Istori\u010dar religija Mir\u010da Elijade, dramski pisac E\u017een Jonesko i filzof i esejista Emil Sioran su zlatni predstavnici rumunske generacije koja je uticala na zapadni kulturni svet posle 1945. godine. Svi su oti\u0161li u izgnanstvo nakon ustoli\u010denja komunisti\u010dkog re\u017eima u Rumuniji 1945. Rodjeni u razmaku od dve godine, nastupili su na najvi\u0161em nivou u tri oblasti: Elijade u istoriji religija, Jonesko u pozori\u0161tu i Sioran u filozofiji. Najmladji od njih, Emil Sioran, rodjen je 8. aprila 1911. godine u mestu Ra\u0161inari, u okrugu Sibiu, a umro je 20. juna 1995. godine u Parizu, u 84. godini. Otac mu je bio pravoslavni hri\u0161c\u0301anski protojerej, a majka c\u0301erka javnog bele\u017enika koji je uzdignut u rang baruna. Pohadjao je Fakultet filologije i filozofije bukure\u0161tanskog Univerziteta, gde se dru\u017eio sa dva zna\u010dajna rumunska filozofa medjuratnog perioda: Petreom Cuceom i Konstantinom Nojkom. 1930-ih Siorana je privukao \u017eivi filozofski pokret, rumunska verzija egzistencijalizma, a on je prou\u010davao dela Fridriha Ni\u010dea, Artura \u0160openhauera, Georga Zimela, Martina Hajdegera, Feodora Dostojevskog i Leva \u0160estova. Od tada je postao pristalica agnosticizma i po\u010deo da pati od nesanice, vrlo va\u017ean biografski detalj koji c\u0301e obele\u017eiti njegovo delo. Sioran je sebe smatrao vi\u0161e esejistom nego filozofom, nazivajuc\u0301i se de\u017eurnim skeptikom propadajuc\u0301eg sveta\u201c. Njegov rad ga prikazuje kao pesimisti\u010dkog mislioca kojim dominira prisustvo patnje, propadanja i nihilizma.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Po\u010dev od svoje prve knjige, Na vrhuncu o\u010daja\u201c, objavljene 1934., u svojoj 23. godini, Sioran iskazao je njegove morbidne misli, kao i u naredne \u010detiri knjige na rumunskom jeziku u kojima c\u0301e nastaviti mra\u010dna razmi\u0161ljanja o ljudskom stanju. 1937. godine odlazi u Francusku sa stipendijom Francuskog instituta u Bukure\u0161tu, koja c\u0301e biti produ\u017eena do 1944. godine, a nikada se nije vratio u Rumuniju. U Parizu, ta\u010dnije u Latinskoj \u010detvrt gde je \u017eiveo, napisao je jo\u0161 devet knjiga i postao pravi de\u017euran skeptik\u201c u svetu koji propada. Njegova dela su prevodjena na vi\u0161e jezika, a kritika je uglavnom bila pozitivna. Posebnu pa\u017enju pridao je knji\u017eevnom stilu svog dela te je smatran jednim od najva\u017enijih stilista francuskih eseja u drugoj polovini 20. veka. Omiljena tema njegovih knjiga na francuskom jeziku bila je ubistvo, kojem je posvetio gomilu stranica, ostale teme izvorni greh, tragi\u010dni smisao istorije, kraj civilizacije, pretnja zlom ili odbacivanje vere. Sioran je smatrao da je filozofija bila moguc\u0301a samo kao fragment, a mnoge njegove stranice sadr\u017ee aforizme i kratke napomene na vec\u0301 ustaljenu temu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
1990. godine rumunski filozof Gabrijel Lii\u010danu snimio je jedan od prvih filmova sa Emilom Sioranom na rumunskom jeziku. Jedno pitanje odnosilo se na njegov rad: Moj rad je stvar opsesije. Sve knjige sam napisao zbog medicinskih i terapijskih razloga. Ista opsesija, tema uzaludnosti i smrti. Sva ostala pitanja nisu relevantna. Sve \u0161to je formulisano postaje podno\u0161ljivije. Izraz je lek. \u0160ta na kraju zna\u010di ispovedati se sve\u0161teniku? To je oslobodjenje. Sve \u0161to se izrazi degradira se po intenzitetu, a to je terapeutsko. Zaista, depresivna stanja kroz koja sam pro\u0161ao u \u017eivotu mogla su me dovesti do ludila ili, jo\u0161 gore, do potpunog neuspeha.\u010cinjenica da sam ih formulisao bila je izuzetno efikasna. Da nisam pisao, uveren sam da bi se za mene sve lo\u0161e zavr\u0161ilo. I prestao sam da pi\u0161em, jer se ne\u0161to u meni promenilo, radi se o smanjenju<\/em>\u201c.<\/p>\n
Sioran je verovao da ekstremna li\u010dna iskustva su ona koja vode egzistenciju i zato je za njega nesanica bila iskustvo koje je na njega uticalo i nateralo ga da napi\u0161e izuzetne stranice. Sioran je u razgovoru sa filozofom Lii\u010danuom priznao zna\u010daj nedostatka sna za ljudsko postojanje: Pre nego \u0161to sam do\u017eiveo nesanicu, bio sam sasvim normalna osoba. To sam otkrio kada nisam vi\u0161e mogao da spavam. Shvatio sam da je san izvanredna stvar i da je \u017eivot podno\u0161ljiv samo zahvaljuju\u0107i snu, jer svakog jutra po\u010dinje nova ili ista avantura, ali sa prekidom. Nesanica je izvanredno otkric\u0301e jer potiskuje nesvesticu. \u010covek provodi 24 sata lucidan, a preslab je da bi to podneo. A onda je to \u010din herojstva, svaki dan je borba. Kada sam patio od nesanice, prezirao sam apsolutno sve ljude, za mene su svi ljudi bili \u017eivotinje. Budno stanje je stanje \u010doveka doveden do krajnjih granica<\/em>\u201c.<\/p>\n
U mladosti Siorana je privukao fa\u0161izam. Ovo je osudio po\u010detkom 1940-ih, a u intervjuu koji je dao 1970-ih privr\u017eenost fa\u0161izmu nazvao najvec\u0301om nepromi\u0161ljeno\u0161c\u0301u svoje mladosti. Uticaj Siorana osetio se ne samo u visokoj kulturi, vec\u0301 i u pop kulturi. Francuska peva\u010dica Milen Farmer napisala je 1991. godine tekst svog hita (Desenchantee\u201c) inspirisana Sioranovom knjigovm Na vrhuncu o\u010daja\u201c, a 2021. Sioran je postao lik stripa francuskog umetnika Patrisa Rejtijera.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Istori\u010dar religija Mir\u010da Elijade, dramski pisac E\u017een Jonesko i filzof i esejista Emil Sioran su zlatni predstavnici rumunske generacije koja je uticala na zapadni kulturni svet posle 1945. godine. Svi su oti\u0161li u izgnanstvo nakon ustoli\u010denja komunisti\u010dkog re\u017eima u Rumuniji 1945. Rodjeni u razmaku od dve godine, nastupili su na najvi\u0161em nivou u tri oblasti: […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":383621,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515417","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n