \u010cinilo mi se da istorija religija je prvi korak, prva etapa poku\u0161aja razumevanja ostalih kultura, koa jednakih, i dijaloga. I tada sam bio uveren da \u0107e ove knjige biti dobro primljene, jer \u0107e biti zanimljive, a istorijska stvarnost bila je na mojoj strani.<\/em><\/p>\n
Mir\u010da Elijade smatrao je sebe i knji\u017eevnikom i nau\u010dnikom. Ocenjen prete\u017eno za njegovo nau\u010dno delo, sa kojim je napravio karijeru u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama, na Univerzitetu u \u010cikagu, gde je zajedno sa nemcem D\u017eoakimom Vahom osnovao Divinity School (Skola bozanstva), Elijade je ose\u0107ao da ne mo\u017ee odustati od rumunskog jezika, a knji\u017eevnost je ga uvek podsetila na korene, kako je i sam priznao: Pisaju\u0107i knjige ja se vra\u0107am svom poreklu, ono \u0161to je normalno. Ovo je jezik koji nikad nisam \u017eeleo da osiroma\u0161im i, ponovo, potrebno mi je ovo sanjarenje i ostvarenje na svom jeziku za moje duhovno zdravlje. Mogao bih sam da prevedem neka knji\u017eevna dela na francuski ili engleski. Mogao bih, mo\u017eda, da ih napi\u0161em na engleskom ili francuskom, ali \u010dini mi se da za mene je mnogo va\u017enija ova \u017eelja da ne gubim kontakt sa sopstvenom istorijom koja je o\u010digledno istorija jednog rumuna koji je radio i u Rumuniji i u inostranstvu.<\/em><\/p>\n
Mnogo puta je re\u010deno da dana\u0161nji svet je svet u kojem religija ima \u0161to manji uticaj. Ali Mir\u010da Elijade ka\u017ee da savremena desakralizacija je ustvari proces prikrivanja svetosti, koji je potreban ljudima: Ova potreba ljudi da slu\u0161aju pri\u010du, mitsku u po\u010detku, u kojoj je re\u010d o na\u010dinu na koji je nastao svet, kako je nastao \u010dovek, kako se organizovalo dru\u0161tvo i tako dalje, je potreba koju ja smatram su\u0161tinskom. Ovo je struktura savesti, a ne etapa u istoriji savesti. Ne verujem da \u010dovek mo\u017ee postojati ako ne slu\u0161a, ako mu se ne pri\u010da o njegovoj istoriji i istoriji sveta u kojem se on nalazi i koji nastavlja da postoji.<\/em><\/p>\n
Mir\u010da Elijade bio je prognanik na Zapadu posle 1945. godine, kada je komunisti\u010dki re\u017eim ustoli\u010den u Rumuniji i preminuo u \u010cikagu 1986., ostavljaju\u0107i iza sebe impresionantno stvarala\u0161tvo zahvaljuju\u0107i kojem je post mortem bio primljen u Rumunsku Akademiju 1990. godine.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Mir\u010da Elijade bio je velika rumunska kulturna li\u0107nost 20. veka. Zahvaljuju\u0107i raznovrsnosti svojih preokupacija istorijom religija i knji\u017eevno\u0161\u0107u Elijade je bio kompleksni autor, priznat i u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama, gde je predavao na Univerzitetu u \u010cikagu, od 1956. godine do svoje smrti, 1986. Mir\u010da Elijade je rodjen 1907. godine u Bukure\u0161tu, bio je vredan u\u010denik […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":130976,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515394","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n