Bukovina ili Zemlja bukovih \u0161uma\u201c je pokrajina na severu Rumunije sa zanimljivom istorijom. U srednjem veku je bila deo Kijevske Rusije, kne\u017eevine Halik i moldavskog principata. Bukovina je bila jezgro iz kog je ro\u0111ena srednjovekovna dr\u017eava Moldavija, tako\u0111e zvana i Gornjom Zemljom, a grad Su\u010dava je bio njena prva prestonica. Rezidencija najdugove\u010dnijeg moldavskog princa Stefana Velikog, iz druge polovine 15. veka, bila je u Su\u010davi. Austrija je aneksovala Bukovinu 1774. godine, a 1918. godine Bukovina je ujedinjena sa Kraljevinom Rumunijom. U junu 1940. godine, nakon dva ultimatuma, Sovjetski Savez je pripojio Basarabiju i Severnu Bukovinu, oslobo\u0111ene 1941. godine. Sovjetski Savez je 1944. godine ponovo aneksirao dve teritorije, Severna Bukovina na\u0161av\u0161i se u sastavu Ukrajine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Bukovina je bila i jeste multikulturalna i multieti\u010dka pokrajina. \u017diveli su i \u017eive u Bukovini Rumuni, Rusini, Nemci, Poljaci, Jevreji, Ma\u0111ari, Romi i drugi narodi. Prema popisu iz 1910. godine koje su sprovele habzbur\u0161ke vlasti, u Bukovini je \u017eivelo 800.198 stanovnika, od \u010dega su 39% bili Rusini, 34% Rumuni, 13% Jevreji, 8% Nemci, 4,5% Poljaci, 1,3% Ma\u0111ari. U me\u0111uratnom periodu, kada je Bukovina bila sastavni deo Velike Rumunije, po\u0161tovanje etni\u010dkih prava u Bukovini sledilo je najvi\u0161e demokratske standarde, a \u017eivotni standard je bio na prihvatljivom nivou. Ovaj zaklju\u010dak potvr\u0111uju i ekonomska statistika i svedo\u010denja. Jedno od ovih svedo\u010denja, koje je 1998. godine zabele\u017eio Centar za Usmenu Istoriju pri Rumunskoj Radiodifuziji, pripada Mihaju Maksimu, u\u010ditelju u selu Vatra Moldoveicej. Ovo selo se nalazi u podkarpatskoj oblasti Ob\u010dine. Ovo je veoma lep kraj, sa dobrim seljacima, odli\u010dnim doma\u0107instvima, koji su u me\u0111uratnom periodu, naro\u010dito u Moldovici i Vatri Moldovicej bili razli\u010ditih nacionalnosti. Ali odnosi izme\u0111u ljudi razli\u010ditih nacionalnosti i veroispovesti je bio veoma dobar. Nije bilo etni\u010dkih ili verskih, a verovatno ni politi\u010dkih konflikata. Ve\u0107ina ljudi bili su \u0161umski radnici. Drugi su imali svoja doma\u0107instva, odnosno, bili su dobrostoje\u0107i<\/em>\u201c.<\/p>\n
Me\u0161tani, u\u010desnici u maloj istoriji, bavili su se tradicionalnim zanimanjima. Stanovnici planinskog podru\u010dja bili su vezani za \u0161umu. Mihaj Maksim je opisao zajednicu u kojoj je radio kao u\u010ditelj. Glavno zanimanje koje su imali ljudi u Moldovici je bilo radnici u \u0161umi. Zvali su se \u010dakljani. Odnosno, radili su na oblikovanju drveta koje je no\u0161eno u fabriku. \u0160to se ti\u010de odnosa, naro\u010dito me\u0111u intelektualcima, u Moldovici je bilo mnogo intelektualaca, lekara, stomatologa, \u0161efova stanica, in\u017eenjera, u\u010ditelja, profesora, sve\u0161tenika i ostalih kategorija intelektualaca. Bio je to veoma razvijen radni\u010dki centar. Postojala je jedna fabrika u crkvenom fondu u Moldovici, koja je u toj regiji navo\u0111ena kao najbolja fabrika. Vrlo \u010desto su se intelektualci sastajali ili u Gradskoj ku\u0107i ili u sedi\u0161tu fabrike i tamo bi razgovarali o razli\u010ditim odnosima, ali ne politi\u010dkim<\/em>\u201c.<\/p>\n
Stepen ekonomskog prosperiteta je veoma va\u017ean u \u017eivotu ljudi. Stoga je \u017eivotni standard pokazatelj kako dru\u0161tvo funkcioni\u0161e u datom trenutku, sa politi\u010dkog, dru\u0161tvenog i kulturnog stanovi\u0161ta. Mihaj Maksim je ispri\u010dao kako je \u017eiveo kao u\u010ditelj. Finansijsko stanje nastavnika u periodu izme\u0111u dva rata bilo je relativno dobro. Na primer, zamenik u\u010ditelja, koji po prvi put radi u obrazovanju, imao je platu od oko 1600 leja mese\u010dno, a sme\u0161taj i mese\u010dno potrep\u0161tine su bile oko 800 leja. Odnosno, pola plate mu je ostajalo za tro\u0161ak. Dakle, ne mogu re\u0107i da je to bilo vreme kad su nastavnici lo\u0161e \u017eiveli. Me\u0111utim, u pore\u0111enju sa drugim kategorijama slu\u017ebenika, oni su donekle bili zanemareni u pogledu plata. Ali kako je ve\u0107ina nastavnika bila vrlo skromna, bilo im je dovoljno. Na primer, bio sam u Brjaza i tamo sam imao platu od 1600, a sa 800 sam pla\u0107ao sme\u0161taj, ostalo je bilo moje. Ve\u0107ina nastavnika je novac koji im je ostajao koristila za kupovinu knjiga. Da znate da su u\u010ditelji u me\u0111uratnom periodu imali veoma lepe biblioteke i bili su ljudi koji su mnogo u\u010dili<\/em>\u201c.<\/p>\n
Pripadnici uglednog sloja seoskih zajednica, u\u010ditelji su bili uva\u017eeni ljudi. U stavi, kako bi se nadoknadili ekonomski nedostaci, zajednice su \u0161titile svoje u\u010ditelje. Mihaj Maksim: Zaista, u to vreme su u\u010ditelj i direktor primali deo iz crkvenog fonda. Zatim, ako su \u017eiveli u \u0161koli bez kirije, a \u0161kola je imala ne\u0161to zemlje, onda se ta zemlja davala u arendu, a novac se delio izme\u0111u svih u\u010ditelja u toj zajednici. Dakle, postojala je stvarna podr\u0161ka vlasti, i voleo bih da dana\u0161nji u\u010ditelji \u017eive kao oni iz 1937., 1938., 1939. sve do 1940. godine. \u017diveli su jako dobro. Oni su samo donekle bili zanemareni, jer je takvo vreme bilo<\/em>\u201c.<\/p>\n
Daleko od toga da grade idili\u010dnu sliku, svedo\u010danstva koja prikazuju smireno demokratsko dru\u0161tvo su korisna da bi se vilo kako, pore\u0111enjem, dolazi do degradiranja dru\u0161tva u diktatorskim re\u017eimima. A Bukovina je u potpunosti spoznala obe diktature 20. veka, i fa\u0161izam i komunizam. Istorije na mikro i makro nivou nisu kontradiktorne, one su dva komplementarna dela ljudskog postojanja.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Bukovina ili Zemlja bukovih \u0161uma\u201c je pokrajina na severu Rumunije sa zanimljivom istorijom. U srednjem veku je bila deo Kijevske Rusije, kne\u017eevine Halik i moldavskog principata. Bukovina je bila jezgro iz kog je ro\u0111ena srednjovekovna dr\u017eava Moldavija, tako\u0111e zvana i Gornjom Zemljom, a grad Su\u010dava je bio njena prva prestonica. Rezidencija najdugove\u010dnijeg moldavskog princa Stefana […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":93684,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515424","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n