Dana 1. novembra 1928. godine, po\u010delo je neprekidno emitovanje programa rumunske nacionalne radio stanice. Smatralo se da je radio najnovije i najefikasnije sredstvo za propagiranje informacija, \u0161to je izazvalo kako pa\u017enju dr\u017eave, tako i pa\u017enju slu\u0161alaca. Tokom svih ovih godina Radio Rumunija je imao i periode slobode, kao i periode cenzure, sli\u010dne istoriji Rumunije u 20. veku. Na radiotalasima su predstavljeni najzna\u010dajniji doga\u0111aji za rumunsku kulturu tokom istorije, neki od ovih trenutaka sa\u010duvani su od zuba zaborava u Arhivu usmene istorije Rumunskog radiodifuznog dru\u0161tva.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Paul Ber\u0161tajn je radio kao prevodilac radija i njegovi detaljni iskazi su dragoceni kada je re\u010d o radu institucije. Ber\u0161tajn se se\u0107a susreta sa velikim sovjetskim glumcem: „Pre 1990. godine, na radiju, su do\u0161li brojni novinari, zna\u010dajne li\u010dnosti kulturnog \u017eivota. U jednom momentu do\u0161la je jedna sovjetska delegacija koju je predvodio zamenik ministra kulture, sastala se sa rukovodstvom radija. U\u010destvovao sam kao prevodilac. Jedan od \u010dlanova delegacije tuma\u010dio va\u017enu ulogu u filmu „Ivan grozni“, bio je Nikolaj \u010cerkasov. Bez la\u017ene skromnosti svidelo mu se kako govorim ruski, pitao me gde sam nau\u010dio ruski, kakav poklon da mi po\u0161alje iz Moskve. Ja ka\u017eem, „Ruski znam iz kuc\u0301e, a kada budem do\u0161ao u Moskvu, zamoli\u0107u vas da mi date taj poklon.“ I kada sam stigao u Moskvu, pitao sam Bu\u017eora, tada\u0161njeg predsednika radija, da mu se javim telefonom. Pozvao sam ga a \u010cerkasov je rekao da \u0107e do\u0107i u hotel. Ja sam mu rekao, „Obec\u0301ali ste mi poklon,“ „Da, \u0161ta da ti donesem?“ Ja sam mu rekao „U nedelju igrajte u crkvi sa Crvenog trga, jedan deo iz va\u0161e uloge iz Ivana groznog.“ I \u010cerkasov je do\u0161ao sa mnom i tuma\u010dio je jedan deo iz njegove uloge. Nec\u0301u zaboraviti tih 10 minuta dok sam \u017eiv. Bio je veliki glumac, veoma veliki glumac\u2019\u2019.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Po\u010detkom 1960, bilo je otvaranje prema Zapadu, nakon zale\u0111enih odnosa iz 50-ih godina. Jedan korak bio je festival zabavne muzike „Cerbul de aur\u2019\u2019 u Bra\u0161ovu. Paul Ber\u0161tajn: „Upoznao sam niz velikih umetnika koji su do\u0161li u Bra\u0161ov na festivalu, Connie Francis, Juliette Greco, Amalia Rodriguez, i tako dalje. Ja dobijem telefon na Baneasi, na aerodromu, i \u010dujem: „Dolazi Connie Francis, primite je na poseban na\u010din“. Pozvao sam je u restoran, a onda sam otkrio da je bila u krugu prijatelja Kennedijevih. Kad se vratila kuc\u0301i, poslala mi je fotografiju sa posvetom: „Dr Paulu od Connie Francis.“ Bilo je mnogo, mnogo novinara. Tako\u0111e sam upoznao dosta novinara iz Radio Fransa, iz Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, iz glasa Amerike manje. Ali od svakog sam nau\u010dio po ne\u0161to. „<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Paul Ber\u0161tajn se setio i zemljotresa od 4. marta, 1977. godine: „Nakon \u0161to sam shvatio da se u na\u0161oj kuc\u0301i nije dogodilo ni\u0161ta, zajedno sa mojom \u0107erkom sam do\u0161ao u radio. Na 3. spratu je bio poznati predsednik radija, Mu\u0161at, stajao je tamo. Otvaraju se vrata i ulaze Preda i Negru. Preda ka\u017ee, „Hajde da snimamo!“ Negru ka\u017ee: „Ljudi su iza\u0161li, na ulice i slu\u0161aju druge radio stanice, samo Radio Rumunija ne prenosi ni\u0161ta, hajde da ih snimamo.“ On je zvao genciju A\u0111erpres. Na kraju, posle sat ili dva stiglo je odobrenje da radimo uli\u010dne snimke. „<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kulturni novinar Magdalena Bojan\u0111iu radila je u Radio Rumunija. Godine 1998. govorila je kako se pojavila pozori\u0161na emisija: „Milioni ljudi koji idu u pozori\u0161te stekli su svoje pozori\u0161no obrazovanje zahvaljuju\u0107i pozori\u0161nim emisijama. Kao \u0161to je poznato, „Pozori\u0161te na mikrofonu“ nastalo je kada radio nije izgradio svoju zgradu u kojoj sada govorimo, bilo je na drugo mesto. Do\u0161li su glumci, stavili su neke mikrofone i snimili su predstavu, to je bilo pozori\u0161te na mikrofonu. Postepeno tehni\u010dki uslovi su evoluirali. Nismo snimili celu predstavu, adaptirani su posebni testovi za radio. Godine 1960-te, kada sam ja stigla u ovaj tim, svi smo shvatili da je pred nama nova etapa. „Pozori\u0161te na mikrofonu“, to je pozori\u0161te koje se odvija ispred tehni\u010dkog predmeta, okon\u010dano je i po\u010delo je „Radio pozori\u0161te“. Po\u010delo je pozori\u0161te koje je posebno napisano za radio, u kojem autor od samog po\u010detka zna da sve \u0161to mora u\u010diniti je da stigne do slu\u0161aoca uz pomo\u010d re\u010di i zvuka. Na\u0161i napori da radimo na takvim scenarijima ponekad su krunisani uspehom na me\u0111unarodnom planu\u2019\u2019.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Dana 1 novembra Radio Rumunija slavi 93 godine postojanja, a kroz 7 godina, kao \u0161to se ka\u017ee u narodu, prvu stotku.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Dana 1. novembra 1928. godine, po\u010delo je neprekidno emitovanje programa rumunske nacionalne radio stanice. Smatralo se da je radio najnovije i najefikasnije sredstvo za propagiranje informacija, \u0161to je izazvalo kako pa\u017enju dr\u017eave, tako i pa\u017enju slu\u0161alaca. Tokom svih ovih godina Radio Rumunija je imao i periode slobode, kao i periode cenzure, sli\u010dne istoriji Rumunije u […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":169934,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515427","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n