Rumunija je u\u0161la u Drugi Svetski Rat u leto 1941., nakon \u0161to je pretrpela trostruku teritorijalnu amputaciju 1940. godine. U junu 1940. godine, Sovjetski Savez je pripojio teritoriju Moldavije izmedju Pruta i Dnjestra, nazvanu Besarabijom i Severnom Bukovinom. U avgustu 1940. godine do\u0161ao je red Madjarske da pripoji deo rumunske teritorije, odnosno severnu polovinu Transilvanije i Maramure\u0161. U septembru 1940. godine, do\u0161ao je trec\u0301i talas amputacije rumunske teritorije, kada je Bugarska okupirala ju\u017enu Dobrud\u017eu ili, kako su je zvali Kvadrilater (\u010cetvorougao). Duboka kriza koja je usledila dovela je do uklanjanja kralja Karola II. sa prestola i uspostavljanja legionarske diktature. Novi re\u017eim je Rumuniju preusmerio na savez predvodjen nacisti\u010dkom Nema\u010dkom i na rat protiv SAD, Velike Britanije i Sovjetskog Saveza. Propast sistema mirovnih ugovora na kraju Prvog Svetskog Rata bila je moguc\u0301a tek nakon \u0161to je Francuska, glavni autor Versajskog sistema, do\u017eivela kolaps u junu 1940. godine. Ovo je zna\u010dio bacanje Evrope u najdestruktivniji rat sa desetinama miliona \u017ertava i sa ogromnom materijalnom \u0161tetom. Evropa je u\u0161la pod kontrolu nacisti\u010dke Nema\u010dke i bilo je potrebno skoro 5 godina stalnih vojnih napora da bi Hitlerov re\u017eim bio pora\u017een.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U tim te\u0161kim godinama neki ljudi nisu odustajali. Iako je sve izgledalo izgubljeno i borba sa previ\u0161e jakim protivnikomse \u010dinila beskorisnom, ovi ljudi su dokazali da se male akcije mogu dokazati va\u017ene. Pri\u010du o trojici hrabrih francuskih dr\u017eavljanina, koji su \u017eiveli u Rumuniji, a koji nisu odustali od borbe u onim te\u0161kim vremenima, pri\u010da nam istori\u010darka Oana Demetrijade iz Nacionalnog Saveta za prou\u010davanje arhiva biv\u0161e Rumunske Slu\u017ebe Bezbednosti (Securitate) : Radi se o grupi francuskih dr\u017eavljana koji su \u017eiveli u Rumuniji i odlu\u010dili da imaju hrabrost da \u0161pijuniraju. \u0160pijunirali su za slobodnu Francusku, \u0161pijunirali su za Engleze. Glavnu ulogu igrala je jedna \u017eena, Hanrijet Sumpt, Francuskinja koja je postala rumunska dr\u017eavljanka nakon \u0161to se udala, sukcesivno, za dva rumunska dr\u017eavljanina. Ona se nastanila u Rumuniji 1928. godine i \u017eelela je da u\u010dini ne\u0161to za svoju zemlju, koja je vec\u0301 potpisala primirje sa Nema\u010dkom. Ona pronalazi kanal za vezu sa izvr\u0161nim direktorom za specijalne operacije u Istanbulu (Special Operation Executive) i po\u010dinje da prosledi informacije tamo\u0161njim Britancima. Nije znala da kanal prati rumunska Specijalna obave\u0161tajna slu\u017eba <\/em>\u201c.<\/p>\n
Hanriet Sumpt bila je sekretarka u bukure\u0161tanskoj kancelariji poznate francuske novinske agencije Havas. Na po\u010detku rata 1940. godine, koristila je baze podataka agencije za pru\u017eanje informacija Francuskoj i Britaniji. Po\u010dela je informacijama o kretanju nema\u010dke vojske u Rumuniji: vojne oznake, registarski brojevi vojnih vozila, vrsta oru\u017eja koje je videla, rute po kojima su nema\u010dke trupe putovale i njihov broj. Hanrijet Sumpt \u0161etala je bukure\u0161tanskim ulicama odakle je mogla da vidi kretanje nema\u010dkih aviona sa aerodroma Baneasa. Putovala je i u druge gradove kao \u0161to su Galaci, Ramniku Sarat, Fok\u0161ani, Bakau, Ja\u0161 ili Boto\u0161ani, sve do isto\u010dne granice Rumunije. Istori\u010darka Oana Demetrijade obja\u0161njava: Ona jezajedno sa francuskim novinarom Morisom Negreom uspela da napravi malu mre\u017eu \u0161pijuna i da po\u0161alje neke crte\u017ee. Ustvari je re\u010d o nekim predmetima koji su zapravo bili kamuflirana obele\u017eja nema\u010dkih vojnih jedinica stacioniranih u Rumuniji, a koje su i\u0161le ka balkanskom frontu i istvremeno spremale su se za upad na Sovjetski Savez<\/em>\u201c.<\/p>\n
Ali aktivnosti grupe ne ostaju nezapa\u017eene. Uskoro svi c\u0301e biti uhap\u0161eni, ali c\u0301e biti pomilovani. Istori\u010darka Oana Demetrijade precizira: Cela mre\u017ea je bila otkrivena, njeni \u010dlanovi su uhap\u0161eni, pod pritiskom Nemaca. Hanrijet je prva bila uhap\u0161ena. Tokom pretresa otkriven je informativni materijal. Agent rumunske slu\u017ebe bezbednosti koji je hapsi opisuje je jednom re\u010denicom: bila je lepa \u017eena, veoma inteligentna, sa izuzetnim duhom zapa\u017eanja, sa talentom za crtanje, koja je bila veoma mirna kada je uhap\u0161ena, zadr\u017eavajuc\u0301i samokontrolu. Brz proces je usledio, za mesec dana ceo posao je bio zavr\u0161en. Moris Negre je oslobodjen posle nekoliko meseci usled intervencije francuske dr\u017eave. Hanrijet je ostala u zatvoru i bila preme\u0161tena u nekoliko zatvora. Njeni mu\u017eevi, koji su jo\u0161 uvek imali posebnu naklonost prema njoj, pomogli su joj da napi\u0161e i da po\u0161alji pismene zahteve \u0161efu dr\u017eave i, preko njega, kralju Mihaju, da bude pomilovana. Nakon 10 godina prisilnog rada, kazna joj je preina\u010dena u godinu dana zatvora i pu\u0161tena je 22. avgusta 1944. godine, bez ikakve veze sa onim \u0161to c\u0301e se dogoditi sledec\u0301eg dana, 23. avgusta 1944. godine \u201c<\/em>.<\/p>\n
Pri\u010da Hanrijet Sumpt c\u0301e se nastaviti i posle rata, kada je ona postala dobrotvorna sestra i maserka u centrima za oporavak sportista. Pratila ju je i dalje komunisti\u010dka slu\u017eba bezbednosti i informacije o njoj, koje su pisali obave\u0161tajci, su bile, uglavnom, pozitivne. 1959., usled intervencije njenog trec\u0301eg mu\u017ea, Rumuna, koji je uspeo je da napusti zemlju i ode u Francusku, i ona je dobila paso\u0161 i vratila se u domovinu. Sem imena Hanrijet Sumpt i Morisa Negrea, vredi pomenuti i \u017dana Pola Lansenja, trec\u0301eg francuskog novinara u grupi hrabrih ljudi koji je odlu\u010dno branio svoju zemlju i svoja uverenja.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Rumunija je u\u0161la u Drugi Svetski Rat u leto 1941., nakon \u0161to je pretrpela trostruku teritorijalnu amputaciju 1940. godine. U junu 1940. godine, Sovjetski Savez je pripojio teritoriju Moldavije izmedju Pruta i Dnjestra, nazvanu Besarabijom i Severnom Bukovinom. U avgustu 1940. godine do\u0161ao je red Madjarske da pripoji deo rumunske teritorije, odnosno severnu polovinu Transilvanije […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":90486,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515423","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n