Dana\u0161nji prevodila\u010dki programi koriste informacionu tehnologiju, koja, kao i svaka druga tehnologija oko nas, ima fascinantnu istoriju. To je istorija razli\u010ditih disciplina koje se kombinuju, koje na prvi pogled nemaju mnogo zajedni\u010dkog. Rumunska \u0161kola takodje je doprinela velikoj istoriji ve\u0161ta\u010dke inteligencije, kao novog polja koje je grupisalo nekoliko nauka. I jedan od doprinosa bila je kombinacija lingvistike i matematike. Ra\u010dunarska lingvistika, koja se pojavila u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama, bila je naziv pod kojim je matemati\u010dka lingvistika bila najuspe\u0161nija. Bio je to susret jezika i ra\u010dunara, bolje re\u010deno prirodnog jezika i jezika ra\u010dunarskog programiranja kao ve\u0161ta\u010dke inteligencije. U godinama pre Drugog svetskog rata kibernetika je bila nova nauka koja je podsticala kombinaciju nauka iz kojih c\u0301e se ra\u010dunarska lingvistika kasnije razviti. Krajem 1930-ih, Rumun \u0160tefan Odoble\u017ea bio je jedan od pionira ovog novog polja. Ali posle rata ustoli\u010denje komunisti\u010dkog re\u017eima od strane sovjetske vojske promenilo je \u010ditav nau\u010dni horizont. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Drugi va\u017ean pionir matemati\u010dke lingvistike u Rumuniji bio je matemati\u010dar Solomon Markus. U razgovoru sa kolegama u Centru za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije, 1998. godine, Markus je govorio o na\u010dinu na koji je ideologija jedine stranke u komunisti\u010dkom re\u017eimu politizovala nauku: „Kibernetiku su tada smatrali bur\u017eoaskom tvorevinom, ali se ne\u0161to dogodilo. U to vreme pratili smo stav Moskve i desilo se da tamo\u0161nji istinski nau\u010dnici imaju vrlo nadahnutu ideju da je odvoje od lingvistike, koja je bila humanisti\u010dka grana kulture, i da je pove\u017eu sa nau\u010dno-tehnolo\u0161kom granom. Posle perioda osude kibernetike, u Moskvi je usledila promena stava kada je tehni\u010dko-nau\u010dna revolucija pozdravljena. Dakle, odjednom tehni\u010dko-nau\u010dna revolucija postala je jedan od ciljeva komunisti\u010dkog dru\u0161tva za ostvarenje tehni\u010dko-nau\u010dnog dru\u0161tva <\/em>\u201c.<\/p>\n
Kao u slu\u010daju svake promene politi\u010dke perspektive komunisti\u010dkog re\u017eima, pragmatizam se pokazao ja\u010dim od ideologije. To se dogodilo u Moskvi, a satelitske zemlje su pratile centar. Matemati\u010dar Solomon Markus isti\u010de: „Bukure\u0161t je odmah, posle Moskve, usvojio ovaj slogan. Na ovaj na\u010din zadat je dvostruki udarac. Ne samo da je dobijeno prihvatanje istra\u017eivanja matemati\u010dke lingvistike, vec\u0301 je povezivanjem sa informatikom povezana sa tehni\u010dko-nau\u010dnom revolucijom. Postojala je ideja da moramo pripremiti moguc\u0301nost automatskog prevodjenja, da se prevod sa jednog jezika na drugi ne vr\u0161i ru\u010dno, vec\u0301 ma\u0161inski. A problem se smatrao presudnim, jer su Rusi \u017eeleli da prevedu \u0161to je lak\u0161e moguc\u0301e sa engleskog na ruski, a Amerikanci sa ruskog na engleski. Lingvistika je bila vrlo minirano tlo nakon objavljivanja Staljinovih dokumenata o marksizmu i lingvistici. Ali odjednom je matemati\u010dka lingvistika izbegla ovaj lov prelaskom u nau\u010dno-tehnolo\u0161ku granu.<\/em> „<\/p>\n
Dve nau\u010dne zajednice, sa\u010dinjene od filologa i matemati\u010dara, uzdr\u017eano su gledale na nameru da se stvori nova disciplina. Matemati\u010dar Solomon Markus precizira:<\/em> „Rumun Roseti je bio jedan od retkih filologa koji je pozdravio i podstakao ovu novu preokupaciju. Ali njegove kolege ili su ignorisale to pitanje ili su iznele argumente protiv i rekle da to nije lingvisti\u010dko. Profesor Emanuel Vasiliu se bavio lingvistikom, kojom je prili\u010dno mnogo pribli\u017eio logici i matematici, a sa stanovi\u0161ta matematike stav je bio sledec\u0301i: po tradiciji, matematika je saradjivala naro\u010dito sa mehanikom, fizikom, hemijom, ali manje sa drugim disciplinama. Saradnja matematike sa humanisti\u010dkom disciplinom poput lingvistike bila je u potpunosti protiv tradicije. Zbog toga su mnogi matemati\u010dari bili vrlo skeptici, nisu mislili da ovo mo\u017ee uroditi plodom. Vrlo odu\u0161evljen je bio Moisil, smatran ocem rumunske informatike, i zahvaljujuc\u0301i podr\u0161ci onakvih matemati\u010dara mogli smo da predajemo matemati\u010dku lingvistiku na univerzitetu u Bukure\u0161tu jo\u0161 od po\u010detka 1960-ih godina\u201c.<\/em><\/p>\n
U svojoj nameri da istra\u017ei novo polje, Solomon Markus je dobio podr\u0161ku uticajnih matemati\u010dara poput Grigorea Moisila i filologa poput Aleksandra Rosetija. I tako su po\u010deli da sprovode novi trend kroz univerzitetske kurseve i objavljivanja studija. Solomon Markus isti\u010de: „Ja sam tada imao veliku srec\u0301u, jer su se Moisil i Roseti, dakle matemati\u010dar i lingvista, borili za uvodjenje matemati\u010dke lingvistike u Rumuniji. Takodje su se borili za osnivanje univerzitetske grane matemati\u010dke lingivistike i Rumunija je bila jedna od prvih zemalja na svetu koja je to u\u010dinila. Ja, kao matemati\u010dar i profesor Emanuel Vasiliu kao lingvista zapo\u010deli smo studije u ovoj oblasti. Dozvolili su nam i neke razmene iskustva sa kolegama u inostranstvu i da moj ud\u017ebenik matemati\u010dke lingvistike za Univerzitet u Bukure\u0161tu \u0161aljemo u inostranstvo raznim li\u010dnostima koje su se bavile sli\u010dnim stvarima. Odmah je pomenuta knjiga prevedena u Londonu, Njujorku, Moskvi, Parizu i Pragu<\/em>\u201c, rekao je matemati\u010dar Solomon Markus, u razgovoru sa kolegama u Centru za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije 1998. godine.<\/p>\n
Moramo jo\u0161 re\u010di da je 1966. godine u Bukure\u0161tu organizovan Medjunarodni Kongres lingvistike, na kojem su, sem zna\u010dajnih rumunskih li\u0107nosti u oblasti, u\u010destvovali i brojni strani lingvisti. Ovaj skup stavio je Rumuniju na mapu najmodernije nauke, koja je, za samo nekoliko decenija, napravila od ra\u010dunara najzna\u010dajnijeg predmeta u \u017eivotu savremenog \u010doveka.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Dana\u0161nji prevodila\u010dki programi koriste informacionu tehnologiju, koja, kao i svaka druga tehnologija oko nas, ima fascinantnu istoriju. To je istorija razli\u010ditih disciplina koje se kombinuju, koje na prvi pogled nemaju mnogo zajedni\u010dkog. Rumunska \u0161kola takodje je doprinela velikoj istoriji ve\u0161ta\u010dke inteligencije, kao novog polja koje je grupisalo nekoliko nauka. I jedan od doprinosa bila je […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":131141,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515414","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n