Kvadrilater ili Ju\u017ena Dobrud\u017ea postao je deo Rumunije 1913. godine nakon Bukure\u0161tanskog mira. 1912. Balkanska liga Bugarske, Gr\u010dke, Srbije i Crne Gore po\u010dela je vojnu ofanzivu protiv Osmanskog carstva iz kojeg je osvojila Albaniju, Makedoniju i Trakiju, nakon dvomese\u010dnih borbi. Medjutim, nesuglasice izmedju saveznika oko podele osvojenih teritorija dovele su do izbijanja Drugog balkanskog rata izmedju Bugarske i Srbije, Gr\u010dke i Crne Gore. Rumunija je intervenisala u sporu protiv Bugarske i mirom zaklju\u010denim u Bukure\u0161tu 10. avgusta 1913. godine, ponovo su zacrtane granice izmedju balkanskih dr\u017eava. \u017destoka konkurencija balkanskih dr\u017eava za teritoriju Osmanskog carstva datirala je od po\u010detka 19. veka i prerastala je u civilno i vojno nasilje. Bilo je to doba radikalnog nacionalizma u kojem su teritorijalne prevlasti dominirale politi\u010dkom agendom. Teritorijalne pretenzije svih strana bile su zasnovane na istorijskom pravu i etni\u010dkoj strukturi regiona. Dakle, svaka balkanska zemlja osec\u0301ala je da ima pravo da zauzme \u0161to vi\u0161e teritorija na \u0161tetu svojih suseda. Na Balkanu, gde su se sve nacije medjusobno mrzile, a svaka je mrzila Turke, intervenisale su i zapadne sile koje su podr\u017eale jednu ili drugu zemlju u poku\u0161aju da nacrtaju mapu u skladu sa sopstvenim interesima i situacijom na terenu. Francuska i Velika Britanija podr\u017eale su Gr\u010dku i Srbiju, Nema\u010dka Rumuniju i Bugarsku, Austrougarska i Italija Albaniju.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U ovom amalgamu interesa, Bukure\u0161tanskim sporazumom Rumunija je uklju\u010dila u svoj sastav Kvadrilater, sa 47% Bugara, 37% Turaka, 4% Roma, 4% Tatara i 2% Rumuna. Pitanje Ju\u017ene Dobrud\u017ee bilo je pitanje nere\u0161eno mirovnim ugovorima iz San Stefana i Berlina posle rusko-rumunsko-turskog rata 1877-1878. Tada je Rusija obec\u0301ala Dobrud\u017eu Rumuniji u zamenu za ju\u017enu Besarabiju, ali ruska obec\u0301anja bila su svedena samo na Severnu Dobrud\u017eu. Rumunija se osetila neopravdanom smatraju\u0107i da je za pitanje Ju\u017ene Dobrud\u017ee morala da dobije zadovoljstvo. Kvadrilater je bio uklju\u010den u sastav rumunske dr\u017eave na 3 godine. 1916., kada je Rumunija u\u0161la u rat na strani Francuske, Velike Britanije i Rusije, a Nema\u010dka ju je okupirala, ona je izgubila celu Dobrud\u017eu koju su okupirale Centralne sile. Na kraju rata, Ugovorom iz francuskog gradi\u0107a Neuilli sur Seine, granica izmedju Rumunije i Bugarske postala je ista kao 1913. Izmedju 1918. i 1940. godine Rumunija je vodila frankofilsku i anglofilsku spoljnu politiku, \u0161to je dovelo do ukidanja njenih granica 1940. godine, usled uspostavljanja novog evropskog poretka od strane Nacisti\u010dke Nema\u010dke.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U junu 1940. godine, Sovjetski Savez je, u saglasnosti sa Nema\u010dkom, okupirao Besarabiju i Severnu Bukovinu usled dva ultimatuma upuc\u0301ena vladi u Bukure\u0161tu. Krajem avgusta 1940., Be\u010dkim ugovorom, Madjarska je okupirala Severnu Transilvaniju i 7. septembra iste godine, u rumunskom gradu Krajovi, potpisan je ugovor kojim je Rumunija ustupila Kvadrilater Bugarskoj. Oba ugovora su Rumuniji nametnule Nema\u010dka i Italija. Pitali smo istori\u010dara Joana Skurtua da li je novi fa\u0161isti\u010dki re\u017eim instaliran u Bukure\u0161tu 6. septembra 1940. mogao u\u010diniti ne\u0161to da ne izgubi Kvadrilater: O pitanju Kvadrilatera odlu\u010dio je Hitler u pismu koje je uputio Karolu II 15. jula 1940, tra\u017eec\u0301i od njega da deo Transilvanije ustupi Madjarskoj, a Kvadrilater Bugarskoj. Dakle, odluka je vec\u0301 doneta za vreme kraljevine Karola II. Pregovori su se odvijali u rumunskom gradu Turnu Severin u avgustu, kada je, na osnovu odluke Krunskog saveta predvodjenog Karolom II, ustanovljeno da c\u0301e Rumunija ustupiti Kvadrilater Bugarskoj. Tako da su za vreme vladavine Antoneskua potpisani samo dokumenti o ustupanju, jer je odluka ve\u0107 doneta.<\/em>\u201c<\/p>\n
Izmedju 1918. i 1940. godine, Rumunija je ulo\u017eila posebne napore za razvoj Kvadrilatera. Kako se anga\u017eovala mirovnim ugovorima posle Prvog svetskog rata, Rumunija je po\u0161tovala prava bugarske i turske nacionalne manjine na imovinu, obrazovanje i \u0161tampu na svojim jezicima, pravo na glasanje, pravnu pomoc\u0301 i sva druga prava koja u\u017eiva svaki rumunski gradjanin. Dvadesetih godina pro\u0161log veka, rumunske vojne vlasti bile su prinudjene da konsoliduju ju\u017enu granicu zbog upada bugarskih paravojnih snaga na teritoriju Kvadrilatera, koji su okon\u010dani plja\u010dkama i zlo\u010dinima. Posredstvom populacione politike, Rumunija je \u017eelela da ukloni opasnost koju su predstavljale gerile van granica zemlje. Kolonizacija Ju\u017ene Dobrud\u017ee rumunskim dr\u017eavljanima sa cele nacionalne teritorije i Arumunima iz biv\u0161e Osmanske Makedonije koji su tra\u017eili da emigriraju bilo je re\u0161enje koje se isplatilo. Tako se procenat rumunofonskog stanovni\u0161tva u Kvadrilateru neprekidno povec\u0301avao zbog emigracije dela bugarske populacije u Bugarsku.<\/p>\n
Povodom popisa stanovni\u0161tva iz 1930. godine Bugari su predstavili 37% stanovni\u0161tva, Turci 34%, Rumuni 20%, Romi 2% i Tatari 1%. Sem populacione politike, Rumunija je razvila putnu mre\u017eu u Kadrilateru modernizacijom postojec\u0301ih puteva i izgradnjom novih. Za vreme rumunske administracije, u Kvadrilateru su se razvili gradovi Silistra, Bazard\u017eik i Bal\u010dik, a poslednji je bio rezidencija kraljice Marije, jedne od velikih li\u0107nosti koje su doprinele osnivanju Velike Rumunije. Danas je dvorac kraljice Marije glavna atrakcija grada, a njegova ba\u0161ta je \u010duvena.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Kvadrilater ili Ju\u017ena Dobrud\u017ea postao je deo Rumunije 1913. godine nakon Bukure\u0161tanskog mira. 1912. Balkanska liga Bugarske, Gr\u010dke, Srbije i Crne Gore po\u010dela je vojnu ofanzivu protiv Osmanskog carstva iz kojeg je osvojila Albaniju, Makedoniju i Trakiju, nakon dvomese\u010dnih borbi. Medjutim, nesuglasice izmedju saveznika oko podele osvojenih teritorija dovele su do izbijanja Drugog balkanskog rata […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":131021,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515403","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n