Jedna od velikih reformatorskih li\u010dnosti Transilvanije u 18. veku bio je baron Samuel von Brukenthal. Poznat je ne samo kao pravnik i dr\u017eavnik, vec\u0301 i kao veliki kolekcionar i ljubitelj umetnosti. Nacionalni muzej koji nosi njegovo ime u gradu Sibiu u potpunosti dokazuje Brukentalovu ljubav prema ljudskim vrednostima, pored njegovog rada kao reformatora hanzeatske dr\u017eave.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Samuel von Brukenthal, etni\u010dki Nemac, ro\u0111en je pre 300 godina, 1721. godine. Oba roditelja su ga ostavila sa 15 godina i posvetio se studiranju. Transilvanija je tada bila deo Habzbur\u0161kog carstva, koje ju je oslobodilo od osmanske vlasti krajem 17. veka. Zajedno sa istori\u010darem Tomasom \u0160indilarijuom osvrnuli smo se na glavne trenutke u \u017eivotu Brukenthala, Evropljanina u svakom smislu te re\u010di, u kojima su ve\u0161tina, dru\u0161tveni \u017eivot i po\u0161tovanje principa dosledno pokazali da pojedinac mo\u017ee da ima \u010dasnu karijeru i da bude koristan svojim sunarodnicima: Kada se rodio Samuel von Brukenthal, pro\u0161lo je 30 godina otkako je Transilvanija postala deo zapadnoevropskog sveta. Pod Leopoldovom diplomom iz 1691. godine, Transilvanija je postala deo Habzbur\u0161kog carstva, koje je obuhvatalo sledec\u0301e zemlje zapadno od Transilvanije, Banata i Parcijuma danas: Ugarsku, Hrvatsku, Sloveniju, Slova\u010dku, \u010ce\u0161ku i Austriju, delove Srbije, Severnu Italiju, Ju\u017enu Nema\u010dku i Belgiju, uklju\u010dujuc\u0301i glavni grad Brisel. Brukentalova biografija je primerna demonstracija ogromnog potencijala velikog evropskog okvira, ali uslovljenog trajnim mirom.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Brukenthal nije bio aristokrata po ro\u0111enju. Godine 1724, kada je imao 3 godine, porodica ga je oplemenila prvim \u010dinom, baronskim. Socijalni status je tada bio najva\u017eniji i sve se vrtelo oko njega. Mladi Samuilo c\u0301e ic\u0301i u \u0161kolu i tamo c\u0301e se dru\u017eiti u najotmjenijim krugovima, masonskim. Thomas Shingles: Godine 1743, pre nego \u0161to je stigao u Hale an der Zale, trebalo je da bude primljen u Be\u010d me\u0111u \u010dlanove novoosnovane masonske lo\u017ee Auk trois canons. Iznena\u0111ujuc\u0301e, Brukenthal se pojavljuje usred dru\u0161tva koje je bilo u potpunosti posvec\u0301eno idealu humanizma i prosvetiteljstva i \u010diji su \u010dlanovi bili deo intelektualne elite \u010ditavog carstva. I u Haleu je Brukental postao aktivan mason, osnivajuc\u0301i i vodec\u0301i lo\u017eu Tri klju\u010da\u201d. Osnovana je kao pomoc\u0301na lo\u017ea lo\u017ee Tri globusa\u201c u Berlinu, pridru\u017eene pratnji kralja Frederika Velikog.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Preko dru\u0161tvene mre\u017ee masonerije, Brukenthal je postao poznat i zbog svoje ve\u0161tine postavljen na sve birokratskije pozicije u imperiji. Vodi dvorsku kancelariju Transilvanije u Be\u010du, gde zaslu\u017euje po\u0161tovanje svojih saradnika i carice Marije Tereze. Ali tamo nailazi i na protivljenje svojim planovima. Thomas Shingles: Objektivna argumentacija je uvek bila na njegovoj strani, pa su se porazi koje je carica \u010desto pripisala funkcionerima sopstvenog aparata, dajuc\u0301i za pravo Brukentalu, pokazali su se kao najvec\u0301i moguc\u0301i reformisti\u010dki koraci u to vreme. Najva\u017enija reforma koju je Brukenthal odlu\u010dno sproveo bila je fiskalna reforma. Upravo je oporezivanje lica i imovine uklju\u010divalo kao svoju kona\u010dnu perspektivu oporezivanje ogromne imovine plemstva. Ovo obja\u0161njava njihovu zavist i mr\u017enju prema Brukenthalu. Delimi\u010dno sprovo\u0111enje, odnosno bez oporezivanja plemstva, novog poreskog sistema 1770. godine, donelo je povec\u0301anje prihoda poreske uprave za 1.350.000 zlatnika, enormnog iznosa, ako se ima u vidu da se kuc\u0301a u Sibiju mogla kupiti za 2000 zlatnika. Tako je dodatni prihod bio ekvivalentan 675 kuc\u0301a, \u010ditava varo\u0161ica.\u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Samuel von Brukenthal je postao guverner Transilvanije, na kojoj je jo\u0161 jednom dokazao svoju ve\u0161tinu. Ovde je imao priliku da se pozabavi najte\u017eim pitanjem carstva, selja\u010dkim pitanjem. Thomas Shingles: Od 1774. Brukental je vodio vladu, najvi\u0161u civilnu vlast u Transilvaniji. A od 1776. do 1787. vladao je kao guverner. Uporno\u0161c\u0301u je uspeo da transilvansku administraciju pretvori u mehanizam koji je radio bez ikakvih problema. Brukenthal je oli\u010denje vrlina prosvetiteljstva kao genija i ukazuje na njegovu zabrinutost za osnovni problem Habzbur\u0161ke monarhije: polo\u017eaj seljaka. Za taj period tra\u017ei se na\u010din da se ubla\u017ee dugovi prema plemstvu, da se pobolj\u0161a njihov ekonomski polo\u017eaj i, kona\u010dno, da se povec\u0301aju njihove finansijske moguc\u0301nosti kao poreskih obveznika. Sa ove ta\u010dke gledi\u0161ta i iz vojne perspektive, neophodno je razumeti pro\u0161irenje vojne granice koja je vec\u0301 postojala u jugoisto\u010dnim provincijama carstva izme\u0111u 1762-1766, projekat u kome je Brukenthal odigrao odlu\u010dujuc\u0301u ulogu. Biti seljak u vojnoj krajini zna\u010dilo je bolji pravni polo\u017eaj nego biti kmet na imanjima plemic\u0301a.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Godine 1803. u Sibiu je u 81. godini preminuo baron Samuel von Brukenthal, jedan od najzna\u010dajnijih Transilvanaca 18. veka. A iza njega je ostala jedna od najva\u017enijih reformskih i kulturnih tekovina.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Jedna od velikih reformatorskih li\u010dnosti Transilvanije u 18. veku bio je baron Samuel von Brukenthal. Poznat je ne samo kao pravnik i dr\u017eavnik, vec\u0301 i kao veliki kolekcionar i ljubitelj umetnosti. Nacionalni muzej koji nosi njegovo ime u gradu Sibiu u potpunosti dokazuje Brukentalovu ljubav prema ljudskim vrednostima, pored njegovog rada kao reformatora hanzeatske dr\u017eave. […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515430","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n