6. septembra 1940. legionarsko-Antoneskuov re\u017eim proglasio je Rumuniju nacionalno-legionarskom dr\u017eavom, \u0161to je zna\u010dilo da je model dr\u017eave i dru\u0161tva fa\u0161isti\u010dki,kako je ga zami\u0161ljala Gvozdena garda, inspirisana italijanskim fa\u0161izmom i nema\u010dkim nacizmom. Pristalica teorije o rasnoj superiornosti, rumunski fa\u0161izam je sinhronizovan sa evropskim i vec\u0301ina istorijskih studija smatra legionarsko-Antoneskuov re\u017eim surovim i protiv elementarnih demokratskih normi. Takav re\u017eim je bio moguc\u0301 usled jake krize poput one u kojoj je vladao kralj Karol II, koja je bila rumunska verzija evropske krize. Od 1938. godine Karol II je proglasio re\u017eim li\u010dne vlasti, zabranjuju\u0107i prava i slobode. Po\u010detkom septembra 1940. godine, suveren je bio smatran glavnom osobom odgovornom za teritorijalnu katastrofu koju je pretrpela Rumunija. U junu je Sovjetski Savez pripojio Besarabiju i Severnu Bukovinu, a u avgustu Ma\u0111arska je Be\u010dkom diktatom uklju\u010dila Severnu Transilvaniju u njen sastav. 5. septembra, pod pritiskom uli\u010dnih prostesta, Karol II imenovao je generala Jona Antoneskua za \u0161efa dr\u017eave i napustio presto. Iako je trajao samo 4 i po meseca, do 23. januara 1941., legionarsko-Antoneskuov re\u017eim je bio okarakterisan kao represivan, posebno protiv bliskih saradnika Karola II., koji su uni\u0161tili demokratiju. Osveta legionara nad 65 kraljevskih zvani\u010dnika obja\u0161njiena je \u010dinjenicom da su ovi bili ume\u0161ani u mere represije nad legionarima, a posebno u smrt vo\u0111e Gvozdene garde Korneljua Zele Kodreanua, u novembru 1938. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Jedna od \u017ertava legionara bio je istori\u010dar Nikolaje Jorga, ro\u0111en 1871. godine, a kojeg nacionalisti\u010dki istori\u010dari smatraju najva\u017enijim rumunskim istori\u010darom, mi\u0161ljenje koje je \u0161iroko rasprostranjeno u javnom mnjenju. Pre nego \u0161to je bio \u017ertva fa\u0161isti\u010dkog terorizma, Jorga je napisao oko 1.250 knjiga i 25.000 \u010dlanaka, bio model intelektualca koji je koketirao sa ekstremizmom ali je tragi\u010dno umro. Gajio je nacionalizam i postao \u017ertva svog besa. Istori\u010dar Joan Skurtu govorio nam je o idejama Nikolaje Jorge i njegovoj politi\u010dkoj aktivnosti: Jorga je bio nacionalista, 1910. osnovao je Demokratsku nacionalisti\u010dku stranku. Gajio je ideju da se Rumuni moraju afirmisati na svim poljima, uklju\u010dujuc\u0301i ekonomsku, s obzirom da su od kraja 19. veka glavna industrijska preduzec\u0301a, banke i trgovina bile u rukama nacionalnih manjina i stranaca. Rekao je da rumunski element mora zameniti strani, da se mora postic\u0301i nacionalizacija. Ali ova akcija je morala da se izvede na miran na\u010din i Rumuni su se morali pripremiti, nau\u010diti i ovladati tajnama svakog zanata na takav na\u010din da u konkurenciji sa strancima mogu da pobede. Naravno, legionari su propagirali ove ideje, ali i\u0161li su ekstremisti\u010dkom linijom i likvidirali one koji su se protivili njihovoj politici\u201c<\/em>.<\/p>\n
Razvod Jorge od legionara, \u010diji je mentor \u017eeleo da bude, dogodio se sredinom 1930-ih godina. Jorgina ponosna i te\u0161ka priroda dovela je do propadanja ovih odnosa. Kriti\u010dni trenutak zabele\u017een je u martu 1938. godine, kada je nakon raspu\u0161tanja politi\u010dkih partija Legionarski pokret prekinuo svoju delatnost odredbom Kodreanua. Legionarska trgovina se nastavila, me\u0111utim, u radnjama legionara prodavani su proizvodi po cenama manjim od onih proizvodnih. Joan Skurtu je detaljno objasnio kako se dovde stiglo: \u201cNikolaje Jorga je smatrao da su ove legionarske radnje postale centri gde su se ovi okupljali i planirali akcije usmerene na destabilizaciju dr\u017eave te je zahtevao njihovo ukidanje. U tom kontekstu, Kodreanu je napisao pismo Jorgi optu\u017eujuc\u0301i ga za nepo\u0161tenje. Nakon \u0161irenja ideje da Rumuni treba da trguju na takav na\u010din da elimini\u0161u strance, uglavnom Jevreje, Jorga je zahtevao ukidanje legionarskih prodavnica. Jorga je pokazao pismo Armandu Kalineskuu, ovaj Karolu II., koji je savetovano Jorgu da tu\u017ei Kodreanua i tako je do\u0161lo do su\u0111enja. Tokom su\u0111enja, Jorga je shvatio da je i\u0161ao vrlo rizi\u010dnim putem i povukao svoju \u017ealbu. Ali su\u0111enje je nastavljeno i Kodreanu je osu\u0111en na 6 meseci zatvora. Dok je proces trajao, vr\u0161eni su pretresi u sedi\u0161tu Legionarskog pokreta i u domovima nekoliko legionara i tako je pokrenuto novo sudjenje protiv Kodreanua, koji je u maju 1938. osu\u0111en na 10 godina prisilnog rada zbog neosnovanih optu\u017ebi za akcije protiv dr\u017eave i posedovanje tajnih dokumenata. Kodreanu je tada bio u zatvoru i kada je prevezen iz grada Ramniku Sarat u zatvor u \u017dilavi, u noc\u0301i izmedju 29. i 30. novembra 1938. godine, izvr\u0161en je atentat na njega u blizini \u0161ume Tankabe\u0161ti<\/em>, rekao je istori\u010dar Joan Skurtu.<\/p>\n
27. novembra 1940. godine, legionarski tim je od kuc\u0301e odveo Nikolaja Jorgu i dovozio u \u0161umu Stre\u017eniku, gde je na njega pucano 9 puta. Tako je istori\u010dar \u017eivotom platio za svoja mi\u0161ljenja u doba kada su politi\u010dko nasilje, mr\u017enja i zlostavljanje zamenili pravdu.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" 6. septembra 1940. legionarsko-Antoneskuov re\u017eim proglasio je Rumuniju nacionalno-legionarskom dr\u017eavom, \u0161to je zna\u010dilo da je model dr\u017eave i dru\u0161tva fa\u0161isti\u010dki,kako je ga zami\u0161ljala Gvozdena garda, inspirisana italijanskim fa\u0161izmom i nema\u010dkim nacizmom. Pristalica teorije o rasnoj superiornosti, rumunski fa\u0161izam je sinhronizovan sa evropskim i vec\u0301ina istorijskih studija smatra legionarsko-Antoneskuov re\u017eim surovim i protiv elementarnih demokratskih normi. […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":281503,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515409","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n