<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/div>\n

\n<\/p><\/div>\n

\n<\/p><\/div>\n

\n<\/p><\/div>\n


\n <\/p>\n

<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n

Skoro sve o Rumuniji. Na redu su stranice rumunske istorije, a danasnja tema: 140 godina od osnivanja rumunske monarhije<\/p>\n


\n <\/p>\n

\n


\n <\/p>\n

31.05.2021<\/p>\n


\n <\/p>\n

\n


\n <\/p>\n

Na politi\u010dkoj mapi Evrope pojavila se 1881. godine Krajevina Rumunije, nova politi\u010dka struktura koja, po gledi\u0161tu kolektivnog uma, imala je zajedni\u010dku pro\u0161lost od najmanje pola milenijuma. Ali zajedni\u010dka politi\u010dka pro\u0161lost nije bila toliko duga. Ideja o vankarpatskoj dr\u017eavi je u prethodnim vekovima sporadi\u010dno kru\u017eila u nekoliko vi\u0161e ili manje ostvarivih oblika. Krajem 18. veka ideja o Dakiji, koja je ozna\u010dila dve rumunske kne\u017eevine, maglovito se spominjala u prepisci izmedju ruske carice Katarine Velike i cara Austrije, Jozefa II. Do sredine 19. veka ideja o rumunskoj dr\u017eavi c\u0301e se „de fakto“ ostvariti. Upornim naporima elita iz dve rumunske kne\u017eevine, kome se pridodala ve\u0107ina seljaka i varo\u0161ana koji su podr\u017eavali projekat dr\u017eave koju \u0107e osnivati Moldavija i Vla\u0161ka, ideja o Kraljevini Rumunije po\u010dela je da postaje sve jasnija. Jo\u0161 jedna sna\u017ena ideja podr\u017eala je rumunsku politi\u010dku izgradnju, naime ideja panevropskog Dunava, slobodne plovidbene rute na celom kontinentu. U stvari, rumunske kne\u017eevine su nosile takodje, pre 1859., godine ujedinjenja, naziv „Dunavske kne\u017eevine“, s obzirom na snagu izra\u017eajnosti velike reke Dunav. Prisustvo Karola od Hohencolern-Sigmaringena na prestolu nove dr\u017eave dalo je doslednost rumunskoj dr\u017eavi, a vrhunac nje postignut 1881. godine, kada je ambiciozni i uporni princ Karol postao kralj Karol I, a njegova zemlja Kraljevina Rumunija. 10. maj 1866., dan kada je Karol stigao u Rumuniju, ozna\u010dio je novi po\u010detak za rumunsko dru\u0161tvo, ozna\u010davajuc\u0301i dobar po\u010detak nakon dugog i burnog perioda traganja, neizvesnosti i razo\u010daranja.<\/p>\n


\n <\/p>\n

\n


\n <\/p>\n

Vladavina Karola I bila je duga i plodna izmedju 1866. i 1914. Ovo nije do\u0161lo prirodno, a nova institucionalna i dru\u0161tvena konstrukcija ste\u010dena je sa velikim pote\u0161koc\u0301ama. Istori\u010dar Alin \u0106upala sa Univerziteta u Bukure\u0161tu okarakterisao je prve godine vladavine novog princa, izmedju 1866. i 1871., kao period tranzicije, s obzirom da je dolazak Karola do\u010dekan sa rezervom: „Osim rumunske politi\u010dke klase, gradjani su sa dovoljno ravnodu\u0161nosti primili Karola, jer nisu ga poznavali. On je bio nema\u010dki katoli\u010dki princ, a zato, je za vec\u0301inu bio stranac. Razo\u010darena vladavinom Aleksandrua Joana Kuze, elita je polagala velike nade u buduc\u0301eg kralja Karola I. Sa druge strane, moramo rec\u0301i da je princ do\u017eiveo pravi \u0161ok kada je stigao u Bukure\u0161t. Kraljica Elisabeta, sa puno humora, prepri\u010davala je epizodu dolaska u Bukure\u0161t, nakon dugog, zamornog i rizi\u010dnog putovanja, na kraju kojeg je, u Bukure\u0161tu, Karol dosta razo\u010daran realno\u0161c\u0301u sa kojom se susreo. U poredjenju sa nema\u010dkim gradovima bio je provincijski grad. Bio je iznenadjen da otkrije da njegova rezidencija, kuc\u0301a Golesku u Bukure\u0161tu, ne li\u010di na jednu kne\u017eevsku rezidenciju. Pored ovih trenutnih razo\u010darenja, Karol c\u0301e se prilagoditi i uspeti da prebrodi ovaj te\u017eak period po\u010detka.“<\/p>\n


\n <\/p>\n

\n


\n <\/p>\n

Ustav iz 1866. godine, jedan od najmodernijih u to vreme, prepisan je sa belgijskog modela, zbog \u010dega je Rumunija bila u to vreme nazvana Belgija Istoka\u201c. Klju\u010dni element nove dr\u017eave, nacrt ustava, bio je napisan ve\u0107 od po\u010detka nove vladavine. Sa detaljima, istori\u010dar Alin \u0106upala: „Po dolasku u zemlju, Ustav je bio skoro gotov. Rumunski politi\u010dari su ulo\u017eili zna\u010dajan napor i ostavili po strani svoje razlike. Ustav c\u0301e izglasati Ustavotvorna skup\u0161tina i stupi\u0107e odmah na snagu. Brzinu izrade ovog Ustava objanila su dva uzroka. Prvi, rumunski politi\u010dari su od samog po\u010detka \u017eeleli da pred buduc\u0301eg kralja stave institucionalnu i politi\u010dku stvarnost, \u017eeleli su da izbegnu situaciju koja se pojavila za vreme vladavine Aleksandrua-Joana Kuze. \u017deleli su da, od samog po\u010detka, stvore sistem ustavne monarhije, koji je sa velikom precizno\u0161c\u0301u popravio nadle\u017enosti monarhijske institucije. Drugi, rumunski politi\u010dari su bili pritisnuti medjunarodnom situacijom i diplomatskim komplikacijama koje su se pojavile nakon svrgavanja Kuze. Velike sile su kona\u010dno priznale ujedinjene dve rumunske kne\u017eevine, Vla\u0161ke i Moldavije, samo za vreme vladavine Kuze. Posle 11. februara 1866. Godine, Turska i Austrija su zatra\u017eile odvajanje kne\u017eevina i povratak na stanje pre 1859. Rumunski politi\u010dari morali su brzo da re\u0161e ovu unutra\u0161nju krizu sa komplikacijama na spoljnom planu.\u201c<\/p>\n


\n <\/p>\n

\n


\n <\/p>\n

Vrhunac pote\u0161koc\u0301a u tranziciji bila je dinasti\u010dka kriza 1871. godine, kada se princ Karol spremao da potpi\u0161e svoju abdikaciju. Ali preuzimanje rukovodstva vlade od strane konzervativaca, na \u010delu sa Laskarom Katard\u017eiuom, naterac\u0301e Rumuniju da kona\u010dno i odlu\u010dno krene ka postizanju postavljenih ciljeva. Neki istori\u010dari ka\u017eu da je, zapravo, prevazila\u017eenje trenutka 1871. godine bila odlu\u010dujuc\u0301a prekretnica u \u017eivotu savremene Rumunije. Rumuni su iskoristili Krimski rat iz 1853.-1856. godine da evropskim silama predstave verodostojnu dr\u017eavu, koja bi na kraju dovela do ujedinjenja 1859. godine. Predvodjeni Karolom I, oni nec\u0301e propustiti ni drugu priliku, to jest rusko-turski rat iz 1877.-1878., kada c\u0301e se rumuni odlu\u010dno boriti i na kraju stec\u0301i nezavisnost. 10. maja 1881., pre 140 godina, bio je u\u010dinjen poslednji bitan korak, a Kraljevina Rumunija je postala stvarnost i de jure, ne samo de fakto.<\/p>\n


\n <\/p>\n

\n


\n <\/p>\n

A vi ste pratili rubriku Stranice rumunske istorije.<\/div>\n


\n <\/p>\n

\n

\n<\/p><\/div>\n

\n<\/p><\/div>\n

\n<\/p><\/div>\n

\n<\/p><\/div>\n

\n<\/p><\/div>\n

\n<\/p><\/div>\n

\n<\/p><\/div>\n

\n<\/p><\/div>\n

\n<\/p><\/div>\n


\n <\/p>\n

<\/div>\n


\n <\/p>\n

<\/div>\n


\n <\/p>\n

<\/div>\n


\n <\/p>\n

<\/div>\n

\n<\/p><\/div>\n

\n<\/p><\/div>\n

\n<\/p><\/div>\n

\n<\/p><\/div>\n

\n<\/p><\/div>\n

\n<\/p><\/div>\n

\n<\/p><\/div>\n

\n<\/p><\/div>\n


\n <\/p>\n

<\/div>\n

\n<\/p><\/div>\n


\n <\/p>\n

<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/div>\n

\n<\/p><\/div>\n

\n<\/p><\/div>\n

\n<\/p><\/div>\n

\n<\/p><\/div>\n

\n<\/p><\/div>\n

\n<\/p><\/div>\n

\n<\/p><\/div>\n

\n<\/p><\/div>\n

\n<\/p><\/div>\n


\n <\/p>\n

<\/p>\n
<\/p>\n
<\/div>\n

\n<\/p><\/div>\n


\n <\/p>\n

<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n