Jugoisto\u010dni evropski svet prve polovine 19. veka menjao se u svetlu modernih ideja, a posebno nacionalne ideje. Evropa je bila u postnapoleonovskom periodu, Sveta alijansa Rusije, Austrije i Pruske uspostavila je novi konzervativni poredak na kontinentu. Liberalizam 18. veka okrenuo se ka podsticanju nacionalnog kapitalizma, a u jugoisto\u010dnoj Evropi je ja\u010dao antiosmanski diskurs.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rusija je postala glavna sila na prostoru rumunskog prostora i istorija ra\u0111anja moderne Rumunije ne bi se mogla u potpunosti razumeti bez prisustva i delovanja Rusije. Bila je to ultrakonzervativna sila koja je poku\u0161ala da sprovede u delo neke evropske reformisti\u010dke ideje. Ruska tradicija reformi zapo\u010dela je sa carem Petrom I Velikim (1672-1725) po\u010detkom 18. veka. Car Aleksandar I (1777-1825) poku\u0161ao je da reformi\u0161e Rusiju po francuskom modelu, ali su ga nestabilnost i teror izazvani Francuskom revolucijom 1789-1795 spre\u010dili u tome. Sveta alijansa tri evropske sile pobednice protiv Napoleona I obavezala se da c\u0301e suzbiti svaki poku\u0161aj revolucije i ru\u0161enja uspostavljenog poretka.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
S druge strane, rumunski prostor je vekovima bio pod uticajem druge podjednako ultrakonzervativne imperijalne sile, naime Otomanskog carstva. Ovde su evropske reforme zahvatile jo\u0161 te\u017ee nego u Rusiji, koja je imala evropeizovanu vladajuc\u0301u elitu. Otomansko carstvo je, u rumunskim kne\u017eevinama, nametnulo fanariotske gospodare iz gr\u010dkih porodica a ove administracije su se pokazale korumpirane i neefikasne. Rumunske evropske elite c\u0301e razviti \u017eestoku anti-otomansku retoriku dok tra\u017ee podr\u0161ku naizgled liberalne Rusije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Godine 1826. godine, Rusija i Osmansko carstvo su potpisale Akermansku konvenciju kojom je potvr\u0111en kraj ere fanariota od strane Osmanlija. Jonica Sandu Sturdza u Moldaviji i Grigore IV Gika u Munteniji postali su dva princa rumunskog porekla koji su zauzimali dva sedi\u0161ta u Ja\u0161iju i Bukure\u0161tu. Uvedena je vladavina sa mandatom od 7 godina, a prin\u010deve su birali sabori boljara. Konvencija je dvema rumunskim kne\u017eevinama dala pravo na slobodnu me\u0111unarodnu trgovinu. Ali 1828. godine izbio je rat izme\u0111u Rusije i Osmanskog carstva nakon odluke Osmanlija da otka\u017eu konvenciju i da vi\u0161e ne dozvoljavaju ruskim brodovima da prelaze Bosfor i Dardaneli. Bio je to novi rat iz dugog niza rusko-turskih sukoba koji c\u0301e zapo\u010deti po\u010detkom 18. veka. Posle vojnih operacija, 1829. godine Rusi su iza\u0161li kao pobednici i naterali Turke da potpi\u0161u mirovni ugovor u Adrijanopolju, dana\u0161njem Jedrenu, sa velikim uticajem na istoriju Rumuna. Istori\u010dar Konstantin Ardeleanu je profesor na Univerzitetu Dunarea de \u017dos u Galaciju i op\u0161irno je pisao o zna\u010daju reke Dunav u istoriji Rumuna u 19. veku. A po njegovom mi\u0161ljenju, Adrijanopoljski ugovor je nulta prekretnica u simbolici ra\u0111anja moderne rumunske dr\u017eave. Track<\/strong>: To je mnogo zna\u010dilo za razvoj rumunskog prostora. To je presudan trenutak u istoriji Rumunije, ali mu ne pridajemo uvek dovoljno pa\u017enje. To je zato \u0161to je to trenutak kada, kao rezultat sporazuma izme\u0111u dve sile potpisnice, kao rezultat \u010dinjenice da kne\u017eevine sti\u010du trgova\u010dku slobodu, kao rezultat zaklju\u010divanja onoga \u0161to se zvalo otomanski ekonomski monopol\u201c, zapadni kapitalizam ulazi na rumunski prostor. Adrijanopoljski ugovor je va\u017ena simboli\u010dna ta\u010dka za po\u010detak ekonomske modernizacije kne\u017eevina povezujuc\u0301i ih sa svetskim tr\u017ei\u0161tem. Bez sumnje, kapitalisti\u010dkih odnosa je bilo i ranije, ali od ovog trenutka, od 1829. godine, rumunske kne\u017eevine postaju na ekonomskoj mapi sveta va\u017ean orijentir za trgovinu \u017eitom, ne samo za istanbulsko tr\u017ei\u0161te, vec\u0301 za celokupnu svetsku ekonomiju. To je vreme kada ekonomska modernizacija uzrokuje da se zapravo \u010ditavo dru\u0161tvo promeni u dve kne\u017eevine, Munteniji i Moldaviji.<\/p>\n
Nakon rata, Adrijanopoljskim ugovorom napravljen je prvi vec\u0301i prekr\u0161aj osmanskog monopola nad rumunskim zemljama. Ugovor potpisan 14. septembra 1829. godine daje Rusiji status za\u0161titne sile nad Moldavijom i Muntenijom. Osmansko carstvo je zadr\u017ealo status suzerena, ali vi\u0161e nije moglo samostalno da donosi odluke. Ju\u017ena granica Muntenije uspostavljena je na plovnom kanalu Dunava i, \u0161to je veoma va\u017eno, dunavske luke Turnu, \u0110ur\u0111u i Braila, pod osmanskom kontrolom, vrac\u0301ene su pod kontrolu Muntenije. Vla\u0161kim trgova\u010dkim brodovima priznata je i sloboda plovidbe Dunavom, a Moldavija je dobila pravo da razvija luku Galac. Tako je trgovina \u017eitom postala glavni izvor sredstava za dve rumunske dr\u017eave.<\/p>\n
Adrijanopoljski ugovor potvr\u0111uje vojno prisustvo ruske vojske na rumunskoj teritoriji. Sve do 1834. godine ruska administracija je poku\u0161avala da reformi\u0161e dve kne\u017eevine predla\u017euc\u0301i niz liberalnih reformi, mnogo liberalnijih nego u samoj Rusiji. U tom smislu, prvi nacrt ustava Kne\u017eevina bio je Zbornik organskih propisa za vreme guvernera Pavla Kiseleva. Istori\u010dari se danas sla\u017eu da su reforme koje su sproveli Rusi u Munteniji i Moldaviji, u stvari, bili samo eksperimenti za procenu promena kod stanovni\u0161tva. Medjutim, posle 1834. Rumuni c\u0301e dokazati da jednostavan eksperiment mo\u017ee prerasti u jedan koherentan projekat.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Jugoisto\u010dni evropski svet prve polovine 19. veka menjao se u svetlu modernih ideja, a posebno nacionalne ideje. Evropa je bila u postnapoleonovskom periodu, Sveta alijansa Rusije, Austrije i Pruske uspostavila je novi konzervativni poredak na kontinentu. Liberalizam 18. veka okrenuo se ka podsticanju nacionalnog kapitalizma, a u jugoisto\u010dnoj Evropi je ja\u010dao antiosmanski diskurs.
[…]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":90486,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515429","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n