4. juna 1920. godine, u palati Grand Trijanon u Versaju, potpisan je mirovni ugovor izmedju pobedni\u010dke Antante u Prvom svetskom ratu i Madjarske. Usled ovog sporazuma, nove zemlje pojavile su se na mapi Evrope, kao \u0161to su Jugoslavija, \u010cehoslova\u010dka i Madjarska i zemlje koje su udvostru\u010dile svoju teritoriju i broj stanovnika, poput Rumunije. Nova Kraljevina Velika Rumunija sada je obuhvatala Banat, Bukovinu, Kri\u0161anu, Maramure\u0161 i Transilvaniju, pokrajine u Austro-Ugarskoj sa ve\u0107inskim rumunskim stanovni\u0161tvom. U martu 1918. godine Basarabija, rumunska provincija u Rusiji, pridru\u017eila se novoj pan-rumunskoj izgradnji zasnovanoj na principu nacionalnog samoopredeljenja. Potpisan je Trijanonski ugovor kojim su se uspostavile granice nove Madjarske sa njenim susedima: Austrijom, \u010cehoslova\u010dkom, buduc\u0301om Jugoslavijom i Rumunijom.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prvi svetski rati okon\u010dao se jo\u0161 u novembru 1918., kada je Nema\u010dka kapitulirala pred francusko-angloameri\u010dkim snagama. Ali madjarsko stanovni\u0161tvo i njegova elita nisu rezignirano prihvatili kraj rata, vec\u0301 su pribegli revolucionarnom obliku svrgavanja postojec\u0301eg poretka po modelu bolj\u0161evi\u010dke revolucije koju je u Rusiji 1917. godine predvodio Lenjin. Na taj na\u010din, madjarska sovjetska republika pokrenula je rat protiv \u010cehoslova\u010dke i Rumunije sa ciljem ponovnog okupiranja teritorija koje su joj pripadale. Pobede \u010dehoslova\u010dke i rumunske vojske dovele su do okupacije Budimpe\u0161te od strane rumunske vojske i ukidanja sovjetske Madjarske. Po\u010detkom 1920. godine bi se napokon mogao potpisati toliko \u017eeljeni mir sa Madjarskom.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Istori\u010dar Joan Skurtu opisao je atmosferu ranih 1920-ih godina u isto\u010dnoj polovini biv\u0161e Austro-Ugarske, koja je prethodila potpisivanju mirovnog ugovora: Trijanonski ugovor potpisan je nakon \u017eestokih rasprava sa u\u010de\u0161c\u0301em madjarske delegacije, po\u010dev\u0161i od januara 1920., koja je \u017eelela da odr\u017ei integritet Madjarske osporavanjem zahteva i odluka Rumuna, Slovaka, Hrvata i Slovenaca koji su se ujedinili i stvorili nove dr\u017eave. Dokument je kasno potpisan jer je madjarska delegacija koju je predvodio Albert Aponi, videla da na mirovnoj konferenciji nije uspela, jer su se odluke tamo zasnivale na principu nacionalnog samoopredeljenja, dakle na volji naroda. Predsednik konferencije, francuski premijer Alekandr Mileran, ocenio je da su se narodi izjasnili u jesen 1918. godine, kada su slobodno odlu\u010dili svoju sudbinu. Kao takvi, argumenti delegacije u vezi sa odr\u017eavanjem milenijske Madjarske i da bi bila katastrofa ukoliko se ova dr\u017eava raspadne, nisu mogli biti zadovoljeni<\/em>. <\/p>\n
Rumunija je pobedila u Trijanonu ne samo zato \u0161to je bila deo pobedni\u010dkog tabora, vec\u0301 i zato \u0161to je imala neke argumente. Istori\u010dar Joan Skurtu precizira: Osnovni argument bila je odluka Narodne skup\u0161tine u Alba Iuliji, koja je bila reprezentativna skup\u0161tina, odluka 1228 delegata izabranih u svim izbornim jedinicama Transilvanije koji su imali akreditive, odnosno obavezne mandate da glasaju za ujedinjenje Transilvanije sa Rumunijom. Drugo, to je bila konvencija iz avgusta 1916. na osnovu koje je Rumunija u\u0161la u rat na zahtev Antante, a u kojoj su granice Rumunije bile detaljno utvrdjene, uklju\u010dujuc\u0301i i granice sa Madjarskom. Trec\u0301i argument bio je doprinos rumunske vojske pobedi Antante, jer je ulaskom Rumunije u rat u leto 1916. godine oslobodjen zapadni front u Francuskoj, \u0161to je dovelo do prebacivanja austrijskih i nema\u010dkih trupa na rumunski front. U Rumuniji su se vodile velike bitke, poput one u leto 1917. godine kod Mara\u0161tija, Mara\u0161e\u0161tija i Oituza, gde su vojne snage Centralnih sila pretrpele zna\u010dajne gubitke, \u0161to je olak\u0161alo pobedu Antante 1918. godine.<\/em> <\/p>\n
Odnose\u0107i se na ujedinjenje iz 1918. godine, u\u010dvr\u0161c\u0301eno Trijanonskim ugovorom 1920. godine, istori\u010dar Nikolaje Jorga napisao je: Na\u0161u po\u010dast moramo odati svim Rumunima, od najvi\u0161eg vojnog i politi\u010dkog ranga do poslednjeg seljaka obu\u010denog u vojnu odec\u0301u, kraj citata. Svi Rumuni su doprineli tom trijumfu, ali Rumunija je imala izuzetnu elitnu generaciju koja je ovaj trijumf omoguc\u0301ila. Kralj Ferdinand i kraljica Marija svakako moraju biti na vrhu liste generacije iz 1918. Posle njih bi usledili Jon IC Bratijanu, Juliu Maniu, Vasile Goldi\u0161, \u0160tefan \u010ci\u010do-Pop, George Pop de Base\u0161ti, Jon Inkulec, Pantelimon Halipa, Jon Nistor, vojna lica kao \u0161to su poru\u010dnik Ekaterina Teodoroiu, kapetan Grigore Ignat, generali Konstantin Prezan, Alekandru Averesku, Eremija Grigoresku i mnogi drugi nastavili bi duga\u010dku listu. Ali Rumunija je platila ceh za taj veli\u010danstven trijumf iz 1918.-1920., a istori\u010dar Jon Skurtu je rekao kako je ona platila: Mala Rumunija je puno platila, pre svega krvlju. Prema nekim procenama oko 800.000 Rumuna je poginulo tokom borbi zbog bolesti, nesta\u0161ica i \u017ertvovanja kojima su bili izlo\u017eeni u te dve godine u\u010de\u0161c\u0301a u ratu. Takodje je izgubila veoma va\u017ene materijalne i duhovne vrednosti zbog \u010dinjenice da su nema\u010dki, austrougarski, bugarski i turski okupatori oplja\u010dkali okupiranu teritoriju i takve vrednosti poslali na svoju teritoriju. Ne treba zaboraviti da je rumunska vlada iz Ja\u0161a poslala u Rusiju nacionalno blago Rumunije, jedan deo u decembru 1916., a drugi u julu 1917., blago koje nije vrac\u0301eno ni dan danas. U potpisanom zvani\u010dnom dokumentu jasno je bilo predvidjeno da c\u0301e ruska strana preuzeti odgovornost za transport rumunskog blaga i njegovo dovodjenje u Rumuniju <\/em>, rekao je istori\u010dar Joan Skurtu.<\/p>\n
Pre 100 godina, Trijanonski ugovor potvrdio je stvarnost tog vremena i volju tada\u0161njih ljudi, a to je bio po\u010detak nove epohe koju su ljudi tog doba \u017eeleli.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" 4. juna 1920. godine, u palati Grand Trijanon u Versaju, potpisan je mirovni ugovor izmedju pobedni\u010dke Antante u Prvom svetskom ratu i Madjarske. Usled ovog sporazuma, nove zemlje pojavile su se na mapi Evrope, kao \u0161to su Jugoslavija, \u010cehoslova\u010dka i Madjarska i zemlje koje su udvostru\u010dile svoju teritoriju i broj stanovnika, poput Rumunije. Nova Kraljevina […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":153313,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515398","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n