Rumunska ekonomija dobila je zamah nakon \u0161to je rumunska dr\u017eava postala suverena i nezavisna, po\u010dev\u0161i od druge polovine 19. veka. Spoljni zajmovi pomogli su formiranju rumunskog bankarskog i kreditnog sistema, koji je ponudio kredite onima sa preduzetni\u010dkim ve\u0161tinama za razvoj produktivnih ekonomskih sektora. Konkretno, industrija je u\u017eivala u preferencijalnom tretmanu, s obzirom da je bila ekonomska grana kojom se realizovala visoka dodatna vrednost. Tako se razvila klasa rumunskih preduzetnika, hrabri i inteligentni ljudi, koji su sve svoje sposobnosti ulo\u017eili u stvaranje industrijskih i potro\u0161a\u010dkih proizvoda. Velika imena rumunskog preduzetni\u0161tva bila su Mak Auschnitt, Jon Gigurtu, Nikolaje Malaksa, Aristide Blank i lista se nastavlja. Dumitru Mo\u0107ornica, jedan od najtalentovanijih preduzetnika koji je Rumunija imala po\u010detkom 20. veka, ne mo\u017ee nedostajati sa ove liste.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Mo\u0107ornica je ro\u0111en 1885. godine u porodici jednostavnih ljudi. Njegova blistava karijera je primer \u010dinjenice da je socijalno poreklo manje bitno kada se urodjene ve\u0161tine kombinuju sa obrazovanjem i podr\u0161kom drugih jakih ljudi. To je recept za uspeh bilo gde i bilo kada. 1997. godine, Centar za usmenu istoriju Rumunskog radiodifuznog preduze\u0107a snimio je intervju sa advokatom Jonelom Mo\u0107ornicom, sinom \u010duvenog industrijalca, koji sumirao uslove koje je njegov otac ispunio u izgradnji uspe\u0161nog posla: Moj otac, Dumitru Mo\u0107ornica, sin siroma\u0161nog seljaka iz okruga Prahova, pobegao je od kuc\u0301e nakon zavr\u0161etka \u010detiri osnovne klase i vratio se u Rumuniju kao maturant Visoke Komercijalne \u0160kole (Hautes Etudes Commerciales) u Parizu, kao prvi od 400 maturanata. Do\u0161ao je da vidi porodicu i tim povodom upoznao je moju majku, c\u0301erku industrijalca Grigorea Aleksandreskua, koji je osniva\u010d industrije ko\u017ee i obuc\u0301e u Rumuniji i osnovao fabriku 1862. O\u017eenio se mojom majkom i sara\u0111ivao sa mojim dedom do 1923. godine, kada je osetio plamen stvaranja, pozajmio novac od Generalne banke Vla\u0161ke, potpomognut Vintilom Bratijanuom i njegovim svekrom Gargaranom, i kupio dva hektara zemlje na periferiji Bukure\u0161ta, u kojoj se na\u0161la mineralna voda. Pomenuto zemlji\u0161te je sanirao i napravio impozantnu tvr\u0111avu koja se nazvala Preduzec\u0301a Dumitru Mo\u0107ornica, sa razli\u010ditim granama obuc\u0301e, odec\u0301e, kai\u0161a, putnih predmeta i jo\u0161 mnogo toga.<\/em><\/p>\n
Dumitru Mo\u0107ornica je 1923. godine, na praznom zemlji\u0161tu na periferiji Bukure\u0161ta, osnovao fabriku obuc\u0301e kojoj je dao svoje ime. Sa opremom koja je iznajmljena od Nema\u010dke i Ujedinjenog Kraljevstva, Mo\u0107ornica se u relativno kratkom roku istakao kao najva\u017eniji proizvodja\u010d obuc\u0301e u medjuratnoj Rumuniji. Posao je bio porodi\u010dan i Mo\u0107ornica je pripremio svoje sinove jo\u0161 iz detinjstva da rukovode fabrikom. Jonel Mo\u0107ornica: Ja i moj brat imali smo 11. godina kada smo po\u010deli da u\u010dimo zanat. Svakog dana od 2 sata popodne do 6 sati uve\u010de, kada smo se vratili kuc\u0301i i radili smo domac\u0301i zadatak za sledec\u0301i dan, radili smo u fabrici i tako smo u\u010dili zanat i posao od po\u010detka do kraja. Tata je imao slogan ne mo\u017ee\u0161 tra\u017eiti od \u010doveka, ne\u0161to \u0161to ni sam ne zna\u0161. I mislim da je bio u pravu. To zna\u010di da nismo imali detinjstvo, pogotovo zato \u0161to smo leti, umesto da putujemo u planine ili na more, gde smo imali vilu, otac nas je poslao u inostranstvo, u ko\u017earnice, i tako smo radili u Fraiburgu, ostali smo u Grenoblu i tako dalje, da se usavr\u0161imo. Pro\u0161ao sam sve etape profesije i polo\u017eio zvani\u010dni ispit pred sindikatima da bih stekao diplomu pomo\u0107nika radnika. <\/em><\/p>\n
Ko\u017eni proizvodi marke Mo\u0107ornica bili su veoma cenjeni. 1945. godine, dolaskom komunisti\u010dkog re\u017eima na vlast, sve c\u0301e se promeniti za Rumuniju, pa i za Dumitrua Mo\u0107ornicu. 11. juna 1948. njegova fabrika je konfiskovana nakon godina u kojima ju je komunisti\u010dka \u0161tampa napadala i optu\u017eila da Mociornicu da je legionar, to jest fa\u0161isti\u010dko-radikalni nacionalista. Jonel Mo\u0107ornica je odbacio optu\u017ebe protiv svog oca i u tom smislu se setio epizode \u200b\u200bza vreme legionarske vlade: Industrijalac Mo\u0107ornica bio je liberalac, ali je prestao da se bavi politikom, iako su mu liberalne li\u0107nosti I.G. Duka i George Tataresku toliko puta predlo\u017eili da postane ministar. Moj otac je saznao da ga je Kralj Karol drugi imenovao senatorom 1938. godine, kada je formirana prva rumunska diktatura. Nije imao \u0161ta da radi, ali bilo nam je zabranjeno da u kuc\u0301i spominjemo ime kralja. Legionari su ga puno ocenili i moram priznati da je njihov vodja Korneliu Kodreanu u svojim predavanjima dao kao primer mog oca rekav\u0161i da c\u0301emo biti slobodna i rumunska zemlja kada c\u0301emo biti poput industrijalca Dumitrua Mo\u0107ornice. Moj otac nije Kodreanua li\u010dno poznavao, nikad nije razgovarao s njim. Kada su legionari do\u0161li na vlast zajedno sa mar\u0161alom Antoneskuom, moj otac je sreo in\u017eenjera iz Sibiua koji mu je rekao: Gospodine Mo\u0107ornica, Legionarski Pokret me \u0161alje da rumuniziram fabriku. I pred svih 40 slu\u017ebenika, moj otac ga je zgrabio za ramena, prevrnuo i bacio kroz vrata. To su bile njegove veze sa legionarima. <\/em><\/p>\n
Dumitru Mo\u0107ornica odbio je da napusti zemlju kada su na vlast do\u0161li komunisti. Nakon \u0161to mu je oduzeta cela imovina, a njegova dva sina zatvorena, te\u0161ko bolestan je umro 1953., u svojoj 68. godini.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Rumunska ekonomija dobila je zamah nakon \u0161to je rumunska dr\u017eava postala suverena i nezavisna, po\u010dev\u0161i od druge polovine 19. veka. Spoljni zajmovi pomogli su formiranju rumunskog bankarskog i kreditnog sistema, koji je ponudio kredite onima sa preduzetni\u010dkim ve\u0161tinama za razvoj produktivnih ekonomskih sektora. Konkretno, industrija je u\u017eivala u preferencijalnom tretmanu, s obzirom da je bila […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":83019,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515396","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n