Iako je na isti na\u010din ustoli\u010den u celoj Centralnoj i Isto\u0107noj Evropi, komunizam je svrgnut na razli\u010dite na\u010dine. U prvoj kategoriji nalaze se Poljska, Madjarska i \u010cehoslova\u010dka, u kojima je komunizam uklonjen bez nasilja i ljudskih \u017ertava. U drugoj kategoriji su Nema\u010dka Demokratska Republika i Bugarska, u kojima je nasilje bilo delimi\u010dno, a u poslednjoj kategoriji Rumunija, u kojoj je komunizma svrgnut nasiljem i \u017ertavama. Slu\u010daj biv\u0161e Jugoslavije, u kojoj je zabele\u017een najkrvaviji pad komunizma, predstavlja poseban dosije sa mnogo vi\u0161e implikacija. U Rumuniji, \u010cau\u0161esku je za sobom ostavio krvavi bilans: 1.142 poginula lica, 3.138 ranjenih i 760 uhap\u0161enih ljudi. Nikolaje \u010cau\u0161esku i njegova supruga Elena su 22. decembra 1989., u podne, poleteli sa zgrade Centralnog Komiteta Rumunske komunisti\u010dke partije. Ovo je bio trenutak oslobadjanja od komunisti\u010dkog terora i po\u010detka Rumunske revolucije koja je dovela do obnove demokratije. Ali, veoma brzo posle ovog slavnog trenutka pojavila se nedoumica i, istovremeno, pojavili su se mitovi koji su poku\u0161ali da uni\u0161te ono \u0161to je ste\u010deno krvlju. Mitovi o Rumunskoj revoluciji su veoma jaki i podstaknuti nepoznatim stvarima koje jo\u0161 uvek postoje. Jedan od najja\u010dih mitova je taj o konfiskaciji revolucije od strane Jona Ilijeskua i njegovih najbli\u017eih saradnika. Vrhovni partijski aktivista do 1989., Ilijesku je bio prvi predsednik postkomunisti\u010dke Rumunije. S obzirom da su na dr\u017eavnom vrhu Rumunije bili Ilijesku i \u010dlanovi Fronta Nacionalnog Spasa- biv\u0161i \u010dlanovi komunisti\u010dke partije i tehnokrati, gradjani su po\u010deli da smatraju Revoluciju politi\u010dkim aran\u017emanom da bi se Jon Ilijesku domogao vlasti.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Drago\u0161 Petresku, profesor Fakulteta Politi\u010dkih i administrativnih nauka u Bukure\u0161tu, autor studija o revolucijama iz 1989. godine, govorio nam je o mitu o ukradenoj rumunskoj revoluciji: \u201cO ukradenoj ili konfiskovanoj revoluciji govorilo se jo\u0161 u prvim trenucima posle promene do koje je do\u0161lo 22. decembra 1989. Tada su se na vlasti pojavili ljudi drugog i tre\u0107eg reda biv\u0161e Komunisti\u010dke partije koji su zamenili bliske \u010cau\u0161eskuove saradnike i \u010dlanove partijske nomenklature, koji bi mogli da budu optu\u017eeni za sve probleme 80. godina: za duboku ekonomsku krizu, preterani nacionalizam, asimilaciju nacionalnih manjina, za katastrofalan ugled Rumunije u svetu<\/em>.<\/p>\n
Mit o konfiskovanoj revoluciji je veoma jak u redovima javnog mnjenja, a profesor Drago\u0161 Petresku misli da to spre\u010dava korektno procenjivanje promena koje su se dogodile u zadnjih 30 godina: \u201cAko polazimo od ideje da su Ilijesku i njegovi saradnici konfiskovali ili ukrali Revoluciju, poni\u0161tavamo jedan od astralnih trenutaka rumunske istorije u 20. veku. Revolucija je bila najzanimljiviji trenutak koji nas mo\u017ee u\u010diniti ponosnim da smo rumuni. Ilijesku nije mogao kontrolisati nasilno gu\u0161enje narodne pobune u Temi\u0161varu koja se transformisala u revoluciju, niti druge momente. \u010cak vi\u0161e, Ilijesku nije mogao manipulisati \u0161irenje revolucije iz Temi\u0161vara u Bukure\u0161tu, 21. decembra 1989., kada je \u010cau\u0161esku poku\u0161ao da ponovi onaj harizmati\u010dan trenutak od 21. avgusta 1968, kada je osudio intervenciju Var\u0161avskog ugovora u \u010cehoslova\u010dkoj, niti organizovanje mitinga u Bukure\u0161tu.<\/em><\/p>\n
Drugi veoma jak mit u savesti javnog mnjenja je taj da je rumunska revolucija bila dr\u017eavni udar. Profesor Drago\u0161 Petresku obja\u0161njava: \u201cOvo je veoma zanimljiva istorijska ve\u017eba. Naj\u010de\u0161\u0107e, mi promenjujemo misljenje o jednom dogadjaju nakon onoga \u0161to se de\u0161ava posle njega. Drugim re\u010dima, frustracija mnogobrojnih gradjana Rumunije zbog sporog ritma reformi je razlog zbog kojeg su oni negirali samu promenu do koje je do\u0161lo 22. decembra 1989. godine. Sporije promene, veoma spora demokratizacija, prisustvo mnogih lica iz biv\u0161e srednje komunisti\u010dke nomenklature i tehnokrata koji su imali veze sa komunisti\u010dkom partijom \u010dinile su da mnogi rumuni negiraju u\u010de\u0161\u0107e u veoma va\u017enom dogadjaju za na\u0161u zemlju. Promene su bile realne, promena vlasti posredstvom revolucije je bila realna, sa 1.100 mrtvih i 3.300 ranjenih Rumunija je jedini slu\u010daj autenti\u010dne revolucije<\/em>.<\/p>\n
Mit o teroristima koji su u\u010destvovali u rumunskoj revoluciji je lansirala postdecembarska vlast Jona Iljeskua i Fronta Nacionalnog spasa, a u ovaj mit malo rumuna veruje. Drago\u0161 Petresku, profesor Fakulteta Politi\u010dkih i administrativnih nauka u Bukure\u0161tu, autor studija o revolucijama iz 1989. godine, misli da ovaj mit je poslu\u017eio ciljevima novih vlasti: \u201cPitanje terorista striktno je vezano za tragi\u010dnu i nepotrebnu smrt ljudi, usled diverzije i konfuzije nastale posle 22. decembra, a koje je kreirala novo ustoli\u010dena vlast. Po mom mi\u0161ljenju, re\u010d je o jasnoj konfuziji, kojom je tada\u0161nja nova vlast \u017eelela da konsoliduje svoj polo\u017eaj i obustavi revolucionarni zamah stanovni\u0161tva, koje bi moglo zatra\u017eiti neposredno ka\u017enjavanje krivih za zloupotrebe u komunisti\u010dkom periodu, odnosno ka\u017enjavanje biv\u0161ih oficira Slu\u017ebe bezbednosti- Sekuritatea i biv\u0161ih \u010dlanova Komunisti\u010dke partije koji su imali odlu\u0107uju\u0107u mo\u0107. Diverzija i konfuzija su bile podstaknute mitom o teroristima, koji je Jon Ilijesku stalno podr\u017eavao.<\/em><\/p>\n
Sre\u0107om mitovi o Rumunskoj revoluciji nisu ja\u010di od onoga \u0161to je ste\u010deno 1989. godine, a to je povratak u normalu. U se\u0107anju rumunskog javnog mnjenja ostaje \u010dinjenica da se u decembru 1989., komunisti\u010dki re\u017eim sru\u0161io bu\u010dno i nasilno i da \u017ertve su predstavile cenu koju su rumuni platili da bi iza\u0161li iz za\u010daranog kruga diktature.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Iako je na isti na\u010din ustoli\u010den u celoj Centralnoj i Isto\u0107noj Evropi, komunizam je svrgnut na razli\u010dite na\u010dine. U prvoj kategoriji nalaze se Poljska, Madjarska i \u010cehoslova\u010dka, u kojima je komunizam uklonjen bez nasilja i ljudskih \u017ertava. U drugoj kategoriji su Nema\u010dka Demokratska Republika i Bugarska, u kojima je nasilje bilo delimi\u010dno, a u poslednjoj […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":124775,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515410","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n