Svaki narod ima svoje o\u010deve osniva\u010de, izuzetne li\u010dnosti kojima je narod zahvalan. To nije jednostavno neki ritual, vec\u0301 davanje po\u010dasti onima koji su imali jasno razmi\u0161ljanje i hrabrost da iskoriste okolnosti i donesu najbolje odluke za svoju zemlju. Jon Konstantin Bratijanu (I.C. Bratijanu), jedan od osniva\u010da Rumunije, pripada najpoznatijim li\u010dnostima koje su u\u010destvovale u svim velikim doga\u0111ajima 19. veka.Ro\u0111en 2. juna 1821. godine u mestu \u0160tefane\u0161ti, na 100 kilometara od Bukure\u0161ta, u porodici vla\u0161kih boljara, u svojoj 18 godini \u017eivota ulazi u vojsku koja se tek formirala i nakon kratkog vremena ode u Pariz na tehni\u010dke studije. U glavnom gradu Francuske iniciran je u masoneriji i unapredjen je u \u010din majstora. Imaju\u0107i radikalni jakobinski temperament, Bratijanu je u\u010destvovao u revoluciji 1848. godine, kada je, u svojstvu prefekta policije, dva puta intervenisao da bi spasio revolucionarnu vladu Vla\u0161ke. Otomanska vojska oterala ga je u Pariz nakon represije revolucije, a Bratijanu vodi intenzivnu aktivnost kako bi Vla\u0161ku oslobodio od osmanskog uticaja. 1857. godine vratio se u Bukure\u0161t i u\u010destvovao u izborima za ujedinjenje sa Moldavijom. Aktivno je u\u010destvovao u uklanjanju prvog kneza Aleksandrua Joana Kuze, 1866. Godine, i dovo\u0111enju Karola od Hohencolerna-Sigmaringena na presto zemlje. Obavljao je razne ministarske funkcije i vodio kao premijer najdu\u017eu demokratsku vladu u istoriji Rumunije, izme\u0111u 1876. i 1888. godine. Bio je o\u017eenjen Pijom sa kojom je imao osmoro dece, od kojih je samo 6 \u017eivelo.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Istori\u010dar Joan-Aurel Pop, predsednik Rumunske akademije, isti\u010de da istoriju moderne Rumunije treba zapo\u010deti porodicom Bratijanu: Kad bi se napravio re\u010dnik velikih Rumuna i velikih rumunskih porodica koje su \u010dinile Veliko ujedinjenje i koje su sagradile modernu dr\u017eavu, ovaj re\u010dnik bi mogao po\u010deti vrlo dobro \u010dak i sa imenom Bratijanu. Pre nego \u0161to je napustio ovaj \u017eivot, Jon C. Bratijanu, povodom dodeljivanja titule \u010dlana Rumunske akademije, rekao je sledec\u0301e: Okrenuc\u0301u se u grob ako vi, moji sinovi, ne dovr\u0161ite teritoriju zemlje, kraj citata. Radilo se o svesnom preuzimanju njegove uloge i nacionalnih ideala, a ne o malim li\u010dnim ciljevima. A jedan od njegovih sinova, Jonel, nastavio je ovaj rad i postao jedan od najvec\u0301ih politi\u010dara i dr\u017eavnika koje je Rumunija ikada imala<\/em>.<\/p>\n
Kao svaka emblemati\u010dna figura, Bratijanu je oduvek bio tamo gde se odlu\u010divalo o istoriji njegove zemlje, precizirao je istori\u010darJoan-Aurel Pop: Jon C. Bratijanu izgradio je dr\u017eavu, ta\u010dnije njeno \u010dvrsto jezgro, kada je napravio revoluciju 1848. godine, kada je oti\u0161ao u Diseldorf da dovede princa Karola, kada je postavio temelje Nacionalne liberalne stranke, kada je 12 godina rukovodio naj\u010dvr\u0161c\u0301om i najdugove\u010dnijom vladom moderne Rumunije, kada se borio za nacionalnu valutu, za nezavisnost, za pretvaranje Rumunije u kraljevstvo i za mnoge druge ciljeve. Liberalna porodica Bratijanu dala nam je savr\u0161enu gra\u0111ansku lekciju, naime da nema politi\u010dkog aktivizma medju granicama li\u010dnih ideala nego samo u svetlu javnih i nacionalnih ideala.<\/em> <\/p>\n
Jedan od predsednika aktuelne Nacionalne Liberalne Stranke (PNL) Ludovik Orban, smatra da je jedna od najva\u017enijih zasluga Bratijanua osnivanje liberalne stranke 1875. godine. A stranka, kao i njen lider, bila je prisutna u svim va\u017enim trenucima moderne rumunske istorije: Jedna od velikih zasluga Jona C. Bratijanua je formiranje Nacionalne liberalne stranke. Ujedinjenje nekoliko frakcija liberalne orijentacije i osnivanje Nacionalno-liberalne stranke, \u010duveni sastanak kod Mazar-Pa\u0161e (Sir Stephen Bartlett Lakeman), sve je to dovelo do ponovnog okupljanja lidera i progresivnih snaga koje su \u017eelele modernizaciju i emancipaciju u politi\u010dkoj stranci. Jon C. Bratijanu je prakti\u010dno glavni junak najva\u017enijih doga\u0111aja koji su doveli do formiranja moderne rumunske dr\u017eave. Generacija Bratijanua, Rosetija i drugih li\u010dnosti uspela je da postigne spektakularnu transformaciju Rumunije, od otomanske zemlje u evropsku\u201c.<\/em><\/p>\n
Nakon \u0161to je \u017eiveo za politiku, modernizaciju i evropeizaciju dru\u0161tva \u010diji je deo bio, Jon C. Bratijanu preminuo je 15. maja 1891. godine, dve nedelje pre svog 70. ro\u0111endana. Sahranjen je na svom imanju, u op\u0161tini Florika. O ovom trenutku pisao je istori\u010dar Nar\u010dis-Dorin Jon uz pomoc\u0301 tada\u0161njih svedo\u010danstava: Bratijanuova smrt imala je sna\u017ean odjek u zemlji i inostranstvu, a pogrebna ceremonija, kojoj je prisustvovalo vi\u0161e od 12.000 ljudi, u znak zahvalnosti jednom od stvaralaca moderne Rumunije, je duboko impresionirala savremenike. Bio je sahranjen u parku boljarske ku\u0107e u op\u0161tini Florika, na jednom brdu, pored groba njegove prve \u010derke Florike. Tri decenije kasnije, u maju 1921. godine, odr\u017eana je ceremonija preme\u0161tanja posmrtnih ostataka u novu kapelu, koju je njegova \u010derka Sabina Kantakuzino opisala kao kratka, a najstariji veterani nosili su njegov kov\u010deg, kao i mali kov\u010deg sa posmrtnim ostacima Florike<\/em>.<\/p>\n
Jon C. Bratijanu je bez sumnje orijentir za rumunsku istoriju sa svih gledi\u0161ta, a njegov spomenik u centru Bukure\u0161ta svedo\u010di o tome. Na spomeniku su ispisane slede\u0107e: pomo\u0107u na\u0161eg uma, na\u0161eg srca, na\u0161ih ruku.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Svaki narod ima svoje o\u010deve osniva\u010de, izuzetne li\u010dnosti kojima je narod zahvalan. To nije jednostavno neki ritual, vec\u0301 davanje po\u010dasti onima koji su imali jasno razmi\u0161ljanje i hrabrost da iskoriste okolnosti i donesu najbolje odluke za svoju zemlju. Jon Konstantin Bratijanu (I.C. Bratijanu), jedan od osniva\u010da Rumunije, pripada najpoznatijim li\u010dnostima koje su u\u010destvovale u svim […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":131286,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515421","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n