6. septembra 1940. fa\u0161isti\u010dki re\u017eim zvani legionarski-antoneskijanskim, na \u010delu sa generalom Jonom Antoneskuom, ustoli\u010den je u Rumuniji, koju je transformisao u nacionalno-legionarsku dr\u017eavu\u201c, a u kojoj su potisnute sve demokratske slobode. Glavni akteri koji su omoguc\u0301ili ovaj postupak bili su kralj Karol II, general Jon Antonesku i legionarski pokret i njegov vodja Horija Sima. Kralj Karol II, avanturisti\u010dki nastrojen i sa autoritarnim reakcijama, smatran je glavnim odgovornim za teritorijalnu katastrofu koju je Rumunija pretrpela 1940. godine. U junu je Sovjetski Savez pripojio Besarabiju i severnu Bukovinu, a u avgustu je Madjarska be\u010dkim diktatom pripojila severnu Transilvaniju. 5. septembra, pod pritiskom demonstranata, Karol II imenovao je generala Jona Antoneskua za \u0161efa dr\u017eave i napustio presto Rumunije. General Antonesku, kojeg je kralj progonio i tako stekao ogroman ugled u o\u010dima vojske, uputio je Karolu virulentni memorandum u kojem je protestvovao protiv predaje bez otpora Sovjetskom Savezu. Legionarski pokret, fa\u0161isti\u010dka organizacija koju je osnovao Kornelju Zelea Kodreanu 1927. godine, u\u010destvovao je u politi\u010dkom \u017eivotu Rumunije 30-ih godina pod nekoliko imena, kao \u0161to su Gvozdena garda, Grupa „Kornelju Zelea Kodreanu“ ili Stranka „Sve za Domovinu“. Re\u017eim li\u010dnog autoriteta Karola II od februara 1938. do septembra 1940. je za legionare zna\u010dio pravi period njihovog progona tokom kojeg je bio izvr\u0161en atentat na njihovog lidera Kodreanua.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Odbijanjem lidera demokratskih partija Dinua Bratijanu-a, \u0161efa Nacionalno-liberalne stranke, i Julija Maniua, predsednika Nacionalne selja\u010dke stranke, da formiraju vladinu koaliciju sa Legionarnim pokretom, sastavljena je vlada legionara, vojnih i civilnih lica bliskih Antoneskuu. Tako se pojavila nacionalno-legionarska dr\u017eava\u201c, o kojoj smo razgovarali sa istori\u010darom Joanom Skurtuom: Po prvi put u istoriji Rumunije, rukovodstvo zemlje poku\u0161alo je da rukovodi zemlju na osnovu ideologije, da je organizuje po legionarskim pravilima. Zato su uspeli progla\u0161enje Rumunije nacionalno-legionarskom dr\u017eavom. A onda su legionari po\u010deli da transformi\u0161u ovu dr\u017eavu po\u010dev sa privredom. Imenovali su komesare za rumunizaciju koji su trebali da preuzmu rumunska preduze\u0107a, od kojih su brojna bila jevrejska. Trebalo je da se izradi neki plan i organizuje razvoj u skladu sa legionarskom ideologijom, koja bi pre svega trebalo da vodi ra\u010duna o poljoprivredi, a tek posle i o ostalim granama, s obzirom da je rumunska dr\u017eava imala 80% seljaka<\/em>.\u201c<\/p>\n
Nakon poku\u0161aja transformacije privrede usledile su kultura i obrazovanje. Istori\u010dar Joan Skurtu precizira: Sa ideolo\u0161ko-kulturnog gledi\u0161ta, preuzimajuc\u0301i Ministarstvo nacionalnog obrazovanja i Ministarstvo nacionalne propagande, legionari su poku\u0161ali da nametnu ideju da je pojedinac mali to\u010dak u ogromnom zup\u010daniku koji je dr\u017eava. Pojedinac je morao po\u0161tovati odredjene direktive Legionarskog pokreta. Drugim re\u010dima, pojedina\u010dna prava i slobode vi\u0161e nisu postojali, postojala su samo kolektivna dr\u017eavna prava koje je uspostavio Legionarski pokret. \u0160to se ti\u010de spoljne politike, zemlja je bila orijentisana prema Nema\u010dkoj i Italiji, s obzirom da je jo\u0161 u decembru 1937. godine, za vreme predizborne kampanije za parlamentarne izbore, Kornelju Zelea Kodreanu izjavio da c\u0301e 48 sati nakon pobede Legionarskog pokreta Rumunija imati alijansu sa Rimom i Berlinom. Na zahtev legionara i po svojoj volji, Jon Antonesku je 23. novembra 1940. godine potpisao dokument o pristupanju Rumunije Trojnom paktu, odnosno savezu Nema\u010dke, Italije i Japana <\/em>\u201c.<\/p>\n
Rumunija se u stvari transformisala iz slabljene dr\u017eave u propadajuc\u0301u, tvrdi istori\u010dar Joan Skurtu: Nastala je \u010ditava gu\u017eva, jer takva reorganizacija nije mogla dati opipljive i neposredne rezultate. Smena rukovodilaca preduze\u0107a novim \u0161efovima iz redova Legionarskog pokreta nije dovodila do funkcionisanja tih preduzec\u0301a. Nastavnici, uklju\u010dujuc\u0301i i presti\u017ene univerzitetske profesore, izba\u010deni su iz obrazovnog sistema i imenovani su simpatizeri legionara koji da promovi\u0161u njihovu ideologiju. \u010citav propagandni aparat trebao je da pohvali Legionarski pokret i njegove vodje, da pohvali Nema\u010dku i Italiju i tako dalje. Nakon \u0161to je Rumunija \u017eivela u savezu sa Francuskom i Velikom Britanijom radi odbrane teritorijalnog integriteta, niko nije mogao zaboraviti da su Be\u010dki diktat nametnuli Hitler i Musolini. Dakle, sve ove smene u rumunskoj dr\u017eavi nisu dale rezultate<\/em>\u201c, isti\u010de istori\u010dar Joan Skurtu.<\/p>\n
Nacionalno-legionarska dr\u017eava trajala je do januara 1941. godine kada ju je zamenila vojna i li\u010dna diktatura Jona Antoneskua. Rivalstvo izmedju Antoneskua i Legionarskog pokreta izbilo je u januaru 1941. godine, kada je prvi, uz podr\u0161ku Nema\u010dke, re\u0161io spor u svoju korist.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" 6. septembra 1940. fa\u0161isti\u010dki re\u017eim zvani legionarski-antoneskijanskim, na \u010delu sa generalom Jonom Antoneskuom, ustoli\u010den je u Rumuniji, koju je transformisao u nacionalno-legionarsku dr\u017eavu\u201c, a u kojoj su potisnute sve demokratske slobode. Glavni akteri koji su omoguc\u0301ili ovaj postupak bili su kralj Karol II, general Jon Antonesku i legionarski pokret i njegov vodja Horija Sima. Kralj […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":50395,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515402","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n