Ideja o modernizaciji na rumunskom prostoru pojavila se posle 1770. godina u pismima rumunskih boljara Rusiji i Austriji, nakon \u010dega je usledila materijalizacija prve 1822. Te godine, Osmansko carstvo, nakon pobune koju je vodio Tudor Vladimiresku 1821., fanariotske vladare je zamenilo vladarima iz redova velikog lokalnog plemstva. Bila je to prva pobeda, kojoj ce uslediti i druge. U prvoj polovini 19. veka, do 1859. godine, kada c\u0301e se Moldova i Vla\u0161ka ujediniti i formirati Rumuniju, dve generacije Rumuna c\u0301e te\u017eiti modernizaciji zemlje. To su generacija 1820-ih, koja je otvorila vrata reformama, i generacija 1840-ih, koja je pokrenula revoluciju 1848. Generacija 1820-ih bila je ona koja je formirana u duhu isto\u010dne kulture u kojoj je osmanski kulturni model je bio dominantan. Za reformisti\u010dke ideje na Zapadu saznala je preko dou\u0161nika i raznih putnika. Generacija 1840-ih bila je generacija mlade boljarske dece koja su uglavnom studirala u Francuskoj, Nema\u010dkoj i Italiji i koja su na licu mesta uspostavila direktan kontakt sa onim \u0161to zapadna modernost zna\u010di. Vrac\u0301ajuc\u0301i se kuc\u0301i, mladi bon\u017euristi\u201c, kako ih je starija generacija \u010desto ismejavala, smislili su radikalan program transformacije rumunskih kne\u017eevina od onih pre njih.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Istori\u010dari koji su prou\u010davali Rumuniju 19. veka razmi\u0161ljali su o tada\u0161njim dubokim transformacijama kroz prizmu razlika izme\u0111u dve generacije. Nastavili su i \u010dak primetili razvod izme\u0111u starih i mladih. Istori\u010dar Alin \u0106upala sa bukure\u0161tanskog Univerziteta jedan je od onih koja na taj na\u010din gleda na doga\u0111aje tog doba. \u0106upala smatra da se posle pobune Tudora Vladimireskua 1821. godine i uklanjanja fanariota iz rumunskih kne\u017eevina mo\u017ee govoriti o klicama pojave politi\u010dkog dru\u0161tva na rumunskom prostoru: <\/strong>Posle povratka na re\u017eim doma\u0107ih gospodara 1822. godine, veliko rumunsko plemstvo je zapravo podeljeno u nekoliko grupa. Imamo grupu velikog plemstva vernog Rusiji i njenoj politici u Rumunskim Kne\u017eevinama i na Balkanu. Tako\u0111e imamo grupu velikog plemstva odanog suzerenskoj moc\u0301i, Osmanskom carstvu i njegovim interesima na ovom podru\u010dju. Posle 1840. godine imamo novu generaciju boljara ni\u017eeg ili vi\u0161eg \u010dina, a uglavnom bili su mladi ljudi koji su studirali na Zapadu, koji c\u0301e razviti novu ideju, novi politi\u010dki projekat vezan za revoluciju 1848. godine, za ujedinjenje kne\u017eevina i modernizaciju rumunskog dru\u0161tva<\/em>\u201c.<\/strong><\/p>\n
Pojava rumunskog politi\u010dkog dru\u0161tva je rezultat borbe obe generacije za slobodu izra\u017eavanja i ukidanje cenzure. Me\u0111utim, ona je takodje ozna\u010dila i razlikovanje onih koji su se bavili politikom i \u010desto je razlikovanje napravljeno na bazi pripadnosti jednoj generaciji. Razlikovanje generacija zna\u010dilo je i razlikovanje po polu, jer su \u017eene mnogo spremnije za promene od mu\u0161karaca. Istori\u010dar Alin \u0106upala isti\u010de: U onoj epohi moglo se govoriti o dva raskola, s jedne strane izme\u0111u supru\u017enika na nivou para, izme\u0111u mu\u0161karaca i \u017eena. Mnogo puta mu\u0161karci ostaju vezani za orijentalni kulturni model, dok \u017eene imaju vi\u0161e hrabrosti i mali korak ka modernizmu \u010dine mnogo ranije i jasnije. One se vi\u0161e krec\u0301u ka zapadnom kulturnom modelu. Drugi raskol, koji je vrlo jasno vidi prete\u017eno istovremeno sa pojavom generacije 1848. godine, jeste onaj izme\u0111u roditelja i dece. Mladi ljudi, nova generacija, ona koja se \u0161kolovala na univerzitetima u Francuskoj i Nema\u010dkoj, vrac\u0301aju se kuc\u0301i sa novim idejama, sa \u017eeljom da promene situaciju<\/em> \u201c.<\/p>\n
Naizgled bezna\u010dajna oblast odigrala je glavnu ulogu u ograni\u010davanju vrednosti starijih od vrednosti mladih, a ovu oblast mnogi ljudi smatraju neozbiljnom: to je moda. Odec\u0301a, obuc\u0301a i nakit kojima su pridodavani muzi\u010dki i knji\u017eevni ukusi i salonske igre su doprineli promeni mentaliteta Rumuna. Ikonografski izvori jasno pokazuju koliko je jaka bila generacijska razlika. Na slikama naslikanim u doba u kojem su prikazani portreti boljara sa suprugama uo\u010davaju se dva gotovo dijametralno suprotna sveta. Mu\u017eevi odeveni u orijentalnu odec\u0301u kontrastiraju sa svojim \u017eenama \u010dija je odec\u0301a bila po poslednjoj pari\u0161koj modi. Istori\u010dar Alin \u0106upala nudi nam detalje: U Bukure\u0161tu postoji veoma lep spomenik, ali na\u017ealost \u010desto prolazimo pored njega nehajno. To je spomenik porodice Golesku u blizini Severne \u017delezni\u010dke stanice gde vidimo Dinikua Goleskua- oca odevenog u orijentalnu odec\u0301u, koju c\u0301e fanarioti ovde doneti po\u010detkom 18. veka. Diniku Golesku okru\u017een je bistama svoja \u010detiri sina, buduc\u0301ih revolucionara, sva \u010detvorica odevena u zapadnja\u010dke ode\u0107e, po nema\u010dkoj\u201c modi. Ovaj spomenik prikazuje nam sliku raskola koji smo pomenuli i, kona\u010dno, sliku transformacije dru\u0161tva u Moldovi i Vla\u0161koj u prvoj polovini 19. veka\u201c, <\/em>rekao nam je istori\u010dar Alin \u0106upala sa bukure\u0161tanskog Univerziteta.<\/p>\n
Pre vi\u0161e od 160 godina stvorena je moderna Rumunija, a za ispunjenje ovog cilja napore su ulo\u017eile dve generacije, koje, iako su bile razli\u010dite u mnogim pogledima, imale su isti cilj: modernizaciju.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ideja o modernizaciji na rumunskom prostoru pojavila se posle 1770. godina u pismima rumunskih boljara Rusiji i Austriji, nakon \u010dega je usledila materijalizacija prve 1822. Te godine, Osmansko carstvo, nakon pobune koju je vodio Tudor Vladimiresku 1821., fanariotske vladare je zamenilo vladarima iz redova velikog lokalnog plemstva. Bila je to prva pobeda, kojoj ce uslediti […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":83019,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515413","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n