Muzeji su javni ili privatni kulturni prostori u kojima se ljudi dive predmetima i pro\u017eivljavaju pro\u0161la vremena. Muzej je na neki na\u010din vremeplov, uto\u010di\u0161te od svakodnevice, od rutine i od obaveza koje svako od nas ima. Ovo je tako\u0111e mesto koje li\u010di na mesta hodo\u010da\u0161\u0107a gde ljudi tra\u017ee odgovore na manje ili vi\u0161e nova pitanja koja sebi postavljaju.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Navikli smo da u muzeju vidimo impozantne figure, velike vojskovo\u0111e, velike politi\u010dke vo\u0111e, li\u010dnosti iz kulture, herojske, izuzetne trenutke. Ali muzeji su i arhive svakodnevnog \u017eivota, naizgled bezna\u010dajnih predmeta kojima se ljudi okru\u017euju. I ovaj svemir obi\u010dnog nije ni\u0161ta manje va\u017ean od univerzuma jedinstvenih ili posebnih predmeta. Obi\u010dni predmeti postaju posebni jer ih protok vremena \u010dini jedinstvenim. Postoje specijalizovani muzeji, ali \u010dak i oni veliki, relevantni za se\u0107anje jedne nacije, mogu \u010duvati zbirke li\u010dnih i porodi\u010dnih predmeta. To \u010dini i Narodni muzej Istorije Rumunije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Osnovan 1970. godine, Narodni muzej Istorije Rumunije nastavlja\u010d je rumunske muzejske tradicije vezane za istoriju i arheologiju koja se javlja u drugoj polovini 19. veka. Najva\u017enije blago je doneto u Narodni muzej Istorije Rumunije, pre svega predmeti od plemenitih metala, predmeti koji su sada na javnom mestu na kom se mo\u017ee osigurati njihova bezbednost i vidljivost. Sedi\u0161te muzeja, u jednoj od najreprezentativnijih zgrada u centru Bukure\u0161ta, u Palati Po\u0161te, koristi instituciji da privu\u010de posetioce.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ali politika Narodnog muzeja Istorije ima za cilj i dodavanje privatnih kolekcija u ve\u0107 postoje\u0107e nasle\u0111e. Nedavno je Korina Kirjak, jedna od najcenjenijih umetnica pop muzike u Rumuniji, poklonila predmete iz svoje li\u010dne kolekcije Narodnom muzeju Istorije. Korina Kirjak, ro\u0111ena 1949. godine, \u0107erka je muzi\u010dara; njen otac je bio kompozitor i profesor na Narodnom Univerzitetu Muzike u Bukure\u0161tu, a majka pijanistkinja i profesorica na istom Univerzitetu. Prilikom potpisivanja ugovora o donaciji. Ernest Oberlander-Tarnovjanu, direktor muzeja, istakao je da istoriju podjednako \u010dine obi\u010dni ljudi i njihovi predmeti, kao i markantne li\u010dnosti. Istorija je ipak na\u0161 \u017eivot, sva\u010diji. Na\u0161 \u017eivot, iz dana u dan, pretvara se u istoriju. Naravno, nisu svi toga svesni, ali sam uveren da putem onoga \u0161to \u010dini, gospo\u0111a Korina Kirjak ima ovaj ose\u0107aj, da pripada istoriji. I mogu ovo da potvrdim, na nekoliko na\u010dina: slu\u0161anjem pesama koje izvodi decenijama. U pejza\u017eu rumunske muzike iz \u201970., \u201980. i \u201990. godina, gospo\u0111a Korina Kirjak se lako razaznaje kao nekonvencionalna osoba<\/em>\u201c.<\/p>\n
Donacija Korine Kirjak ima jo\u0161 jedan zna\u010daj, naime slavu umetnika-donatora, \u0161to mo\u017ee poslu\u017eiti kao primer i za druge donatore nasle\u0111a. Ernest Oberlander-Tarnovjanu: Gospo\u0111a Korina Kirjak je deo generacije koja je u\u010dinila mnogo u veoma te\u0161kim i komplikovanim vremenima. Pored talenta, gracioznosti i rada koji je ulo\u017eila, gospo\u0111a Korina Kirjak i dalje ima veoma va\u017enu osobinu koju bi svi trebali ceniti: ona je i savesni gra\u0111anin. Ovo \u0161to se danas doga\u0111a je dokaz njene odgovornosti prema porodici, prema onima koji su joj prethodili, ali i prema sopstvenom poslu. Smatram da nema boljeg mesta za predstavljanje, o\u010duvanje, isticanje ovih dokumenta koje donira Narodnom Muzeju. Ovde je njihovo mesto, njihova ku\u0107a i radovao bih se ako bi vi\u0161e gra\u0111ana sledili primer gospo\u0111e Korine Kirjak. Ovde imamo dokaz da je re\u010d o velikom umetniku, slobodnom \u010doveku, \u010doveku odgovornom prema nasle\u0111u koje ima i koja smatra da institucija kao \u0161to je Narodni Muzej je najbolje mesto da ovo nasle\u0111e bude \u010duvano i prikazano<\/em>\u201c.<\/p>\n
Korina Kirjak je izjavila da su je se\u0107anja iz detinjstva na muzeje i \u017eelja da svoje li\u010dno blago podeli sa drugima naterale na donaciju. Celu godinu sam se pripremala, mislila \u0161ta da uradim sa ovim stvarima koje su meni izuzetno va\u017ene. I shvatila sam, nakon \u0161to sam celog \u017eivota putovala sa roditeljima ili sama po svetskim muzejima, da njihovo mesto nije kod ku\u0107e, u fascikli, ve\u0107 negde u muzeju. Pokucala sam na vrata muzeja i upitala sam ih da li bi \u017eeleli donaciju predmeta iz 1915. godine, sa suvim \u017eigom i portretom kralja Ferdinanda? Rekla sam da tako\u0111e imam i matursku diplomu moje bake, Armenke, iz 1901. godine, iz Adapazarije u Turskoj. I polako, po vru\u0107ini pro\u0161log leta, ekipa iz muzeja je do\u0161la kod mene u ku\u0107u i po\u010deli smo da pravimo odabir. Veoma sam sre\u0107na \u0161to dokumenta mojih roditelja, mojih baka i deka, pa \u010dak i moja dokumenta mogu videti i drugi, bez potrebe da ih pozivam u sopstveni dom<\/em>\u201c.<\/p>\n
Narodni muzej Istorije Rumunije je tako\u0111e muzej svakodnevne istorije, ne samo od nacionalne va\u017enosti. I Korina Kirjak je doprinela njegovom nasledstvu.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Muzeji su javni ili privatni kulturni prostori u kojima se ljudi dive predmetima i pro\u017eivljavaju pro\u0161la vremena. Muzej je na neki na\u010din vremeplov, uto\u010di\u0161te od svakodnevice, od rutine i od obaveza koje svako od nas ima. Ovo je tako\u0111e mesto koje li\u010di na mesta hodo\u010da\u0161\u0107a gde ljudi tra\u017ee odgovore na manje ili vi\u0161e nova pitanja […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":131317,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515425","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n