Na kraju Prvog svetskog rata, karta Centralne i Isto\u010dne Evrope izgledala je druga\u010dije od onoga kako je bilo ranije. Nestalo je osmansko, rusko i austrougarsko carstvo, a na njihovo mesto su nastale nacionalne dr\u017eave. Prvi svetski rat ostavio je za sobom 10 miliona mrtvih, pa ipak, mada omra\u017een rat, gubitnici su smi\u0161ljali politiku da oru\u017ejem povrate izgubljene teritorije. Pobednici su, s druge strane, poku\u0161avali da razviju politiku saveza koja bi spre\u010dila ponovnu pojavu rata. \u0160to se nije moglo izbe\u0107i, do\u0161av\u0161i, uz nekoliko izuzetaka, do novog sukoba izme\u0111u istih neprijatelja iz Prvog svetskog rata.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija i Poljska su imale zajedni\u010dke interese nakon 1918. godine. Ove dve dr\u017eave su se jo\u0161 vi\u0161e zbli\u017eile, posebno \u0161to je ponovno pojavljivanje zajedni\u010dke granice olak\u0161alo nastavak odnosa koji datiraju jo\u0161 iz srednjeg veka. Istori\u010dar Joan Skurtu ispri\u010dao nam je kako je do\u0161lo do zbli\u017eavanja po\u010dev\u0161i sa 1921. godinom: Konvencija iz marta 1921. godine bila je vojna konvencija koja je predvi\u0111ala uzajamnu pomo\u0107 u slu\u010daju ni\u010dim izazvanog napada na isto\u010dnu granicu od strane Sovjetske Rusije. Poljska se suo\u010dila sa sovjetskim i ukrajinskim trupama i bio joj je potreban takav traktat sa Rumunijom da bi, s jedne strane, osigurala podr\u0161ku. S druge strane, Poljska je \u017eelela da ima prijatelja na ju\u017enoj, a Rumunija prijatelja na severnoj granici. Zajedni\u010dki interes ove dve dr\u017eave. Tradicionalno, Moldavija i Poljska su bile susedne dr\u017eave<\/em>\u201c.<\/p>\n
I Rumuniji i Poljskoj je bilo potrebno priznavanje, a to se moglo posti\u0107i politikom regionalne saradnje. Drugi stub priznanja bilo je promovisanje principa Dru\u0161tva naroda na evropskom nivou koji se zasnivao na eliminaciji rata da bi do\u0161lo do izgradnje mira. Po\u0161to se ka\u017ee da se mir \u010duva pripremama za rat, rumunsko-poljsko zbli\u017eavanje je izgra\u0111eno oko vojne saradnje, pomenutom vojnom konvencijom, obnovljenom 1926. godine. Joan Skurtu je rezimirao sadr\u017eaj ovog akta: Konvencija je predvi\u0111ala izradu dokumenta o vojnoj saradnji izme\u0111u dve dr\u017eave. Odr\u017eano je nekoliko sastanaka izme\u0111u dve zemlje, uspostavljeni su konkretni na\u010dini saradnje. Ali u me\u0111uvremenu, 1926. godine, ova konvencija je obnovljena formulom koja je govorila da \u0107e se dve dr\u017eave me\u0111usobno podr\u017eavati u slu\u010daju ni\u010dim izazvanog napada od strane druge dr\u017eave. Vi\u0161e nije postojala izri\u010dita odredba o isto\u010dnoj granici\u201c, dakle o granici sa Sovjetskim Savezom. Razgovori su se razvili u smislu pronalaska saradnje izme\u0111u dve vojske i na drugim granicama<\/em>\u201c.<\/p>\n
Me\u0111utim, obe\u0107avaju\u0107a rumunsko-poljska vojna saradnja \u0107e postati komplikovana, a Joan Skurtu nam je objasnio: Poljska je bila u teritorijalnom sporu sa \u010cehoslova\u010dkom, koja je postala saveznik Rumunije kroz Mali Sporazum. Samim tim nisu mogli da se finaliziraju vojni planovi, da se do\u0111e do konkretnih elemenata, do zajedni\u010dkih vojnih ve\u017ebi i sli\u010dno. Po\u0161to su Poljska i \u010cehoslova\u010dka ponovo nastale, do\u0161lo je do razlika u mi\u0161ljenjima izme\u0111u politi\u010dkih lidera dveju dr\u017eava gde je svaka imala ambiciju da bude u prvom planu kao saveznik. Kada je rumunski ministar spoljnih poslova Take Jonesku 1919. godine predlo\u017eio liderima dve dr\u017eave Savez od Balti\u010dkog do Crnog mora, ni Poljska ni \u010cehoslova\u010dka nisu to prihvatile. Regija Tje\u0161in, oko koje su se sporile, bila je veoma bogata ugljem. A ovo je bilo vreme kada je ugalj igrao izrazito va\u017enu ulogu. \u010cehoslova\u010dka je imala i grani\u010dne probleme sa Ma\u0111arskom, dok ih Poljska nije imala. Samim tim Poljsku nije privla\u010dila saradnja sa \u010cehoslova\u010dkom koja bi mogla da dovede do neprijateljstva Ma\u0111arske<\/em>\u201c.<\/p>\n
Evropsko diplomatsko preusmeravanje sredinom 1930. godina, poku\u0161aji Francuske i Velike Britanije, garanta mirovnih ugovora nakon Prvog svetskog rata, da ukrote sve agresivniju nacisti\u010dku Nema\u010dku doveli su do promena u percepciji. Sme\u0161tena izme\u0161u nacisti\u010dke Nema\u010dke i Sovjetskog Saveza, naslednice carske Rusije, dve velike sile sa kojima se dugo borila, jo\u0161 od srednjeg veka i koje su je zdrobile 1795. godine, Poljska je \u017eelela da osigura mir na svojim granicama. Joan Skurtu: Poljska diplomatija je u jednom trenutku uspela da ostvari bliske odnose da Sovjetskim Savezom, da dogovori neku vrstu pakta o nenapadanju. Zatim je uspela da zaklju\u010di i svojevrsni pakt o nenapadanju s Nema\u010dkom 1934. godine. Dve dr\u017eave, Poljska i Nema\u010dka, obavezale su se da \u0107e primeniti Parisku konvenciju iz 1928. godine, koja je predvi\u0111ala isklju\u010denje rata kao sredstva za re\u0161avanje sporova izme\u0111u dr\u017eava. Po ovom pitanju, pukovnik Bek, ministar spoljnih poslova Poljske, vodio je o\u0161tru kampanju protiv Nikolaja Tituleskua, predsednika Dru\u0161tva Naroda, koji je imao za cilj postizanja sistema kolektivne bezbednosti od Nema\u010dke. Na kraju, istorija je pokazala da je to bila pogre\u0161na politika. Nema\u010dka je napala Poljsku 1. septembra, a Sovjetski Savez 17. septembra 1939. godine<\/em>\u201c.<\/p>\n
Na \u017ealost, i Poljska i Rumunija posta\u0107e \u017ertve Pakta Ribetrop-Molotov, Poljska 1939. godine, ubrzo nakon nema\u010dko-sovjetskog sporazuma, a Rumunija \u0107e uslediti u leto 1940. godine. U znak se\u0107anja na staro prijateljstvo, Rumunija je uspela da pomogne Poljsku, dozvoljavaju\u0107i politi\u010dkom rukovodstvu, vojsci i poljskoj blagajni da pro\u0111u kroz rumunsku teritoriju i stignu do Zapada.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Na kraju Prvog svetskog rata, karta Centralne i Isto\u010dne Evrope izgledala je druga\u010dije od onoga kako je bilo ranije. Nestalo je osmansko, rusko i austrougarsko carstvo, a na njihovo mesto su nastale nacionalne dr\u017eave. Prvi svetski rat ostavio je za sobom 10 miliona mrtvih, pa ipak, mada omra\u017een rat, gubitnici su smi\u0161ljali politiku da oru\u017ejem […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":93684,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515426","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n